Grejs Džons – Bondova ljubavnica

Grejs Džons – Bondova ljubavnica, Konanova drugarica i originalna Zora replikantica

Grace Jones Live at Novi Sad 15. 7.2018 – Crni top model s glasom Pavarotijevog pokojnog oca

“Ne bacaj to dole mila golubovi ne jedu PEZ bombone” kaže mama svojoj maloj ćerkici na glavnoj beogradskoj autobuskoj stanici kad ona neobazirući se na to baci opet narandžaste romboide u pravcu ptice iz porodice Columbidae da proveri dal ce nekoj ipak da se svide. “Ne razbacuj to okolo ako ti se nejede samo ostavi… Ostavi!” U to se na peronu 33 pojavljuje neka tinejdž buckica s belom majicom na kojoj piše I’M JUST PHYSICALY HERE BUT MY MIND IS IN THE GALAXY FAR FAR AWAY…a za njom i neki drugi s mislima po nekim bližim pasterizovano mlečnoputim sazvežđima pa u 16 i 40 tek konačno tad i autobus za Novi Sad. Mesta nam nisu numerisana ali neka hipomanična baba insistira baš vala da se uvali na hot spot tu di joj je čudotvorna čumak cifra sa karte ukazala i taman se ljudi malo odmore od njenog deranžiranja kad se pojave neki brbljivi mi-smo-četverac-Ester studenti: “Da, znamo nije numerisano al mi bi smo baš svi da sedimo zajedno” i opet prestrojavaju sve redom. Sad dal sam ih dovoljno mrko gledao il mi je kišobran vireo pretreće iz crvenog prsluka kao Alex DeLargeov clockwork pendrek (zbog koga me je čak jedan pandur mrtav ozbiljan legitimisao pre mesec dana) ali zadržao sam ne samo svoje prvobitno mesto već i sasvim prazno ono do njega. Baškarim se tu malo kad već u Zemunu nove putnike oće da nam munu. Tu iz tog gradskog naselja na desnoj obali Dunava pod strmim odsekom Sremske lesne zaravni mi do sedišta stiže neka crnka u roze majici s natpisom You only love once. “Ju onli liv tvajs mistr Bond” mislim se ja… Tim T-Shirt mudrolijama nikad kraja. “Jel slobodno?” Aha. Lik preko puta se već munkovski komirao zabačene glave i širom razjapljenih usta u snu sleđen ko u najgrotesknijem samrtnom ropcu. “OD ZEMUNA… OD ZEMUNA” uzvikuje ridžovan u tonalitetu ko da će da zapeva onu Đokinu s LP-a “003″ Od Zemuna do Pazove voda peni a u Pešti promenade blago meni. Javlja se ova roze. “Šta zar samo ti? Mislio sam da je ušao još neko.” Nije joj dosta što je uštedela na staničnoj usluzi već žicka i popust za kartu, može ako ima indeks, a ima i tako to…pa onda on proverava jel isti overen, pa ona daje broj, pa on zaboravi da joj da broj od prtljaga, cela mini radio drama nakon koje ona onda uplaguje slušalice svog Samsung mobilnog u kosu i mjutuje se. Samo u pravilnim razmacima zatežući majicu preko grudi nalik na teniske loptice valjda da si razbije monotoniju od jednolične ravnice – te jednolične svetlozelene štele koja curi kraj prozora ko ispod libele. Nekad je zabavnije gledati žuckastu autobusku zavesu monotonih od panorama – ova kratkoošišana ispred mene nikako da se dogovori sad joj smeta kad je napred, sad kad je nazad. Na pravilnim razmacima oko usevskih ograda videh i dva orla ladno. Onda opet ništa dugo, pa praznu kočiju pa neke krave pa opet sve ravno. Useci s rečnom vodom i krošnje ko iz trejlera za Kostnerovog Robin Huda su atrakcija kad se najzad pojave uz put. Vozač priča kako netreba dirati fiću koji dobro radi i kako mu se keva navukla na internet… I on kaže gleda na laptopu “i utakmice i vesti i sve.”. Stajemo na dve naplatne rampe. Prošli put je bila samo jedna. Ona nerazdvojna tri vandrokaša i snaša raspredaju o tome kako su pozirali za neku fotku i onda ih je nešto prekinulo al oni su nepokolebljivo nastavili… Čuje se neka bosanka na mob: “evo me u NS mislila sam djeci kupit nešto u Zagrebu al nisam bila sam svega 15 minuta”… Mnogo sveta se po predgrađu ne roji al Partizanska ulica u Novom Sadu vidim još uvek postoji. Izlazimo na stanici a tamo na peronu kratkošorcirana klinkica digla nogu sebi do grla i kao gleda što je tako gledamo. Valjda se zato ovo zove BEST MAJOR EUROPEAN FESTIVAL…

