Osnivač psihoanalize Sigmund Frojd postao je “pop ikona” u Beču, gradu gde je žestoko branio svoju teoriju i odakle je bio primoran da pobegne zbog dolaska nacista na vlast.

Frojd je sahranjen u Londonu, gde se sklonio 1938. godine. Umro je od raka 23. septembra 1939. u 84. godini. Međutim, njegovo ime je neraskidivo povezano s Bečom u kojem je živeo 78 godina i primao pacijente na čuvenoj adresi Bergase broj 19.

Turistima se sada prodaju majice s njegovim likom a njegov kabinet, koji je pretvoren u muzej, privlači 75.000 posetilaca godišnje. U muzej se ulazi kao nekada u Frojdov kabinet, zvonom na ulaznim vratima.

“Frojd? To je najpoznatije lice Beča u svetu. Zahvaljujući književnosti i kinematografiji, posebno Vudiju Alenu, Frojd je postao prava ikona pop kulture u svetu”, rekao je Norbert Ketner, direktor jedne turističke agencije u Beču.

Ketner je ocenio da iako ljudi nisu temeljno proučavali njegov rad, mnogi turisti iz celog sveta imaju utisak da se Frojdov rad direktno njih tiče.

Lekar, koji je rođen 1856. godine u Beču, bio je izopšten u svom rodnom gradu zbog svojih jevrejskih korena, ali i teorija u kojima je centralno mesto imala seksualnost, što se u to vreme smatralo “skandaloznim i nečuvenim”.

“Frojd je oličenje ambivalentnosti Beča. On se u tom gradu osećao neshvaćenim, a istovremeno mu je bilo teško da ga zauvek napusti”, rekao je Ketner.

Sigmund Frojd, čija su dela nacisti spaljivali još 1933. godine, odlučuje da napusti Beč i odlazi u izgnanstvo u junu 1938. godine, posle nekoliko upada Gestapoa u njegov dom.

Ukupno 130.000 austrijskih Jevreja je bilo primorano na egzil, a 65.000 je ubijeno. Nacisti su se bili posebno okomili na bečku intelektualnu elitu jevrejskog porekla i sam grad se nikada nije od toga u potpunosti oporavio.

“Frojdov život otkriva taj period istorije Beča, tada svetske prestonice nauke i umetnosti, koja je tonula u primitivnost i intelektualnu malograđanštinu”, smatra Ketner.

Frojdov čuveni kauč za pacijente ne nalazi se u Beču već u njegovom poslednjem prebivalištu u Londonu.

“U Frojdovom muzeju nedostaje njegov kauč”, rekla je direktorka muzeja Monika Pesler i dodala da njegova kuća “predstavlja gubitak – ljudski, naučni i kulturni gubitak Austrije s nacizmom i holokaustom”.

Muzej će sutra, na Frojdovu godišnjicu smrti, obeležiti datum stavljanjem crnog flora na natpis zdanja, a u stepeništu zgrade će se puštati Frojdov jedini audio snimak, intervju koji je dao BBC-u po dolasku u London, gde je dočekan kao heroj.

Bečko udruženje psihoanalize, koje je Frojd osnovao 1908. godine, objaviće internet izdanje Frojdovoih rukopisa, među kojima 11.000 pisama.

Bečka Galerija savremene umetnosti organizuje izložbu “Sigmund Frojd i teret predstavljanja” koja je okupila radove stotinak umetnika predvođenih Amerikancem Džozefom Kosutom.

Monika Pesler zaključuje da se Beč i Frojd “neće nikada pomiriti”.

“Niko nije prorok u svojoj zemlji i to je tačno za Frojda u Beču. Više ga cene u inostranstvu nego u Austriji”, ocenila je ona.

“Psihoanaliza se posle Drugog svetskog rata razvila u Londonu, Njujorku i Buenos Ajresu. Danas se psihoanaliza još bori za svoje priznavanje u Beču, uključujući i na univerzitetu”, rekla je direktorka Frođdovog muzeja.

Glavna Frojdova dela su “Rasprave o histeriji” (1895), “Tumačenje snova” (1899), “Uvod u psihoanalizu” (1916-1918), “Ego i Id” (1923), “Problem anksioznosti” (1936) i “Mojsije i monoteizam” (1939).

Izvor: Tanjug

B92

Tekstovi o psihologiji na portalu P.U.L.S.E

  Frojd, Psihologija