Muza Euterpa se svakog jutra budi na Olimpu sa novom pesmom u mislima. Najpre joj se javi pesma, pa otvori oči. Puteve nekih melodija može da razluči, čula ih je ili svirala pre nekoliko dana, te joj dolaze kao senke, a neke se jave naizgled niotkuda. Susrela ih je pre nekoliko godina, decenija, vekova, eona, i zapamtila. Neke tog jutra smisli, sama.

Sve je pesma: Kosmos, božanska bića, ljudi, travke i sav živalj. Vidljivo i nevidljivo je sazdano od melodije, svaka vretenasta struna, svi upleteni perčini što se mrse u kosmičke vlasi pevuše.

Euterpa je, kao i njene sestre, stalno na oprezu duha. Kad sklopi oči osluškuje šapate, spremna da pokloni sebe božanskom nadahnuću čim je umetnik pozove. Stoga je njeno buđenje drugačije od ljudskog, kao tiho iskliznuće iz večnosti u sada, novo saginjanje nad stvarnošću.

Euterpa je zaštitnica muzike i jedno od najdarovitijih nadljudskih bića. Ponekad na glavi nosi lovorov venac, ponekad venčić od cveća.

Njeno ime znači “ona koja voli, obožava i ugađa, koja pruža radost i užitak” i “ona koja se lepo raduje” a dato joj je, kao i sva imena, pre nego što se začelo vreme.

Gde god ona stavi svoje usne na okno oblaka, tu nebo diše ljubičastom dušom. A frula je Euterpina uspomena na prvi poljubac sa vetrom. Kada ga je doživela, otrčala je po šuplju trsku koja je rasla iz zemlje natopljene mesečinom i dunula u nju. Zvuk koji je nastao bio je prvi ton aulosa, spoj Muzinog daha, vetrovog svira i raspršenih nota, kao kada se zlatne krunice lipe razlete iz resa na sve strane. Dakle, Euterpa je izmislila aulos, preteču današnjeg klarineta (neki kažu da su dvostruku frulu izmislili Atina ili satir Marsija, a da su mu Muze bile sudije u takmičenju sa Apolonom).

Euterpa je ćerka Zevsa i Mnemozine, boginje pamćenja. Zevs je proveo devet noći sa Mnemosinom, i iz te ljubavi se rodilo devet Muza, svaka zadužena za određenu umetnost ili nauku.

Od majke je Euterpa nasledila sposobnost da sve zapamti: svaki majušan ton, svaki razbarušen takt i bezbroj arija koje krstare ispod i iznad neba.

Drugi mit navodi da su Muze rođene na planini Helikon kada je Pegaz udario kopitima o tlo a iz zemlje izbila četiri sveta izvora iz kojih su se pojavile Muze.

Vetar je Euterpu inspirisao da uvidi da je muzika radost ispoljavanja sopstvenosti i radost deljenja te svetlosti sa drugima. Kroz taj sinhronicitetni spoj se čak mogla dozivati i kiša.

Euterpa je došaptala pastirima kako da prave frule od trske i drveta. Rekla im je:

“Pevajte, i kada ste na granici straha, i kada vam se ispred lica saspu strahotne prognoze. Svirajte i pevajte, neka vaš dah prolazi kroz okna oblaka!”

Stoga je bila nalik Prometeju, ali nije bila kažnjena, naprotiv, bogovi su uživali u muziciranju ljudi, u talasastoj, nevidljivoj harmoničnoj sponi između ljudskih srca i paperjastih pokrova neba. U antičkoj Grčkoj je muzika korišćena za lečenje svih vrsta, a naročito psihičkih bolesti, stoga nije slučajno što se reč “Muza” “utopila” baš u tu granu umetnosti. Muziku razumeju svi, kao što razumeju poljubac.

Muzičari bi prizivali Euterpu da ih nadahne, vodi i pomogne u njihovom stvaranju. Takvi pozivi mogli su imati oblik molitve za božansko nadahnuće. U kasnijim periodima Euterpe je preuzela i titulu muze lirske poezije.

U nekim mitskim varijantama navodi se da je Euterpa majka tračkog kralja Resa (Resosa) koji se sa svojim konjima belim kao sneg borio u Trojanskom ratu na strani Trojanaca, a čiji je otac bio rečni bog Strimon.

Za PULSE Ana Atanasković

  Ana Atanasković, Euterpa, Priče poezija putopisi