Ulogujte se / Kreirajte profil

Doživeti La Paz

Dolazak u La Paz gotovo je nadrealno iskustvo. Ne samo što nijedna svetska metropola nije podignuta na nadmorskoj visini od gotovo 4000m, već i zbog činjenice da, kako god dospeli do nje, ne možete izbeći prolazak kroz jedno od najvećih divljih naselja na svetu, koje je nedavno dobilo status grada zahvaljujući činjenici da u njemu živi gotovo milion stanovnika. Ime mu je El Alto.

Da li je to bila srećna okolnost što je moj autobus stigao u El Alto po mraku, ne znam, ali i ono što se moglo videti kroz prozore delovalo je zastrašujuće. Redovi kuća od svakojakih materijala sa mnoštvom žica na sve strane, isprepletanih duž i izmedju objekata bez kraja i početka, odvojenih blatom od glavnog puta. Tu i tamo po neki prolaznik ili biciklista, radoznali pogledi koji nas prate sve dok ne nestanemo iz vidokruga. Ovde pljačke nisu retka pojava , pa je valjda zato vozač bez mnogo premišljanja, na naše potpuno odobravanje, išao brzinom daleko od dozvoljene.

A onda je odjednom bljesnulo, i ja shvatih da smo ušli na osvetljen auto put. Pritisnut tamnim oblacima i sakriven duboko u kotlini, La Paz se i dalje nije video. Kad je put počeo da pravi veliki zaokret blago se spuštajući, ukazao se iznenađujući prizor. Zbog velike visine na kojoj smo se nalazili, oblak je bio ispod nas, kao i sam grad, tako da smo sve to posmatrali odozgo, baš kao iz aviona. Dotakavši ovo čudesno mesto koje se zove La Paz, našli smo se i u drugačijoj klimi od one kroz koju smo prolazili prethodnih sati. Prva šetnja gradom, kroz doteranu i dobro osvetljenu aveniju Paseo del Prado sa uređenim cvetnim lejama, lepim trotoarom i klupama, iako u kasnim noćnim satima, ostavlja dobar utisak, sve do cilja, velikog trga i crkve San Francisco, gde naglo počinju da se ređaju neprivlačne i nedovršene građevine i gde u prvi mah ne uspevate da se snađete u potpuno haotičnom saobraćaju. Trg je pun mladih , savremeno obučenih parova i meštanki u večitoj žurbi, koje ovde nazivaju “Ćolite” (Cholitas), poznatih po njihovim čuvenim cilindrima kojima savršeno balansiraju.

fotografija: Lola Kilibarda

La Paz je najviša prestonica na svetu sa visinom koja varira od 3,600m do 4.050m nadmorske visine na kojoj leži El Alto, kao i aerodrom. Smešten je na samoj ivici velike visoravni Altiplano, u dolini reke Čokejapu okružen netaknutom lepotom, u čijoj pozadini se uzdiže impresivna planina Illimani sa svoja tri vrha Huayna Potosi, Mururata i Illampu koji iako prelaze 6.400m, ne odaju takav utisak zbog činjenice da se i sam grad nalazi na velikoj nadmorskoj visini. Pošto je vazduh razređen, teško se diše i hoda, ali za strance postoje mnoga lekovita sredstva koja pomažu da se savlada visinska bolest. Pre svega, tu je čaj od koke (mate de coca), biljke koje uglavnom znamo po zlu. Međutim ovde je koka veoma cenjena i od vajkada na velikoj visoravni lokalno stanovništvo žvaće njene listove. Strancima je čaj dostupan u svim hotelima besplatno, a ukoliko ovo ne pomogne, pribegava se bocama sa kiseonikom, kojih takođe ima u svim hotelima i turističkim autobusima.

No, iako je boravak u gradu sa razređenim vazduhom otežan, njegova visina a samim tim i klima pružaju i neke prednosti, a to je odsustvo insekata, komaraca i vlage, osim u periodu kiša. Nema ni zagađenja, vazduh je kristalno čist a nebo prelepo. La Paz je administrativna prestonica Bolivije sa 1,6 miliona stanovnika i drugi je po veličini grad u Boliviji. Pre dolaska Španaca, vekovima su ovu nepristupačnu oblast naseljavali narodi Ajmara i Kečua baveći se gajenjem krompira i pasulja, i ribolovom na jezeru Titikaka, sve dok konkvistadori nisu otkrili zlato u reci Čokejapu koja protiče kroz grad. Godine 1548, Alonso de Mendosa osnovao je grad nazvavši ga Nuestra Senora de La Paz, da bi kasnije dobio naziv La Paz de Ayacucho, u čast bolivijske pobede u bici kod grada Ajakuča u Peruu 1825, posle čega je Bolivija dobila nezavisnost od španske krune ( « la paz » znači mir). Iako su nalazišta zlata vremenom osiromašila, La Paz podignut na glavnom trgovinskom putu između Potosija i Lime ubrzo dobija na značaju kao najnapredniji grad u oblasti Anda.

