Serija fotografija ”Elements” (I deo)

Serija fotografija “Elements” predstavlja minimalisticki prikaz usamljenih elemenata na horizontu. Viđeni mojim okom, oni su za mene predstavljali simbole kako usamljenosti tako i snage i prkosa vremenu. Poistovetio sam ih sa ljudskim emotivnim stanjima.

Ponekad izgubimo svrhu i osećaj važnosti, ali i dalje stojimo i postojimo. Trajemo godinama, u nama su skrivene priče, čuvamo tajne, pokrećemo „mašine“, vraćamo se detinjstvu, divimo se krošnji drveta, vrtimo se u krug… dok ne shvatimo da sve i jeste jedan krug. Na kraju, ostajemo sami na nepreglednom horizontu i to je priča koja nas sve povezuje.

Ovde možete pogledati drugi deo serijala Elements.

Expo Cage fotografija nastala je u Čačku u vreme velikih poplava koje su nas zadesile. Posmatrao sam kako se menja moje mesto življenja. Stvari koje su se našle pod vodom i koje su samo hrabro izvirivale iz vode, počele su da dobijaju svoj novi smisao. Dečije igralište je i dalje prkosilo vremenu koje nas je snašlo. Iz vode su virili samo vrhovi konstrukcije lokomotive koja je uvek bila izazov za one najhrabrije klince iz kraja. Duga ekspozicija je bio način da prikažem potpunu transformaciju veselog dečijeg voza u hladni predmet koji se tu odjednom stvorio u svojoj novoj dimenziji.

Long Expo Tree, oduvek mi je posebnu emociju izazivao predeo brisanog prostora. To je osećaj slobode i sopstvene važnosti mog postojanja. Sada se nalazim tu, baš ja u ovom momentu… Kada sam ugledao ovaj prizor, divio sam se životu ovog drveta. Oko njega je vreme koje mu ništa ne može prikazano kroz long expo.

Night Ring predstavlja igru jednog kruga. Kroz uhvaćen kadar gde su osnova romboidi, krug i njegova cikličnost dolaze još više do izražaja. Sam kontrast oblika koji sam ugledao mi je bio zanimljiv da napravim fotografiju kojoj sam poželeo da dam smisao.

Kao i Long Expo Cage, Unique Chair Expo nastala je u istim uslovima. Preplavljen dečiji park, vrh lokomotive koji je sada postao stolica, sada tako mala, niska… Priča je ista, isti je voz u pitanju, ali kao što u mraku ponekad umemo da vidimo jednu istu stvar na deset načina, tako se i dečiji voz u ovim uslovima transformiše u razne oblike. Boju sam ostavio ovog puta. Ostavio sam je kao jedinu sponu sa onim što taj vozić i predstavlja. To je dečiji osmeh.