Deset najboljih pesama – The Beatles

Ulogujte se / Kreirajte profil

Deset najboljih pesama – The Beatles

.

Become a Patron!

.

 
[wpedon id=”90510″ align=”center”]
 


Kao i svaki izbor…i ovaj je subjektivan i podložan kritikama. Dve Harisonove, po tri od njih dvojice, jedna stvarno zajednička i jedna koja je majstorski sastavljena od dve različite pesme…deluje kao dirigovani izbor. Svako ko ih je slušao, čuo ili ih poznaje ima svoje mišljenje. No, ovo je izbor časopisa Rolling Stone. I utoliko zavređuje da se primi k znanju.

 

10. While my guitar gently weeps (George Harrison)

Početni stihovi, prve, stvarno velike Harisonove pesme, izabrane su slučajnim otvaranjem kineske Knjige promena. I nije postala takva dok Harison nije pozvao Erika Kleptona da odsvira svoj gitarski solo u završnom aranžmanu pesme. Bilo je to u doba trzavica koje su pratile snimanje “Belog” albuma. Sa pojavom Kleptona, svi u studiju su postali, najednom, ljubazni i predusretljivi…

 

9.”Come Together” (John Lennon)

Originalno namenjena, od strane Lenona, kao pesma za kampanju LSD gurua Timoti Lirija u trci za guvernera Kalifornija, postala je jedna od poslednjih pesama koje četvorka snimila zajedno u studijima Abbey Road-a.

 

8. “Let it be” (Paul McCartney)

Mekartnijeva pesma u stilu Areta Frenklin, snimljena je na vrhuncu trzavica koje su potresala grupu. Mesec dana po objavljivanju istoimenog albuma Mekartni je objavio raspad grupe.

 

7.”Hey Jude” (Paul McCartney)

Mekartnijevi stihovi za “Hej Džud” inspirisani su, njegovom brigom, za petogodišnjeg sina Sintije i Džona Lenona, Džulijenom…ali, Lenon je prvo mislio da su , u stvari, o njegovom odnosu sa Joko Ono i udaljavanju od Pola.

 

6. “Something” (George Harrison)

I pre nego što je postala druga najobrađenija Bitls pesma, Lenon je rekao da je to najbolja stvar na Abbey road albumu, a Mekartni ju je nazvao “najboljom Harisonovom pesmom ikad napisanom”.

 

5.”In my life” (John Lennon)


“In My Life,” je najličnija Lenonova pesma do tog doba i od svih zajednički potpisanih pesama, zajedno sa “Eleanor Rigby”, jedina koja je izazvala snažno neslaganje ko ju je u stvari napisao.

 

4.”Yesterday” (Paul McCartney)

Najizvođenija pesma u istoriji muzike nastala je u snu Pola Mekartnija i isprva se zvala “Kajgana”. Dugo je Pol pitao sve oko sebe pitao da li je to zaista njegova originalna muzika…Takođe, prva je pesma koja je potpuno odudarala od svih dotadašnjih Beatles pesama, čak toliko, da nikada nije izdata kao singl ploča, sve do osamdesetih godina. Takođe, prva, u čijem snimanju nije učestvovao niko od ostalih članova grupe.

 

3.”Strawberry fields forever” (John Lennon)

Lenon je jednom rekao da je njegovo detinjstvo bilo strašno jer nije bilo nikoga ko ga bi razumeo. Polja Jagoda, liverpulsko prihvatilište napuštene dece, nalazilo se u blizini mesta gde je Lenon odrastao, i kroz ovu pesmu zauvek su zakovana kao jedinstvena vizija jednog detinjstva.
 
 
 
2. “I want to hold you hand” (John Lennon&Paul McCartney)
 
 
“I want to hold your hand”  je jedna od onih pesama koju su, njih dvojica napisala “oko u oko”. Prva je koja je Ameriku uverila u magiju kompozitorskog dara Bitlsa …čime je krenula Bilsmanija. Producent Džordž Martin nazvao ju je vrhuncem prve faze Bitlsa.
 
 
 
1. “A  day in life” (John Lennon&Paul McCartney)
 
 
Vrhunska saradnja Lenona i Mekartnija, pesma „Jedan dan u životu“ nije prepoznata kao remek delo grupe sve do osamdesetih, posle Lenonove smrti. Sjedinjuje stihove inspirisane novinskim naslovima u jednom jedinom danu ,Lenonovim životom i Mekartnijevu ostvarenu viziju korišćenja klasičnih orkestarskih muzičara, koju je producent Džordž Martin nazvao svojevrsnim „orkestarskim orgazmom“. Između početnog akorda u „Hard day’s night“ i završnog, raskošnog klavirskog akorda u E duru u „A day in the life“, stala je ne samo istorija jedne engleske grupe muzičara, nego i istorija muzike dvadesetog veka.
 