Obilazak grada nije loše započeti u istorijskom centru, oko glavnog gradskog trga Muriljo (Plaza Murillo), koji je nazvan po jednom od vodja pokreta za nezavisnost Pedra Dominga Murilla, koji je uhvaćen i obešen na trgu posle neuspešne pobune protiv kolonijalne vlasti. Oko centralnog parka ređaju se zdanja Metropoliten katedrale, zgrade Kongresa poznate kao “Palacio Legislativo”, sedišta vlade i Predsedničke palate  sa gardistima u istim crvenim mundirima kakvi su se nosili tokom Pacifičkog rata u kom je Bolivija izgubila izlaz na more u korist Čilea. Ovaj trg svakako vredi posetiti, ali glavni život se odvija na aveniji El Prado i okolnim ulucama.

fotografija: Lola Kilibarda

El Prado je najpoznatija gradska avenija i prostire se od trga Estudiante do Plaza San Francisco. Ovo je žila kucavica grada gde se susreće mešovito lokalno stanovništvo – “Pacenos”, kako u tradicionalnoj odeći, tako i u modernim poslovnim odelima i gde se može steći najbolji utisak o autentičnom životu La Paza. Čitav grad, sa specifičnim strmim i trošnim ulicama i mnogobrojnim primamljivim, čak i bizarnim pijacama, zadržao je izvesnu rustičnu atmosferu sa Anda. Ljudi su nasmejani i učtivi, deluju otvoreno, spremni za konverzaciju i kratko upoznavanje i vole da ih oslovite sa “Buenos dias Senor” ili “Senora’ jer će se i oni vama tako obratiti. Tek u susretu sa njima, turista koji će ovde provesti najviše 48 sati i čiji su prvi utisci vrlo izmešani i nejasni, moraće da prizna da ovaj grad poseduje nešto vrlo dragoceno, a to je šarm.

Bolivijska kultura vuče svoje korene u bogatom folkloru naroda Ajmara i Kečua kao direktnih potomaka Inka. Nastala je kao spoj španskih obeležja i nasleđa starosedelaca, čija je etnička raznovrsnost iznedrila svojevrsnu tradiciju i običaje. U zavisnosti od geografske regije, egzistiraju i različite kulture, svaka sa svojim odlikama, pa se tako razlikuju običaji iz istočne nizije zemlje od onih u Andima. U svim većim gradovima karakterističan je spoj tradicionalnog i modernog načina života. Etnički sastav stanovništva čine 55% narodi Kečua i Ajmara, 30% je mešanog stanovništva a 12% stanovnika je evropskog porekla. U kolonijalno doba, na mestu gde je sad avenija El Prado, nalazila se reka koja je delila grad na dva dela. Indijansko stanovništvo je živelo južno, a Španci severno od reke. I danas reka protiče ispod avenije, koja je ujedno najniži deo grada. Zahvaljujući svom specifičnom položaju, La Paz ima više vidikovaca sa kojih se pruža pogled na ceo grad – Park Mirador, Park Laikakota, Mirador Monticulo i Mirador Killi Killi.

fotografija: Lola Kilibarda

Na samo desetak kilometara južno od centra La Paza nalazi se jedna neobična atrakcija, Mesečeva dolina (Valle de la Luna) , potez čudnih stenovitih formacija nastalih erozijom, koje podsećaju na mesečev pejsaž u sred pustinje. Ovaj lokalitet ima i svoju mikro klimu koja odgovara pustinjskoj, pa se među stenama mogu videti mnogobrojni džinovski kaktusi. Pravo sa Mesečeve doline pogled puca na najviši teren za golf na svetu. Sa nama je bolivijski vodič Ernan, nasmejan momak koji je u startu pobrao sve simpatije jer je odmah počeo sa lakoćom ne samo da skida naše jednostavnije reči, već i da ih pamti i koristi baš kad treba, pa nas je bodrio rečima “Samo polako” i “Ne žurimo”, dok smo se verali po strmom i neravnom terenu u Mesečevoj dolini, a po izlasku iz autobusa “Izvoli narode”. Kad nas je ispraćao na aerodrom, bez greške je izgovorio “Srećan put i dobar let” iako smo mu bili prva grupa iz Srbije.

