Epidemija i Evropa

Ulogujte se / Kreirajte profil

Epidemija i Evropa

.

Become a Patron!

.

Evropa je od kuge izgubila najmanje trećinu stanovništva, a možda i mnogo više; uzdržane procene navode da je umrlo dvadeset pet miliona ljudi od pretpostavljenih sedamdeset i pet miliona ukupnog broja stanovnika.

Posledice su bile razorne.

„Naše nade u budućnost pokopane su sa našim prijateljima“,napisao je italijanski pesnik Petrarka.

Kuga u Firenci

Ambicije i planovi za dalja istraživanja na Istoku i nova bogatstva zasenila su mračnije misli. Jedina uteha, nastavio je Petrarka, jeste svest „da ćemo morati da čekamo, ali znam da neće biti veoma dugo“. Sva blaga Indijskog okeana, Kaspijskog jezera, napisao je, ne mogu da nadoknade ono što je iščezlo.

Pa, ipak, uprkos užasima koje je izazvala, kuga je bila pokretač društvenih i privrednih promena, toliko dubokih da nisu označile kraj Evrope, nego njen preporod. Ovaj preobražaj bio je važan oslonac u usponu – i pobedi – Zapada. Odigrao se u nekoliko koraka. Prvo se od vrha do dna izmenilo dejstvovanje društvenih struktura. Zbog hroničnog manjka broja stanovnika posle crne smrti nadnice su znatno skočile jer je rad vredeo više. Tokom epidemije umrlo je toliko ljudi da je početkom druge polovine četrnaestog veka jedan izvor zabeležio „nestašicu slugu, zanatlija, radnika i poljoprivrednih radnika“. Ovo je dalo veliku pregovaračku moć onima koji su do tada bili na dnu društvene i privredne lestvice. Neki su jednostavno „dizali nos na ponudu zaposlenja i jedva su pristajali da služe kod uglednika za trostruku nadnicu“. Ovo nije preterivanje: podaci pokazuju da su nadnice u gradovima dramatično porasle u decenijama posle crne smrti.

Seljaštvo, radnici i žene sticali su moć dok je snaga višeg staleža opadala – zemljoposednici su morali da prihvataju manje cene zakupa svojih imanja smatrajući kako je bolje dobiti makar nešto nego ništa. Niži zakup, manje obaveza i duže vreme zakupa pomerili su tas na vagi moći u korist seljaka i gradskog življa. To je pojačalo smanjenje kamata koje su znatno opale tokom četrnaestog i petnaestog veka.

Posledice su bile ogromne. Pošto su bogatstvo ravnomernije rasporedilo u društvu, potražnja za luksuznom robom, uvezenom i domaćom, vrtoglavo je porasla jer je više kupaca noglo da plati robu koju ranije nisu mogli sebi da priušte. Model trošenja izmenile su i druge demografske promene izazvane kugom, pre svega pomeranje u korist radničke omladine koja je najbolje mogla da iskoristi nove prilike. Već nesklone štednji zbog bliskog susreta sa smrću, bolje plaćene od svojih roditelja i s boljim izgledima za budućnost, novo pokoljenje bilo je spremno da da troši na ono što ga zanima – između ostalog i na modu. Ovo je pak podstaklo ulaganje u brzi razvoj evropske tekstilne industrije, koja je snažno uticala na trgovinu u Aleksandriji kad je uvoz oštro opao. Evropa je čak počela da izvozi tkanine i u suprotnom pravcu, preplavila je tržište Bliskog istoka i izazvala bolno smanjenje prometa domaće robe, potpuno suprotno od preporođene privrede na Zapadu.

Velika kuga u Londonu, ilustracija

Kao što pokazuju nedavna istraživanja ostataka kostura iz londonskih grobalja, rast prihoda pruzrokovao je bolju ishranu i bolje opšte zdravlje. Statistički modeli zasnovani na nalazima nagoveštavaju čak da je jedna od posledica kuge bilo znatno produženje očekivanog životnog veka. Londonsko stanovništvo posle epidemije bilo je znatno zdravije i živelo je duže.

Privreda i društvo u Evropi nisu napredovali ravnomerno. Preobražaj je bio najbrži na severu i severozapadu kontinenta delimično zbog toga što su te oblasti počele s niže privredne tačke od razvijenijeg juga. To znači i da su ti interesi zemljoposednika i zakupaca bili bliži, pa su verovatnija rešenja i saradnja na korist obeju strana. No, značajno je i to što gradovi na severu nisu nosili isto ideološko i političko breme kao brojni gradovi Sredozemlja. Vekovi regionalne i dugoročne trgovine stvorile su ustanove kao što su esnafi koji su kontrolisali nadmetanje  i bili su osmišljeni da pruže monopolistički položaj jasno definisanim grupama i pojedincima. Nasuprot tome, severne Evropa procvetala je upravo zato što nadmetanje nije bilo ograničeno, pa su urbanizacija i privredni razvoj bili upadljivo brži nego na jugu.

U različitim delovima Evrope nastali su i različiti profili ponašanja. U Italiji, na primer, žene su bile ili manje voljne ili manje kadre da uđu na tržište rada, pa su nastavile da se udaju u istom dobu i rađaju isti broj dece kao i pre epidemije kuge. Potpuno drugačije bilo je u severnim zemljama, gde je smanjenje broja stanovnika pružilo ženama priliku da zarađuju. Zbog toga su devojke počele kasnije da se udaju, a to je pak imalo dugoročni uticaj na veličinu porodica.

„Ne hrlite prerano u brak“, savetovala je Ana Bejns u pesmi napisanoj u Nizozemskoj, jer „ona koja zarašuje za hranu i odeću ne treba da žuri pod muževljevu batinu…Iako brak ne osuđujem, bolje je bez jarma! Srećna je žena bez muža!“

Preobražaj izazvan crnom smrti položio je životno važne temelje na dugogodišnji uspon severozapadne Evrope. Iako će posledice razlika između raznih delova kontinenta nastajati postepeno, sistematska elstičnost, sloboda nadmetanja i, što je možda najvažnije, svest severnih oblasti da im geografija ne ide u prilog i da je za zaradu neophodna čvrsta radna etika bila su osnova kasnijeg preobražaja evropske privrede početkom savremenog doba. Kao što se sve jasnije vidi iz savremenih istraživanja, koreni industrijske revolucije iz 18 veka leže u radnoj evoluciji iz vremena posle crne smrti; kako je produktivnost rasla, rasle su i ambicije, kupovna moć i prilika da se zarada potroši.

Kada su tela žrtava najzad sahranjena, a crna smrt izbledela u užasno sećanje (povremeno oživljavano izbijanjem cikličnih sekundarnih epidemija), i južna Evropa doživela je preobražaj. Tokom osme decenije četrnaestog veka Đenovljani su pokušali da iskoriste užasne posledice koje je kuga ostavila u Veneciji, koja je posebno teško stradala, i da preuzmu kontrolu nad Jadranskim morem. Rizik im se osvetio: kako nije bila u stanju da zada odlučujući udarac, Šenova je odjednom ostala preterano razvučena i ranjiva. Njeni suparnici su joj jednu po jednu oduzeli pokoljenjima stvarane baze koje su povezivale grad-državu s Bliskim istokom, Crnim morem i severnom Afrikom. Đenova je izgubila a pobedila je Venecija.

Piter Frankopan

Iz knjige „Putevi svile“ u izdanju „Lagune“

Prevod : Nenad Dropulić

Večernje novosti. 13.3.2020

 

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.