Nemož se na mejn atrekšn zaluta samo pratiš znakove pored puta… Dok idem Bulevarom oslobođenja druga neka nosi majicu IM A WOMAN.. Ma idi… Na ulici neki udarnički prodaju staru auto-biografiju Piter Justinova -“Dear me”… a neki črape sa Mini Maus. Vidim natpis brza hrana što me podseti da brzo pojedem sendvič koji sam poneo sa sobom dok ne upadnem u sveopštu gužvu. Raskrsnica… “Jel sad ovde na Tvđavu ili je brže ovamo” pitam neku tetu. “Pa zašto da zaobilazite idite Pavla Papa… Ta stanite crveno je…” Pa nije vam neki promet za where I come from.. odmahujem ja. I Pavla Papa je puna mladica repetiranih bradavica kroza utegnutih majica koje upućuju ozbiljno vapeće poglede ko da sasvim izvesno znaju da im je ova zadnja dva dana Exita danas i sutra zadnja prilika da se udaju. Na mostu pod Petrovaradinskom tvrđavom – DUNAVSKIM GIBRALTAROM (izgrađenoj između 1754 i 1780) neka vižljasta brineta udara svog tipa plavim i belim balonima po glavi pre nego što će da ih baci u kesu za smeće okačenu o ogradu, onda on prilazi i buši svaki balon redom uz nesnosno praskanje. Restoranske hostese su zbunjeno do guše uglavljeno nezgrapno obučene u velike kostim-konzerve likvida koje reklamiraju i to definitivno deluje ko najgadniji sexpotation u marketinške svrhe koje sam video do sad u uživo. Ne samo propagandno već i pravo robovanje kao da je neraskidivo vezano za ovu Tvrđavu.. U njoj su ko robijaši tamnovale najistaknutije ličnosti naše istorije a bogami i povjesti kao Karađorđe, V.Pelagić, A.G.Matoš i J.B.Tito. Pred ulazom piše da nije dozvoljeno ikakvih unošenje aparata za snimanje slike i zvuka ali za neverovati je da će oduzimati svima redom mobilne. I neoduzimaju. -WHERE TO TAKE BRACELET?- Pita me neki strejndžer ja onda tu posredujem kao translejtor između njega i lika iz obezbeđenja koji nije našo za shodno da nauči ni reč engleskog. Čekaju da bude baš 19 00 pa tek tad da puste… Pretresanje pri ulazu. Jel mogu ja kod tebe pitam slobodnu pretresisačicu: -Ne vi ćete kod kolege.- “Aaa.. KIŠOBRAN” kaže prvo s nepoverenjem pa olakšanjem ovaj na ukazivanje mog crnog džepnog amrela na rasklapanje.. Posle se najviše natražio nečega između mojih (adolf dasler) adidas patika i listova valjda tu pravi znalci novosadskog klabinga na otvorenom štekuju na noge oružja i opojne druge. Skrećem desno gde je nekad bio mnejn stejdž za Stinga pre nekih deset godina. Ispred njega niko. ALI NIKO. Pitam nekog što petlja s ozvučenjem pa jel ovo mejn stejdž? Kaže jeste. Bazam malo po tvrđavi ka gigantskom prozirnom natpisu exit pa kad tamo nenađem ništa sem blaziranih volonterki koje prognoziraju da će im u nedelju biti najbolje jer je tad nedelja nazad u miris sena ispod stejdža. Dvoje samo došlo u međuvremenu. Neka kao meleskinja i neki bledoliki s bradicom ko iz danskog hevi metal benda al naši su. Daje joj torbu : Evo sad ću ja do wc-a nemoj da brineš neću ni vrata da zatvaram. I stvarno nije se šalio stvarno nije zatvorio more tokom šore. Čudi se po povratku što