fotografija: Lola Kilibarda

fotografija: Lola Kilibarda

Kupovina u La Pazu je sasvim specifičan doživljaj. Grad ima bezbroj pijaca, uličnih tezgi i prodavnica koje prodaju sve što se može zamisliti, pa i više od toga. Trg San Francisco je preplavljen narodom i čistačima obuće sa fantomkama preko lica, koji iako primorani da se bave ovim poslom, ne žele da budu prepoznati. Trgom dominira impresivna istoimena katedrala koja datira iz 1549. i smatra se jednim od najlepših primera španske kolonijalne arhitekture u Latinskoj Americi. Uzbrdo poviše crkve San Francisco uzdiže se strma ulica Calle Sagarnaga opasno uglačane kaldrme, sa spletom sporednih sokaka, prava riznica dućana i uličnih tezgi sa finim tkaninama i pleteninama, ručno tkanim ogrtačima, šalovima, šeširima i pončima čarobnih dezena i boja, rukotvorinama i suvenirima, pletenim korpama, tekstilom, kožom, i džemperima od alpake i svime što je vezano za kulturu naroda Ajmara.

fotografija: Lola Kilibarda

fotografija: Lola Kilibarda

Seče se sa ulicom Linares, načičkanom radnjama sa srebrom i filigranom, izuzetno lepog dizajna. Prodavci nisu napadni, predusetljivi su i pristaju na cenkanje, pa se lep srebrni nakit može kupiti vrlo povoljno, ali figure izradjene u filigranu od čistog srebra ostaju papreno skupe čak i sa popustom. Medjutim, rukom radjeni suveniri i sitna galanterija, kao što su kape i rukavice, koje uglavnom prodaju seljani, toliko su jeftini da je greh cenjkati se.

U Južnoj Americi postoje 4 kamelidne vrste – lame, alpake, vikunje i guanakosi od kojih se dobija kvalitetna dlaka. Lame i alpake su pripitomljene i žive uglavnom na visoravnima, guanakosi su nešto manji rođaci lame i gaje se u Argentini i Čileu, dok su vikunje, najmanje od sve 4 vrste prilagođene visinama do čak 5,500m i potpuno su divlje. One daju najfiniju dlaku čiji kilogram dostiže 600 dolara. Alpake se specijalno gaje za dobijanje dlake od koje se pravi vrlo cenjeno predivo za izradu tople trikotaže.

 Restorani u ovom kraju su pristupačni i odlučujemo se da svratimo na ručak. Prvo poručujemo paradajz čorbu koja je bila magično okrepljujuća, možda i zbog okolnog ambijenta, neposredne blizine Veštičje pijace. Vlasnik nas obilazi osmehujući se i čeka da pohvalimo čorbu, mada nam lica sve govore sama. I onda sledi neizbežno pitanje odakle smo, ali bez obzira na moj detaljan opis zemlje, regije i kontinenta, pominjanje bivših predsednika i ranijih naziva zemlje, ništa nije pomoglo. Naši domaćini nisu čuli za Srbiju. Kako interesovanje vlasnika nije jenjavalo, pitala sam ga da li voli tenis i na njegov potvrdan odgovor samo izustila Noletovo ime. Radoznalo lice Indiosa trenutno je prekrio ozaren osmeh i sledilo je rukovanje. Očigledno je bilo da smo predstavljali nesvakidašnju atrakciju za domaćine jer su istog trenutka svi kuvari i kelneri dotrčlali da vide goste iz Noletove zemlje.

Veštičja pijaca (El Mercado de las Brujas)

Pijace su odlika grada La Paza i njihova raznolikost i kolorit su pravi magnet za turiste. Među Indiosima ima veoma talentovanih slikara koji svoje radove izlažu na brojnim pijacama sa umetničkim zanatima. Postoje cvetne pijace, pijaca crnog tržišta,pijace prehrambene robe, veštičja pijaca i još desetine drugih.Veštičja pijaca u kaldrmom pokrivenoj ulici Linares, nudi nešto više od suvenira, pa nije loše imati neko predznanje o kulturi naroda Anda pre obilaska, jer se mnogi predmeti odnose na tradiciju i stara verovanja koja obiluju sujeverjem, misticizmom i bizarnim ritualima. Pijaca je poznata po radnjama sa neobičnim artiklima, kao što su bajalice, amajlije za sreću, ljubav, plodnost, zdravlje, amajlije protiv uroka, čarobni napici, lekovite biljke, kristali koje koriste šamanski sveštenici, čaj od koke u kesicama, perje sove i razne druge drangulije, tako da vam se na tren učini da ste zalutali u neki kadar iz filma o Hariju Poteru.

