Damin gambit ili žrtvovanje adamove jabučice

Netfliks, po ustaljenom običaju, novom mini-serijom Damin gambit (The Queen’s Gambitne izneverava publiku i pruža zgusnutu dramu prepoznatljivog narativnog toka, koja naprosto želi da se dojmi publici. To, svakako, ne predstavlja nužno manu projekta, ali pažljivom gledaocu nameću se upitna opšta mesta, pitanje koju poziciju serija zauzima (ili želi da zauzme) u savremenoj kulturi, kao i njen odnos prema društvu kom se obraća. Netfliks idejno poseže za popularnom temom ženskog pitanja koje je duboko utkano u našu sadašnjost te sa sobom neminovno povlači niz kontroverzi, što vodi tome da se mogu zanemariti druge snažne tematske celine koje ponosito nose radnju.

Teško je dati definiciju nečega što predstavlja život,
jer šah za mene može biti samo život.
– Bobi Fišer

Ova mini-serija ljubiteljima maratonskog gledanja neće biti preveliki zalogaj – za jedno prosečno radno vreme može se pogledati u celosti. Autorski dvojac, Skot Frenk (scenarista zaslužan za neke filmove Stivena Spilberga, Stivena Soderberga i Sidnija Polaka,redom – Manjinski izveštaj, Opasna romansa, Prevodilac) i Alen Skot (scenarista koji  između ostalog stoji iza nekoliko filmova Nikolasa Rouga) uz asistenciju šahovskih velemajstora ekranizuju ne tako poznati istoimeni roman Valtera Tevisa iz 1983. godine, autora koji stoji iza nekoliko izuzetno poznatih i uspešno ekranizovanih romana – Boja novca, Hazarder, Čovek koji je pao na Zemlju.

Sâm kontekstualni model i zaplet mogu se svesti na jednu složenu rečenicu: devojčica iz sirotišta, u periodu Hladnog rata u SAD-u, postaje šahovska genijalka i bori se za svoje mesto u dominantno muškoj šahovskoj eliti, a borbu vodi i sa sopstvenim poročnim i devijantnim ponašanjem. To je ukratko i u grubo osnovni sižejni model ove drame. I može se reći da je, bez mnogo egzibicija, oklevanja, odstupanja i slično, ovaj model školski ispoštovan od početka do kraja i nudi jednu zaokruženu narativnu strukturu. Oni ciničniji bi rekli da prati model tipične romantične komedije ili romantične drame, i to nije netačno. Gotovo svi elementi matrice idu u prilog takvoj tvrdnji: mlada junakinja koja se odrasta u siromaštvu iz kog uspeva da se izdigne, samo što joj izbavljenje ne nudi imućni princ na belom konju nego ga pružaju možda baš konj (pun intended); prijateljica junakinje koja ne pripada privilegovanima, ni u jednom pogledu; pomajka alkoholičarka, tipična ženska figura polovine XX veka, i naposletku talenat kojim obezbeđuje svoj unutrašnji i spoljašnji preobražaj.

S vizuelne strane, svakako treba pohvaliti sveukupnu estetiku koja na momente podseća na kadrove Vesa Andersona, a koja je akcentovana kostimografijom, fotografijom i montažom. Sveukupna retro estetika koloritom i poigravanjem teorijom boja može biti dovoljna da vas prikuje za kauč. Da su takva rešenja izostala, serija možda ne bi bila toliko upečatljiva. Kostimografkinja (Gabrijel Bajnder) verno prikazuje eru, a na jednom mestu je rekla da je, za određena rešenja, imala Idi Sedžvik na umu. Pored toga što kostimima vešto hvata duh vremena, posegnula je čak i za suptilnim poigravanjem kada je protagonistkinju obukla u belo i simbolično je predstavila kao kraljicu. Takođe, doslednost se vidi i kroz odrastanje i sazrevanje junakinje, budući da se kroz dekade njen stil oblikuje i menja. O samoj estetici eklektičkih enterijera kuća, hotela i prostora mogao bi biti napisan zaseban tekst, ali dovoljno je reći da će dizajneri enterijera zasigurno zastajati na određenim kadrovima.

Kao što je nagovešteno, sve u seriji dešava se po određenoj, nadasve poznatoj, žanrovskoj šemi. Međutim, nešto mora daje iz te matrice blago iskočilo čim je, za kratko vreme, serija Damin gambit postala toliko voljena i kod onih koji se samo hedonistički naslađuju estetski brušenim kadrovima, ali i kod kritičnije strane publike. Prvo što neminovno ovu seriju odvaja jeste primarna opsesija protagonistkinje, koju igra nadasve harizmatična Anja Tejlor-Džoj (Anabet Keli u ništa manje uverljivoj verziji devojčice) – šah. Šah je, istini na volju, nedovoljno popularan sport koji se, nekako, pripisuju intelektualnoj eliti, dokonim starcima ili radnicima po fabrikama u stečaju. Samom tom činjenicom serija dobija potencijal da se izdvoji iz tipične pripovedačke matrice, jer šah pruža beskrajno koketiranje s narativnom i semantičkom strukturom priče. Šah u umetnosti zaista pruža prostor za razgranavanje, što se možda slikovitije vidi u književnosti. Nabokov je svoje tekstove, vrlo često, temeljio na ideji šaha i to ne samo tematski kao u Lužinovoj odbrani nego i na nivoima strukture i igre s recepcijom. Čitajući Nabokovoljeve tekstove, jasno nam je da je sa namerom birao šah, ne samo zbog intimne opsesije igrom, već i zbog samog semantičkog potencijala šahovskih problema, te je upravo njh ikoristio za dijalektičku igru s čitaocima.

5 3 glasova
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
1 Komentar
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
View all comments
darko
4 months ago

sjajna analiza i dubinski a ipak prelep tekst kao uvod u film.