je sivi portabl nužhnik bio čist. Da kaže ona naročito su čisti oni VIP čak i u 6 ujutro. “Jao ovaj Egzit je puko” na to će on njoj pa javlja posle nekom na telefon “evo ovde smo ispred mejn stejdža ima nas dva tri četri pet šest ljudi jedva.” Meni to bude smešno jer liči na citat iz Konana 2 kad mu Princeza Džena od Taramisa skene pažnju da je Grejs Džons sama protiv šestorice a on mesto da joj na to odmah pomogne polako broji napadače s naporom do šest i kaže joj u pravu si. Grejs Džons smo ovde i došli da slušamo. Zulu iz Konan Distrojera, i Mej-Dej iz zadnjeg Roger Mooreovog Bonda VIEW TO A KILL. Ona je u svojoj autobiografiji Ill Never write my memoirs rekla kako se divno slagala s Murom na snimanju dok je on za nju u svojoj autobiografiji za rekao: “Vaspitali su me moji da kad nemam šta lepo da kažem o nekom ne kažem ništa pa o Grejs Džons neću reći ništa.” Možda se šalio a možda i ne. Ona kaže da nije mogla nikako da odglumi iznenađenja što ga vidi u jednoj sceni i onda je Rođa stavio nešto na glavu u tom trenutku da se ona stvarno iznenadi i ta scena tog njenog zaprepaštenija je i ostala u filmu. Samo što je taj jedini 007 original dvd koji ne može da se kupi u kod nas u BGu prodavnici. Nisu ga greškom naručili reče mi onomad prodavac. A kad ukucate na Kupindo POGLED NA UBISTVO izađu vam knjige s verskom tematikom i njihovim pravoslavnim pogledom na oduzimanje života kako sebi tako i drugima. Bez zezanja, može da se proveri… Stiže desno neki u Zagor Te Nej majici a levo do mene neka sva nadrndana krupna što onda u svoj telefon potanko nekom objašnjava kako joj je drugarica s kojom je pošla tek kad su došle u Novi Sad skontala da je zaboravila kartu za Exit: zamisli koji je ona degenerik pita me da nije moja karta kod tebe I sad je sela nazad u autobus do Beograda pa će taksijem nazad.- Ostale excitovane exitašice se baš vesele tome što malo koga ima pa poziraju za GIF kako same samcate prave izazovne dens pokrete ispred stejdža. Oko pokretne komplikovano kompleksne kamere na sceni trojica :-To ti je ko Panavižn kamera, ko pokreće kameru nedira optiku i obratno…- -Zapinjalo je nešto juče kad prođe ovde kabl..- – E ove konfete što ste ispaljivali noćas mi ih je dupe žvakalo celu noć.- Nogom ih jedan od njih utapkava ispod scene. –Jel to znači da će Grejs da siđe dole do nas pa vi to njoj da se ne saplete pita neka nova mudrica iz publike. AKO TI TO KAŽEM MORO BI DA TE UBIJEM. Odvraća on. Počinje prva predgrupa i ja bukvalno moram da zapušim uši na prvoj i zadnjoj pesmi kolko su neartikulisano užasni. Neka Multinacionalna atrakcija pevaju nešto urlatorski uz bubanj i bas Ja sam sado-mazo lud.. mud… blud.. ud.. i tako sve odonud i odovud. Devojčicama okolo je to beskrajno smešno. Jedna u invalidskim kolicima preko ograde na koju smo mi ostali oslonjeni se sva iskidala od smeha na taj njihov poetski trud. Imaju animirani kružni logo s mandrilom al mislim da bi dva mandrilska majmuna na bubnju i basu ipak bila virtuoznija od njih.