Ovde ćete sresti i prave veštice sa cilindrima koje prodaju sastojke i meleme iz tradicionalne medicine i proriču sudbinu gledajući u lišće koke. U dvorištima iza dućana naći ćete vidovnjake koji praktikuju belu ili crnu magiju. Po radnjama vise osušene zmije, kornjače i žabe. Na sve strane su okačeni osušeni fetusi lama koji se prinose majci zemlji – Pachamama, centralnoj figuri u bolivijskoj mitologiji. Običaj je da se fetus lame uzida u temelj nove kuće, jer će na taj način doneti sreću i terati zlo. Ovi prizori, koliko god bili fascinantni za posetioce iz drugih kultura,  mogu da budu omamljujući i neprijatni, kao i mirisi i isparenja ukoliko se duže zadržite u nekoj od prodavnica.

fotografija: Lola Kilibarda

U drugom delu dana iznenada se na grad spustio potop. U letnjem periodu od novembra do marta, provale oblaka sa gradom su veoma česte i nepredvidive, a pljuskovi žestoki i ne uvek kratkotrajni. No, čak i manji pljusak ovde izazove trenutnu poplavu sa neverovatnim bujicama koje kuljaju sa okolnih planina nadvijenih nad gradom, slivajući se u kotlinu i potapajući sve što im se na putu nađe. Zbog guste vodene zavese , ne uspevam da se snađem u spletu ulica i sokaka kojima sam želela jos malo da procunjam. Tezge su za tren oka sklonjene, radnje pozatvarane i moje tumaranje gore-dole po strmoj i klizavoj kaldrmi je postalo uzaludno. Posle nekog vremena sam odlučila da se vratim u hotel i pokušam kasnije kad se raziđu oblaci. Ali, to nije bilo ni malo jednostavno.

Dok se bujice slivaju sa maglom obavijenih  Anda, formirajući prave potoke i brzake po trotoarima, a sitan grad u vidu pirinča lepi za nogavice kao čičak, kišna zavesa zaklanja vidik i zamućuje mnogobrojne svetleće table na krovovima automobila, medju kojima najmanje ima taksija,  stanovnike ovog grada ni malo ne uzbudjuje ovaj iznenadni letnji potop. I dalje su nasmejani i obuzeti pričom, zaljubljeni se i dalje čeznjivo gledaju i lagano krče put po vodi koja je za tili čas dostigla popriličan nivo, muškarci u natopljenim odelima potpuno zalepljenim za telo bez mnogo uzbuđenja čekaju svoj prevoz, i niko živ ne beži da se što pre skloni sa ulice. Malo je onih koji nose kišobrane. Ne verujem da ih je pljusak iznenadio jer pada svakog dana. Pre će biti da im ne smeta. Bez obzira na natopljena odela i cipele i potpuno pokvašene školske uniforme. Pobegli su samo ulični prodavci.

fotografija: Lola Kilibarda

Kako se natpisi na kombijima gradskog prevoza ne razabiru, iz onih koji se zaustavljaju na stanicama, izviruju do pojasa momci i izvikuju dokle idu. Iako stojim više od pola sata za koje vreme mi je samo glava ostala suva, i dok izbacujem vodu iz sandala i gledam kako mi se polako raspadaju, ne uspevam da uhvatim taksi. Prilazim  jednom praznom automobilu i pitam da me preveze do hotela uz obećanje da ću mu dobro platiti, ali mi je samo odrečno okrenuo glavu. Osećam da su mi pantalone nakvašene do pojasa i da mi voda prodire kroz jaknu. Iako do hotela imam dobrih 2km, ne preostaje mi ništa drugo nego da krenem pešice. Uprkos činjenici da me je potop pratio do samog praga, shvatila sam da mi je ova nepredviđena i neplanirana šetnja na neki čudan način čak i prijala. Kad sam ušla u svoju sobu izgledala sam kao da sam doživela brodolom, ali nije bilo vremena za sušenje, jer je polazak na aerodrom bio planiran odmah posle ponoći.

La Paz napuštam u gluvo doba noći i krećem ka El Altu gde je smešten međunarodni aerodrom na koji se bukvalno ulazi kroz kapiju.Put do zgrade je uređen travnjakom i cvetnim lejama. U zgradi ni žive duše, osim par službenika i naše grupe. Nema razglasa, niti žamora. Semafor pokazuje samo naš let. Brzo završavamo sve formalnosti i jedva čekamo da zauzmemo sedišta i odspavamo. Kad smo se konačno smestili, prostrujao mi je kroz glavu flashback sa mnoštvom slika i lica od kojih će neka vremenom polako izbledeti, “ćolita” sa njihovim cilindrima i širokim suknjama, čistača cipela sakrivenih lica, bučnih školaraca u uniformama, krcatih tesnih kombija u koje se ulazi savijenih ledja, vedrog Ernana koji nepogrešivo ponavlja srpske reči, i shvatih da se ni malo ne kajem što me je put naveo u ovaj čudnovati grad na nemogućem mestu, pun kontrasta i iznenadjenja, koji možda nije lep, umiven i doteran, ali koji ima dušu i živi punim plućima, u zabačenom kutku sveta koji još uvek mnogi zaobilaze. Naprotiv!

 za P.U.L.S.E: Lola Kilibarda

 

  •  
  •  
  •  
  •  

Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *