Film o Tomi Zdravkoviću – Vremena kad emocije nisu bile lažne

Režija: Dragan Bjelogrlić, Zoran Lisinac

Scenario: Nikola Pejaković, Dragan Bjelogrlić, Zoran Lisinac, Maja Todorović

Uloge: Milan Marić, Tamara Dragičević, Petar Benčina, Andrija Kuzmanović, Sanja Marković, Paulina Manov, Milan Kolak, u ulozi majke – Mirjana Karanović

Iako je osoba koju ne treba mnogo predstavljati, uvek vredi reći poneku reč više o čoveku koji je iza sebe ostavio neizbrisiv trag. Takođe, bili naklonjeni legendama ili ne, poštovanje bi trebalo da stoji uvek iznad svega.

Najveća autentična zvezda jugoslovenske muzičke scene, Toma Zdravković, rođen je 1938. godine. Iako su mnogi mislili da je Toma rođen u Pečenjevcu, tu je zapravo samo proveo detinjstvo, a rodni grad mu je Aleksinac. Njegov život bio je kao na filmu. Toma Zdravković je bio čovek koji bi jednoga dana bio bogat, a već sledećeg nije imao ni za hleb. Preminuo je 1991. godine od raka prostate, a njegova životna priča prepuna je alkohola, žena, tuge i borbe. Svoju pevačku karijeru je započeo prvo u Leskovcu, a zatim i u Beogradu, u kafanama. U početku je imao vrlo malo uspeha, ali je kao već iskusan pevač dočekao eru masovne proizvodnje ploča i kaseta, te je vrhunac svoje slave doživeo 1980-ih. Iza sebe je ostavio mnoštvo pesama koje su i danas veliki hitovi, a tekstove za pesme je pisao sam i skoro uvek su bile autobiografske. Njegova biografija bi bila idealna za snimanje filma, pa je bilo malo čudno što biografski film zasnovan na njoj nije bio do sada još snimljen. Ali, konačno je stigao u 2021. godini. Film “Toma” je imao festivalsku premijeru na Sarajevo Film Festivalu kojim je taj festival i zatvoren.

Film “Toma” predstavlja impresionistički portret Tome Zdravkovića koji prikazuje njegove početke, vrhunac slave, njegove ljubavi koje su ga inspirisale prilikom komponovanja nekih od najvećih hitova, baš kao i odnos sa velikim brojem prijatelja koje je imao u umetničkom miljeu tadašnje Jugoslavije. Takođe, film prati i njegov odnos sa lekarom (Petar Benčina) koji ga je lečio u poslednjim mesecima njegovog života i kako se to poznanstvo pretvara u prijateljstvo, te njegovu neostvarenu romansu sa folk pevačicom Silvanom (Tamara Dragičević), za koju je napisao svoju najbolju pesmu i koja će presudno uticati na njegovu karijeru, ali i na privatni život. Milan Marić igra Tomu Zdravkovića i kao mladića i kao stariju osobu u veoma dobrom izdanju. Pored Tome, kroz film su prikazani i životi poznatih umetnika tog vremena, kao što su Zoran Radmilović, Mika Antić, Tozovac i drugi. Režiju filma potpisuje Dragan Bjelogrlić i Zoran Lisinac, koji su zajedno sa Nikolom Pejakovićem Koljom i Majom Todorović napisali scenario. U pripremi za film, Bjelogrlić je vodio niz privatnih razgovora sa pevačevim prijateljima i savremenicima, kao i sa njegovim bratom, koji je otkrio da su mnoge Tomine najpoznatije pesme inspirisane njegovim životom. Tokom više od 40 godina karijere, Bjelogrlić se pokazao kao plodan glumac, reditelj i producent. Igrao je u oko 40 igranih filmova i 20 televizijskih serija, a kao reditelj se pokazao na filmu i seriji “Montevideo, Bog te video!”, nastavku “Montevideo, vidimo se!”, kao i seriji “Senke nad Balkanom”, za koju je napisao i scenario.