.
za P.U.L.S.E:  Boban Savković
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



0 0 glas
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
21 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
View all comments
Bojan Kozić
9 years ago

Zanimljiv izbor, ali logican, manje-vise svaki relevantan bi morao makar pola spiska istog imati.

Licno mi zao sto ne nadjose mesta za “Fool on the Hill” (cak je mozda i lepsa alternativna verzija, bejahu li Past Masters ili Live at the BBC, zaboravih?).

Na mojoj personalnoj Beatles Top Ten bi nesumnjivo bio i Don’t Pass Me By :D. Mislim, objektivno, ako negde ima SVIH Bitlsa, to je to.

Zbog Setklifa, onaj rani rokabilijevski instrumental Cayenne, a valja pomenuti i rani segment sa Bestom, kad su bili pravi bazicni rokenrol (ko ono rece, jel’ Toni Seridan? – da ko nije slusao Bitlse u Star Club ili Cavern, nije nikad slusao Bitlse).

Snežana Moračić
Snežana Moračić
9 years ago
Odgovor korisniku  Bojan Kozić

fool on the hill, bojane, nije UOPSTE USLA u 100 pesama po ovoj R.S listi, a nazalost ‘NITITI’ don’t pass me by , pa ti sad vidi!
tvoj ezotericno-opskuran ukus!

Snežana Moračić
Snežana Moračić
9 years ago

sto rece Elvis Costello u predgovoru ovg bukleta : The Beatles, 100 greatest songs, Rolling Stone: ‘every record was a shock; a new single was an event.’

medjutim, ovu pesmu je svojevremeno bbc zabranio zbog stiha : ‘I’d love to turn you on’, a ustvari najveci razlog je bio sto je pesma bila i emocionalno i muzicki jaka za jednu obicnu radio stanicu. Inspiraciju za ovo ‘remek-delo’ kako ga je nazvao magazin Rolling Stone Lennon je dobio iz novina, automobilska nesreca u kojoj je poginuo engleski 21-godisnji aristokrata Tara Brown, i iz filma u kome je imao ulogu, How I Won the War.

He blew his mind out in a car,
He didn’t notice that the lights had changed,
A crowd of people stood and stared,
They’d seen his face before,
Nobody was really sure
If he was from the House of Lords.

100-ta pesma na listi je Hello, Goodbye. ona je bila 11 nedelja #1

Bojan Kozić
9 years ago

Nikad clan Rolling Stone-zirija od mene :mrgreen:

Jel’ mi verujes da sam mislio da je Fool on the Hill jedna od, onako, prominentnijih njihovih? Mozda ne A Hard Day’s Night/Help/Hey, Jude/Let It Be-kind of highlight, ali recimo makar Paperback Writer, Dear Prudence ili nesto tako. A ono stvarno ispade opskurna (btw, oko ‘ezoterijskog’ ugla pesme, nisam imao pojma, dugo vremena, da je stvar inspirisao taj cudak neki sto su ga sreli Pol i, bese li, Alister Tejlor u toj setnji brdom?).

Don’t Pass Me By takodje, tek nedavno negde naidjem na podatak da je bila jedan od omiljenih “argumenata” Beatles-zaverolozima u onoj Paul-is-Dead-maniji. Zna to Boban bolje neg’ ja.

