Jedan od onih filmova koje ću pamtiti dok živim na ovom svetu i jedan od onih filmova kojima ću se vraćati. “Gegen die Wand” (“Glavom kroz zid”) je izuzetno slojevito ostvarenje, a režiju i scenario potpisuje Fatih Akin, nemački autor turskog porekla, koji je u svojoj karijeri snimio oko 20 filmova, a ovo je njegov najbolji film.

Nakon smrti supruge, četrdesetogodišnji Turčin Cahit (Birol Unel) ostao je sam, živi u Nemačkoj i preživljava skupljajući flaše u otrcanom baru, a vidimo da živi prilično neuredno i nezdravo – ne gasi cigarete, puši jednu za drugom i razbija se od alkohola i droge. Međutim, jedne večeri je odlučio da okonča svoj život: pokušaće samoubistvo tako što će se automobilom zabiti u zid punom brzinom.

Čudom je još uvek živ posle tog čina, samo je lakše povređen, pa odlučuje da ode kod psihijatra na razgovor, a tamo upoznaje mladu, lepu Turkinju Sibel (Sibel Kekilli) koja takođe nije uspela da izvrši samoubistvo i ona mu odmah nudi brak, kako bi se oslobodila pritiska oca i brata koji žele da upravljaju njenim životom. Jedini način za to je venčanje sa Turčinom, i to je razlog zašto nudi brak Cahitu kojeg prvi put vidi u životu, ali pod uslovom da pere veš, kuva, čisti stan, te da ona ima potpunu slobodu s drugim muškarcima (dakle, oboje žive svoj život kao da nisu zajedno). Cahit pristaje na njen predlog tek posle dužeg ubeđivanja, a sada treba i isprositi mladu, što nije sasvim lako…

Cahit je rođen u Turskoj, ali skoro ceo život je proveo u Nemačkoj, pa je pomalo zaboravio turski jezik i običaje. S druge strane, Sibel je rođena u Nemačkoj, ali vezanost njene porodice za tursku kulturu znači da, da bi sprovela svoj plan u delo, Cahit mora da se ponaša kao turski udvarač pred njenom porodicom, što će ga dovesti do neprijatnih situacija, a za gledaoce će to značiti niz komičnih scena. Stvari će se dodatno zakomplikovati kada se njih dvoje zaljube jedno u drugo: ljubomora će rezultirati ubistvom. Nakon toga, Sibel beži u Tursku, a Cahit završava u zatvoru.

Ostalo ćemo ostaviti gledaocu da sam otkrije šta će se desiti. Akin kombinuje crnu komediju i dramu i snima fantastičan film, a gluma njegovih glavnih glumaca je neverovatna, glumci jednostavno rasturaju. Sibel Kekilli je pre snimanja filma imala jedino „glumačko“ iskustvo iz porno filmova, ali čak i njen nedostatak profesionalnih veština savršeno odgovara njenoj ulozi. Za razliku od nje, Birol Unel je iskusan glumac koji je dugo u svetu filma (nažalost, preminuo je nedavno u 59. godini), a pre ovog filma se pojavio u „In July“ (2000), koji je takođe režirao i napisao Fatih Akin. „Gegen die Wand“ je prvi iz trilogije „Ljubav, smrt i đavo“, koja je nastavljena filmom „Auf der anderen Seite“ (2007) i završena sa „The Cut“ (2014).

Radeći po sopstvenom scenariju, Akin se kreće po teritoriji koju dobro poznaje, i upoznaje publiku ne samo sa turskom zajednicom u Nemačkoj, već i sa ulicama Hamburga, gde je snimao većinu njegovih filmova. Film počinje pomalo nadrealno slikom turskog orkestra na obali Bosphorusa u Turskoj, dok pevaju srceparajuću tradicionalnu pesmu o tragičnoj ljubavi, a zatim se film seli u savremeni Hamburg, te kreće da se odvija drama sa puno seksa, nasilja, pića, kokaina, patnje i bola, s tim da se radnja filma kasnije seli i u Istanbul. Ono što Cahit i Sibel dožive za samo nekoliko godina (ili u Sibelinom slučaju, čak i za jednu noć), u debelu knjigu ne bi stalo.

Na kraju, „Gegen die Wand“ je jedan od najboljih evropskih filmova snimljenih u poslednje dve decenije, koji je, pored velikog broja međunarodnih i nacionalnih nagrada, osvojio Zlatnog lava i nagradu FIPRESCI na Berlinskom filmskom festivalu. To je savršen film od početka do kraja i koji vredi pogledati više puta.

za P.U.L.S.E: Marko Jovanović

  “Glavom kroz zid”, Fatih Akin, Marko Jovanović