Na tehničkom planu, “Toma” je sasvim dobro napravljen film, zahvaljujući detaljnom produkcijskom dizajnu Jovane Cvetković i Jelene Sopić, kao i retro-stilskoj kinematografiji Gorana Volarevića, dok je za partiture zadužen Željko Joksimović. Film uspešno balansira na granici između realnosti i fikcije. Međutim, filmaši nam pružaju sve prave informacije i detalje iz života Tome Zdravkovića. Takođe, kroz film imamo prilike videti, odnosno podsetiti se kako se živelo u nekim prošlim vremenima, kada se živelo potpuno drugačije nego što se živi danas, kada emocije nisu bile lažne i kada se živelo za male trenutke, a pevači su bili pravi pevači. To su bila vremena kada ništa nije bilo fejk. Hteli mi to prihvatiti ili ne, život se mnogo promenio od tada, usudio bih se reći – na gore. Tehnologija koliko god ima svoje prednosti, počela je ozbiljno da proždire sve što je prirodno. Pevača je na gomile i svakim danom sve više, a pritom većina tih pevača danas nema veze sa pevanjem, čast izuzecima. Mada, danas je lako popraviti loš glas upotrebom tehnologije, uostalom, većina pevača danas na tu foru snima pesme i sve je to nekako postalo (ne)prirodno i izveštačeno, bez pravih emocija. Toma Zdravković, uz čije pesme su patile, odrastale i sazrevale generacije zaslužio je ovakav film. Milanu Mariću je, naravno, dodeljen najteži glumački zadatak, jer svako ima svoje sećanje na Tomu Zdravkovića. Ali, odgovara izazovu i uspešan je u izvođenju. Naravno, onoliko koliko je to moguće prikazati, jer se ipak radi o Tomi koji nije pravi. I ako bi morali reći neku manu, to bi bilo što njegov govorni glas jednostavno nije glas starijeg muškarca, ali celokupno gledano, uspeva da ostavi dobar utisak. Pored njega, sledeća se izdvaja Tamara Dragičević, koja je svoju ulogu prihvatila veoma ozbiljno, a to je i zbog činjenice da je Silvana Armenulić imala presudnu ulogu u karijeri Tome Zdravkovića. U kompletnoj glumačkoj ekipi, svaki lik je podjednako bitan za film, jer je skoro svako od njih prošao kroz život legende. U svakom slučaju, srpska kinematografija je dobila par antologijskih filmskih scena, kao i jedan novi pravi kafanski hit.

Ipak, bez obzira što uspevamo da saznamo sve što je važno o životu Tome Zdravkovića, ovo nije dokumentarni film, “Toma” se ne drži striktno toga da sve bude tačno i precizno, već da pokaže šta to znači biti boem, otkud sva ta tuga, šta je taj iks faktor u njegovom životu. On je živeo jugoslovenski san, bio je jedna od najvećih zvezda Jugoslavije, a ipak je bio često nesrećan. Film se više fokusira na to kako su nastale njegove pesme, ko su bile njegove ljubavi. Četiri puta se ženio, a iako je alkohol bio najveći neprijatelj njegovog zdravlja, do poslednjeg dana je pio. Dugo se mučio sa rakom prostate, ali se nije pridržavao saveta lekara, što ga je na kraju skupo koštalo. Glumio je pevača u dva filma: „Balkan ekspres“ (1983. godine) i „Bolje od bekstva“ koji je prikazan 1993. godine i u dve serije: „Doktorka na selu“ (1982. godine) i „Bolji život“ (1987. godine).

Kakvi god da su nam muzički afiniteti, nema greške u tvrdnji da je simbol srpske narodne muzike Toma Zdravković. Jedinstven po mnogo čemu, najviše po činjenici da je toliko živeo za kafanu, dok je iza sebe ostavljao ispevane sudbine, ljubavi i prijateljstva. I kao takav, zaslužuje status legende.

za P.U.L.S.E: Marko Jovanović

Izvor: The Film Master

5 1 glas
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments