Доживљај из Дорћолског народног позоришта – Космодром

Дорћолско народно позориште од оснивања 2017. године па до данас, је позориште – откровење, које попут неког древног ковчежића, скрива и васкрсава многе тајне.

Позориште је смештено у згради старог магацина, у Солунској 24. Својим изгледом ово место је очувало аутентичан изглед граћевина доњег дела Дорћола, управо ту је алтернативно Народно дорћолско позориште са сценом под називом Космодром. Његово постојање и обитавање у београдском позоришном животу, обележено је низом представа, већином организованих и реализованих под сигурном руком редитеља, високог дара Г. Филипа Гајића (53 год.). Овај необичан и посебан ствараоц, претвара мозички канонизоване текстове познатих писаца, методом семпловања, од оних светих текстова библије до делова а понекад и целих песама Пушкина, Бранка Миљковића идр у потпуно самосвојно позоришно дело. Као пример томе може послужити управо представа једночинка и актовка – Снови Ксеније Петроградске. Ансамбл у овој представи извођачки и технички складно делује и то од разрађених говорних радњи глумаца па до изузетно логичног мизансцена у целини. Ово пре свега младо позориште (његова изузетна креативна виталност се огледа у ангажовању младих акдемских глумаца ) узвишено слави, сликом, говором, звуком и покретом уметнички чин. Методом Станиславског, стилски приступ, глумачко проживљавање тј. оживљавање представљених ликова и метафорички језик су главна одлика ове представе. Посвећени свом младалачком делу, актери представе бране слику универзалне победе љубави до религиозних висина и то упркос оном негативном што нас ван овог позоришта окружује, тој негацији Душе и Духа, успостављањем ставова који све више гуше уметнички порив ка слободи.

Млада глумица Миона Марковић у насловној улози Ксеније Петроградске, ове филозовске- религиозне актовке, глуми искреним жаром, потресни карактерни лик жене која воли свог човека све до светости, схваћене судбинским односом са њим, који, рањен ( губитком мушкости у једном обрачуну )не може да јој узврати ту плотску љубав,али она доследна себи и свом узвишеном делу доживљава транцедентно просветлење, удвојавајући и утројавајући се у вишегласје својих личности, на палети људских и небеских обличја, нарочито у контрапунктној сцени трију баханткиња које драмски осликавају еротске снове, наглашавајући женску аниму која се ближи исконској тројној богињи. Ову сцену баханткиња треба нарочито истаћи, као оригинални контрапункт који доприноси истинској катарзи коју ова представа буди у посвећеној публици и то пре свега с мером и укусом. Ова вишеслојна сцена је у садејству са свим осталим, а без ње се не може замислити комплексност позоришне приче.

Други главни лик у представи припада мушкарцу Андреју, неприкосновеној љубави Ксеније, у јасном и посве истанчаном глумачком тумачењу младог глумца Милана Зарића који интепретира лик несрећног усуда па заједно са редитељским решењем физичких радњи, складним стилским усаглашавањем ,поетских и механичких покрета, сличном лутки или каквом оживљеном Голему, отсликавајући трансформације лика између светова живих и мртвих.

Трећи лик припада маестралном извођењу Ивоне Момировић, која глуми веома захтеван лик свештеника, али и лик демона који се појављује у еманацији из снова Ксеније Петроградске, чијом контрастном артикулацијом онеобичава текст своје улоге, који би се можда у другачијем кључу нашао на рубу клиширане реторике!

На срећу, редитељ Филип Гајић и овим решењем показује познавање законитости позоришне режије, волшебно их спроводећи у дело!

На крају треба истаћи и два најмлађа глумачка члана овог позоришног комада, Дину Вучај и Петра Кузмановића у ликовима младе Ксеније и Андреја, који су својим ликовима допринели зачудности овог позоришног дела. Овај глумачки ансамбл усаглашавањем и изнијасираношћу ликова, у специфичном трансу, доприноси да катарза буде врхунац предсаве, те представа прераста у метафизички процес.

Заиста је ова представа вратила веру у позоришну уметност, пружајући наду да на младима свет остаје!

Талијин пламен неће утихнути!

Драматург: Горан Митровић

Za P.U.L.S.E Predrag Peđa Todorović

  Pozorište, predstava, Umetnost