Bojan Kozić
9 years ago

Nemam pojma, meni Fool on the Hill onako ‘integrativna’ nekako, osetis i stare i nove Bitlse, mada u pravu si da je all Paul. Generalno vise volim Lenonovu ‘struju’ i u Bitlsima i nakon toga (Pola posle Bitlsa skoro da uopste ne poznajem, ni Wings ni ovo posle) ali ovo je jedna od lepsih njegovih. Meni mozda uz Drive My Car i Get Back omiljena Mekartnijeva u bendu. Hello, Goodbye mi isto bezveze, ali pomenuh Don’t Pass Me By a ne nju :).
Oko ‘Pol je mrtav’-fame, ko god da ju je smislio, mislim da je napravio najjacu instant-mitologiju u istoriji rokenrola (i ta fotka za Abbey Road i svi ovi ‘clues’ u pesmama koje spominjes).
Da, znam to za Mensona. Ali taj je bio toliki psihopata da ne znam da li je iko mogao da razlog nadje u Bitlsima. Jer da nije njih naveo kao ‘inspiraciju, nekog drugog bi, sigurno. Kraj sezdesetih je bio igraliste za ludake. Koga je on ono gnjavio sa pisanjem pesama, Brajana Vilsona?
Recimo, daleko vecu su glavobolju Dilanu napravili Weathermen (koji su bili klasicna teroristicka grupa sa ideologijom a uzeli ime iz njegove pesme: mada se Dilan drzao UPADLJIVO izvan politike sezdesetih kad je izasla iz okvira Civil Rights Movement-a i jedna od najzanemarenijih cinjenica iz sezdesetih je ta da on nije NIKAD svirao NI NA JEDNOM antiratnom skupu a za vecinu ljudi je i danas Dilan sinonim za rokenrol-protivljenje Vijetnamu u kojem uopste nije ucestvovao).
Oko fringe-a, da pomenemo i Dzegerovu epizodu sa onim motorasima (nedavno procitah da je obelodanjen pre godinu ili dve policijski izvestaj u kojem se nalazi i to da su planirali njegovo ubistvo polovinom sedamdesetih). Valjda ‘osveta’ zbog Altamonta ili tako nesto. Mada tu nije bilo neke politike nego je Mik po svemu sudeci voleo da se mangupira i da odrzava imidz lika koji se eto druzi sa opakom ekipom

Bojan Kozić
9 years ago

Jezivo, to s Mensonom. Sad se secam da sam to negde citao, to o pesmama po zidu. Tu je i ona bizarnost sa Dakota Building kad su u pitanju te cudne povezanosti.

Ima onaj dokumentarac o Lenonu, s kraja osamdesetih, garant znas – mahom zivot njegov nakon benda i snimci iz sedamdesetih. Pa kad pusti u kucu one klince koji ga opsesivno stalkuju i takodje misle da ih “jedino on razume” i da im je pisao pesme. Pa im tu drzi predavanje, “nemam ja pojma ko ste vi, aj’ da nesto jedete pa kuci” (mislim, klinci nisu bili Menson).

Bojan Kozić
9 years ago

Ps On a lighter note, Dilan i Bitlsi su kao ono, kafa i loza u crnogorskoj ugostiteljskoj ponudi. Ne valja razdvajat’ :).

Bojan Kozić
9 years ago

:mrgreen:

Da, jos ih je 1963 nazvao jedinim bubblegum-pop bendom koji se moze slusati :D. Salu na stranu, cuo si garant (pre godinu-dve) one poluglasne najave da su Dilan i Pol i Ringo smisljali neku saradnju za dogledniju priliku, nadam se da to nije propalo a znam da se zeljno iscekuje u tim krugovima oko njih i da se drzalo u nekoj poprilicnoj ekskluzivi (sto svedoci malo i o rokenrolu generalno, tojest odgovara na cuveno pitanje ima li rokenrola nakon te ekipe: evo u godini 2011, mi pricamo o tome kako bi bilo super da Dilan i Pol urade ‘real Masked Marauders’ :).

Nego, kad pominjemo Pola i njegov opus u Bitlsima, greota dok smo jos na temi ovoj a da ne pomenemo The Long and Winding Road, meni mozda i najdrazu njihovu baladu (uz, ajde, In My Life koja bi bila ‘all John’ iz faze pre ove) i definitivno jednu od najjacih s kraja sezdesetih.

Bojan Kozić
9 years ago

Pa sta ja znam, ta Spektorova varijanta ne kvari pesmu toliko, tojest taj njegov ‘operski’ Wall of Sound-element bi svakako dosao kasnije, danas bi je tako svirali na prigodnim 50godisnjicama
:mrgreen: .

Ocu da kazem sledece: stvar je toliko ‘bitlsovska’ da su mi nekako i ova Polova Let It Be-Naked verzija i ova sa prvobitnog albuma podjednako dobre, a to se ne dogadja uvek. Znas i sam, ima stvari kojima, naprosto, treba naknadna ‘postprodukcija’ e da bi iznela njihovu atmosferu do kraja. Pomenucu opet Dilana :D, recimo, mnogi su zamerili da mu je Denijel Lenoa onomad ‘overproduced’ Love and Theft (2001), jedan od najboljih albuma u istoriji rokenrola :). A preslusaj recimo Mississippi otud i baladno-gitarske verzije sa Bootleg Series 8, dve potpuno razlicite pesme (na albumu je Misisipi, onako, ep kalibra Malog Radojice 😀 a bez te ‘overprodukcije’ je daleko vise neka lirsko-introvertna stvar, for Dylan-freaks only).