Prolazi Bajagin basista Cvele koji je bio i ton majstor na Paket aranžmanu iza, oni su sledeći. Tu je naravno i Žika Milenković s John Lennonom na majici. Neki dan je oduševljeno delio po Fejsbuku svoju skoru snepčetovanu FB konverzaciju s Sir PaulMcCartneyom u kojoj ga ovaj pita: HOW ARE YOU DOING ŽIVORAD? Kakav rad. A onda iznenađenje pazi (član E-Playa, Vranjkovića, Consecrationa, Amarantha, i mog experimentalnog benda The Force) Nino je tu kao tonac i pripomoć pri štimanju i dodavanju gitare Bajazi. Mašem mu i on meni. Počinju sa 442 do Beograda varijacijom na Detroit 442 s Plastic Letters a meni baš pevačica iste Debbie Harry na majici jer ona je originalno trebala da igra Pris u Blade Runneru a Grace Jones je tu trebala da igra drugu replikanticu Zoru koja izvodi erotski ples sa zmijom. Obe su odbile uloge po savetu svojih menadžera. Ridey Scott je mesto Grejs za Zoru uzeo Džoanu Kasidi (iz Zeke Rodžera i 4-tog protokola) i smrtno se zaljubio u nju što je do kraja života smatrao za Grejsinu krivicu te je nikad više nije pozvao na bilo kakvu saradnju. Iako nije postala ZORA u Blejd Raneru u zadnjem Murovom 007 filmu igrala je partnerku Kristofer Vokinu koji se tu zvao ZORIN. A ustvari ni to nije bila originalno uloga namenjena njoj već ona glavne negativke u OCTO-PUSSY al joj je i to tadašnji ljubavnik koji joj je usmeravao karijeru naveo da propusti. Trebala je ona čak da bude i Acid Queen u Tommyu da rola nije otišla Tina Tarner. Trebala je da peva i onu stvar na saundtreku za 9 i po nedelja koju izvodi LUBA pa je i tu ispala truba. Dok Momčilo uz okretanje tri akorda – A dur E dur i D peva Zažmuri učini mi se da publika peva NE GLEDAJ ME KAO VUČIĆA mesto NE GLEDAJ ME KAO VUČICA…”Bajagu znam sve” kaže meleskinja, “ne znam kako al znam…” Nino mu dodaje belu gitaru da na njoj odsvira svoj čorbasti hit s cimetom… Nakupilo se već sveta pristojno pozadi i muzika na struju ih radi.. Neko se trlja o moja leđa… To iza mene s ljubičasto cvetnim vencem oko glave skače ko u transu na svaku njegovu performansu. Jedna će suza ko meduza.. On malo guši s ove dve nove nepotrebne i dosadne pesme s friškog mu Lom albuma. A bilo bi lako da ih nije uguro u set samo tako. Nasuprot njima treća nova mantra mu je dobra i na muziku uz koju su ubili Lečića u filmu Ni na nebu ni na zemlji MOŽE DA TE UBIJE GROM / MOŽE DA TE UBIJE GRAM / MOŽE DA TE UBIJE SOM / A MOŽ I DA SE UBIJEŠ SAM. Bam bam bam.. Znam. Ostatak seta je brži, većinom s druge solo strane jastuka i posle ona dva mandrila je ko melem na ranu samo mu nije trebalo Dobro Jutro s Četri godišnja doba ” Ma mislim to sam vam poželeo dobro jutro tek za nekih šest sedam sati” pravda nam se Momčilo kad se opšte iznenađenje uočilo. U međuvremenu ceo koncert prenose na RTS 2 i moji mi matorci pišu sms-om, da sam odlično ispao u nekim krupnim kadrovima kad dižem ruke. Znači posle Blondie (Call Me) i Seve (Krivi spoj) ušo sam i u Bajaginu live videografiju. Eto šta ti je požrtvovano istraživanje video spotova in real time a ne Ivana Kronja kad komentariše koje su boje čarape Dragane Mirković pri tv plejbeku. Pauza između Instruktora Pozitivne Geografije i Grej Beverli Džons Mendoze je nedopustivo duga preko 45 minuta te početak njenog nastupa promašuje datum na karti jer prolazi ponoć – već je 15 ti jul – mom dedi 92-gi rođendan (heh ko i kraljici Elizabeti).

