Ulogujte se / Kreirajte profil

Gospodin Šimon (čika Šimon)

.

Become a Patron!

.

 [wpedon id=”90510″ align=”center”]

Bio je jedan od poznatih i popularnih članova ekipe penzionera u domu za stare. Vrlo star – preko 95 godina – ceo svoj život proveo je kao profesionalni plesač. Bio je visok, vitak, skladnih pokreta i sav u jedinstvu telesne forme, hoda i odmerenih pokreta ruku. Retko se moglo videti takvo čeljade, a pogotovo u starim godinama. On je uživao u vežbama i plesu od rana jutra do uveče. U ovom, često dosadnom i tromom svetu starih ljudi u domu, unosio je pokret i dinamiku, koje su ljudi voleli. Bio je komunikativan i nasmejan, pričao je odmereno i ljubazno. Imao je lice umetnika – trouglasto – sa visokim i širokim čelom – sa pramenovima kose, koji su, iako proređeni, još uvek bili razbarušeni po vrhu glave. Oči sitne, kao oči starog čoveka, ali živahne. Markantan, dug nos i tanke duge usne koje su činile da izraz lica bude komičan. Posebno su bile upadljive uši – velike, klempave i skoro providne, činile su njegovu tanku pojavu iz daljine kao da je kakav dečarac iz bajke.

Oštra i šiljata brada zaokruživala je lice čoveka koji je obilazio i poznavao svet ljude i život.

Gospodin Šimon G. ili – čika Šimon – kako su ga obično zvali, od rana jutra se kretao po hodnicima doma u svojim crnim helankama, patikama za fiskulturu i crnoj dukserici. To je bila njegova uobičajena odeća. Umeo je on da obuče zgodno svečano crno odelo sa leptir mašnom i crnim cipelama, kada bi ekipa proslavljala razne praznike. Tada bi plesao celo veče. Neke žene su govorile da su se plašile da plešu sa njim, jer ih je bukvalno nosio dok je plesao.

Gospodin Šimon je tokom svog života stigao na mnoga mesta po Evropi. Stigao je nažalost i u konc-logor, ali ga je preživeo. Imao je ženu i sina koji je poginuo u ratu. Žena je umrla. Ostao je sam i nakon nekog vremena oženio se po drugi put. Druga žena je sa sobom dovela svoje dete – poveliku devojčicu koju je Šimon prihvatio i postao njen poočim. Brinuo je o detetu, a kada je devojčica porasla i pristigla za studije, poslao ju je da studira. Žena je u međuvremenu umrla, ali je sa Šimonom ostala poćerka o kojoj je tako lepo brinuo i koja je pored njega odrasla i školovala se. On je bio uveliko u domu kada ga je poćerka posećivala – jednom-dva puta tokom meseca. Dolazila je iz grada koji je bio daleko stotinama kilometara od mesta u kome je dom za stare. Donosila je svom poočimu brojne ponude od lekova, meda i propolisa, do kolonjske vode, odeće i patika. Donosila mu je i fina slatka u malim teglama i cveće. Ona je tada imala 75 godina i godine su se dalje ređale. Njoj su trebali posebni napori da dođe, ali je ona dolazila. Inače bila je profesor na jednom fakultetu dok nije otišla u penziju.

Kada bi upitali čika Šimona da li mu je dosadilo živeti – smešio se dugo bez odgovora. Na pitanje vredi li živeti odgovarao bi

Itekako … Život je lep i težak … U tome je i štos.“

Kada je jednog dana pao i doživeo moždani udar – prebačen je na bolničko odeljenje doma za stare i dobio krevet u kome je mogao samo da bude okrenut leđima prozoru. Sunce nije mogao da vidi čak ni onda kada ga je bilo na nebu, a to je čika Šimonu jako smetalo. On bi povremeno gunđao što ne može da vidi sunčan dan i sunce. Oporavljao se, ali je bivao neraspoložen. A naspram sunca nisu smeli ni da ga postave, jer je još bio „rovit“ od moždanog udara.

Jedno jutro naišao je terapeut da ga obiđe i upitao da li mu je šta potrebno. Čika Šimon se razvedrio – zamahao rukama i povikao „Sunce, sunce mi dajte“. Kada je dobio odgovor da to ipak nije moguće, nečeg se dosetio – sitne oči su zasvetlele, čika Šimon se uspravio u krevetu i rekao:

Nacrtajte mi Sunce! Veeliko sunce na kartonu i obojite ga žuto … I donesite mi ga“

Čika Šimon je dobio veliko žuto sunce na kartonu i postavio ga na svoj stočić tako da može da ga stalno gleda. Možda čak i noću …

Za P.U.L.S.E: Slavica Vukasović

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.