Inace, dobro ti je ovo Dzon kao Taras B :D. U to doba je on bio previse cinican za pesmu poput Long and Winding Road, kladim se da mu se nije mnogo dopala 😀 (verovatno bi u ranijoj fazi Bitlsa ili tamo oko ’75). Tacno je i to da su tek kao tandem oni funkcionisali do kraja. Ima istine u tome da su bili – prema mladalackoj ambiciji sa opskurnih pocetaka klinaca koji slusaju rokabili i pop – “new Goffin and King” ili, ne znam, Liber i Stoler. Bas su funkcionisali po tom obrascu

Bojan Kozić
9 years ago
Odgovor korisniku  Boban Savković

Uh, to zaboravih. Bice da im je raspad bio jedina sudbina :(. Nego, oko Pola i pravno-zalbenih postupaka, procitah (ima tome 4-5 godina) da je iskoristio neku klauzulu iz autorskih prava i da na novim izdanjima starih albuma pod autorstvom – umesto ‘Lennon-McCartney’ – stoji ‘McCartney-Lennon’, jel tacno to?

Bojan Kozić
9 years ago
Odgovor korisniku  Boban Savković

Hvala ti na detaljnom pojasnjenju. Da, apsolutno drugacije zvuce tadasnji sazetak “Pol isteruje Dzona sa prvog mesta” i ovo sto ti kazes (da je trazio svoje ime prvo uz Let It Be i Yesterday).

Da, znam i za ovo, da su Ringo i Harison ostali dobri sa Lenonom i Mekartnijem cak i tokom sukoba (bese li zajednicka saradnja i na Ringovom solo-albumu, Goodnight, Vienna?). A znam da su ova dvojica izgladili odnose posle par godina (pomenusmo A Toot and A Snore vec, to je 1974).

Nego, jel’ se nekad neko od njih video sa Bestom nakon Bitlsa? Znam da su mu na kraju priznali neki kopirajt, pa je i on uzeo neku ozbiljniju kintu na jednoj od ovih kompilacija kad su krenule, od 1990ih naovamo ali generalno me zanima: da li je postojao ikakav kontakt ove trojice (mozda ne Ringov ipak :)) sa prvim bubnjarom Bitlsa i – uz Setklifa – ipak delom inicijalne legende?

Bojan Kozić
9 years ago

Da, apsolutno. Primer producenta koji je bio i kreativni saucesnik a u pravu si i oko toga da im je svojim klasicnim obrazovanjem dao neki element do tada nevidjen u rokenrolu, tojest da ih je redefinisao kao muzicare koji prevazilaze do tada postojeci okvir (inace, znam za ovo In My Life, procitao sam negde da su tu deonicu ubrzavali u studiju jer nije mogla tim tempom da se odsvira uzivo).

Inace, on je – koliko znam – snimio i onaj klavirski solo za meni dragu Beatles-obradu, Money.

Nego, to ‘fifth Beatle’ je jako zanimljivo. Tojest – pobrojati SVE ljude kojima je taj cin dodeljivan tokom istorije benda. Eto ti ideje za neki tekst, ovo je ipak tvoj teren :). Evo, osim Setklifa i Besta, znam da je i Epstein smatran ‘petim’ clanom kao, je li, kreator fenomena The beatles. Iz ranijih muzickih dana, Toni Seridan (znaci posle Setklifa a pre Ringa). Kasnije Bili Preston (procitah da su, vec tokom raspada benda na vidiku, ozbiljno razmisljali o tome da Preston postane ZVANICNI Beatle). Negde sam isto iskopao i to da je, u internim relacijama benda i tima oko benda, Alister Tejlor nosio renome ‘petog’ jer su toliko bili bliski.

To su ovi za koje ja znam (i manje-vise ko god ih poznaje), a opskurnija The Beatles-related imena su vec tvoj fah

Pera
Pera
7 years ago

Nemam šta da dodam diskusiji. Izbor pesama kao svaki izbor, može se oduzeti ili dodati prema ukusu, ali je glavnina nesporna.

Samo mi nedostaje – zašto niko ne spominje All you need is love?

Pesma je apsolutni the anthem, bas u njoj nedostižan. Ne mislim za listu, nego u komentarima.