Pito sam ga gde će s tolkim svećicama za rođendan a on mi je na to samoironično odvratio sveća će da bude na kraju sigurno. Grejs Džons je pevala s Pavarotijem dva dana nakon smrti njegovog oca neku ariju i Lućano se šokirao kad je shvatio na probi da ta Jamajčanka Beverli Džons ima u stvari istu boju glasa kao njegov ćale. Njen otac je bio bokser a majka olimpijska predstavnica Jamjke na olimpijadi 40ih. Neki polu goli slovenac viče: -GREJSI GREJ SI.- Al Grejsi pak ne bo još grela. A publika je uzavrela. Urlaju joj de se dela.

Dolazi konačno se teatralno ocrtala ambematska kontura njenog tela.. Ispod podignutog zastora s svojim likom najednom se tu obrela. Oslanjajući se o parče metalne ograde počinje s numerom NIGHTCLUBBING s istoimenog albuma. Uočavam po prvi put sličnost izmedju ove stvari i Fade Away and Radiate. Ima na licu uz perjanicu zlatnu masku nalik na SKELETORA. Sad dal slučajno ili namerno kako to meni izgleda to kao referenca na to da joj je filmski Hi-Men Dolph Lundgren dugo bio dečko. Hi Menova bivša riba Skeletor – da to zvuči kao show Grace Jones. I zabavno je jako sve ovo što sad radi na stejdžu Grejsica išarana ko vudu sveštenica. Mislim da je sve to izvodila i u potpunoj tišini nikom ne bi bilo dosadno a kamo li ovako uz pesme koje svi znaju… Ja ih većinu znam s LP a ISLAND LIFE a ove novije znam iz dokumentarca o njoj Blood Light and Bami koji sam nedavno gledao u DKSG na Dok’nRoll festivalu i tu je na otvorenom uz mene gledao film pažljivo i onaj veliki beli pas lutalica što se mota tamo ali čim su u jednu njenu numeru usemplovali zvuk insekta s Jamajke on je ustao počeo da se češe ko u crtaću food around the corner i kad nije uspeo da isčačka ništa ljuto otrčao s projekcije. Uslikao sam ga tad dok se češe ispod platna na kom Grejs peva. Sad vidim ljudi u publici ne slikaju tolko nju kolko sami sebe. Kako su im žuto izlakirani nokti i dal mogu jezik da saviju u jednu il čak tri frulice.

Grejs neumorno klofa palicama po setu činela ostavljenih napred samo za nju. Posle nas u pauzi pita dal smo nekad bili na Jamajci. E stara moja pa de bi smo tako daleko u svet za nas je i ovo do Novog Sada ozbiljan udar na kućni budžet. Pita nas dal znamo otkud ime Jamajka. Mi duduci opet jok. Ona kaže to je od JA MAN svi tamo kažu YA MAN pa odatle. Ne znam dal je to istina u enciklopediji leksikografskog zavoda nema ničeg o tome, samo da se površina tog subtropskog ostrva u Velikim Antilima podudara s poštanskim fahom za Beograd.

Sad je Grejsica bez maske i u uklobučenoj haljini na bini… Najavivši je kao pesmu o mističnosti grada Pariza Džonsova počinje uz ritmički precizno tempirano zadizanje suknje da peva svoju nezaboravno atmosferičnu pesmu iz FRANTICA Romana Polanskog… I oduševljena je što mi znamo tekst iste bolje od nje. -I CAN’T BELIVE I’M SINGING THIS SONG WITH YOU.- E pa da znaš da su ti na TV Pinku pre par nedelja puštali tu stvar ko podlogu uz prilog kad Aleksandra Prijović i Nataša Bekvalac obilaze dečiji vrtić da bi iz ličih iskustava pričale deci o lepotama braka ne bi se čudila. Čak su i u Knezu neki dan na ulici svirali Astor Pijacolinu Libertango pozadinu za nju ko da si ih potplatila. A MUSIC EDITOR tog Harison Fordovog filma iz 1987 Frantic (u nas prevedenog kao LUDILO) ti je bila Suzana Perić iz Zagreba.

Peva: –STRANGE…- publika: “STRANGE”.. I tako strofa pa horska antistrofa “I VE SEEN THIS FACE BEFORE…” Pokušava potom isti taj efekat da izvede sa nama na kraju svog sledećeg songa MY JAMAICAN GUY al niko nije skonto tad šta ustvari hoće – mislili smo da kao jeca sebi u bradu o njemu na posletku ucveljeno damski i dramski: My Jamaican…My Jamaican… “YOU SUPPOSE TO SAY – GUY!!” na kraju nam otkrije šta bi od nas za kraj. Onda joj to svi viču do iznemoglosti. Zabavno joj je. Pita nas dal je volimo.YA MAN! Odvraća joj neko iz sveg glasa. (Claro che si.) Iako joj je Jamajka poznata po industriji ruma ona sad pije vino na sceni i nazdravlja nam. “TAKO I NAŠ ZVONKO BOGDAN!” dovikuje joj vickasto na to neko iz rulje. Kaže nam da nemože da veruje da se vratila da nastupa.

Kit Ričards joj je svojevremeno rekao da je ona relikt prošlosti iz Studija 54 i da ne bi smela više da se igde pojavljuje. Ali za razliku od njega njoj se sve te godine uopšte ne vide. Možda zato što se nije radila istim supstancama ko on. Jednom je samo jedva povukla dim iz njegovog džointa i morali su paralisanu da je iznesu odatle. Eto šta ti je zdrav život. Na njenim žurkama je važilo pravilo da svako može da radi što hoće dok pazi da ne umre od toga. Kaže u svojoj biografiji “svi kažu da sam bila na žurci kod Fredi Merkjurija a ja se toga ne sećam. Pa setila bih se tako nečeg sigurno.” Za svoju disko verziju Edit Pjafine LA VIE EN ROSE uvek je tvrdila da ju je otpevala u nedopustivom falšu tako da je verovatno zato nije ovde noćas ni izvela. Predstavlja bend – bubnjar joj je sin ljubi ga majka Jamajka. Dok menja perike i drapeije na sebi kaže sad će nam pevati nešto što je pevala njena majka. AMAZING GRACE. How sweet the sound… Njen deda je bio neki menik pričr biskup tamo i ubijao ih je od batina (nju i braću) za svaku sitnicu kad su bili mali kaiševima od raznih materijala sa njihovim imenima dok su oni morali da mu recituju Bibliju dok ih je tako krvnički tukao. Pa posle mi vi kukajte da ste imali teško detinjstvo u SFRJ. “JA MAN”. U svojoj autobiografiji piše da je tad držanje za ruke s dečkom bilo najdalje što se u seksualno eksperimentisanje pred Bogom smelo otići. Zanimljivo je da Grejs Džons potom svoje oslobođenje od tih okrutnih crkvenih stega postiže tako što po odlasku sa Jamajke postaje nudista ali ne na plaži već u kući – po čitav dan je gola i kad joj ko dođe. Odlazi u modnu agenciju Wilhemine Cooper koju je igrala Faye Dunaway u filmu GIA (u koj je naslovnu ulogu top modela tumačila Angelina Jolie). To joj otvara vrata ka Andy Warholu i muzičkoj industrijii Holivudu.

Svoje brojne afere s muškarcima pripisuje tome što joj je potpuno patetično da masturbira: “Muška masturbacija je seksi, radila bih to da sam muško ali žena koja masturbira – to je stvarno jadno. Treba mi prava stvar.” Tvrdila je da dok je snimala pesmu Pull Up The Bumper nije bila svesna eventualne konotacije koja aludira na analni seks ali čini se da sad upravo provocira u tom smeru s njom jer joj se za koreografiju isto ukrašen belim okultnim šarama kao i ona pedantno nabildovani crnac penje na šipku i izvodi opasne akrobacije raširenih nogu u vis. Ona plezeći se stavlja neku belu periku i na trenutak izgleda iz daljine kao nešto nalik između Brene i Karleuše.

Pa kad je grand mama Lejdi Gagi, Eni Lenoks i Rijani mora biti da je i maćeha njima. Za kraj izvešće Slave to the rhythm pevajući – neprestano 20 minuta bez prestanka pritom okrećući hulahop, uz varnice koje pršte s gornjeg okvira stejdža. A pre tog finala… Gala.. Silazi stvarno do nas dole uzjahavši obezbeđenje i pod kaleidoskopskih ispaljenim salvama konfeta pruža radosno ruku u publiku. Hvatam je i držim par dugih trenutaka..

Gledamo se dok mi se smeši i zubima i očima. Mnogo blagonaklonije nego što se nasmešila Konanu na velikom platnu bioskopa 20 ti oktobar gde sam je još u osnovnoj prvi put video u akciji. Prilično nezaboravno. Čak ni iz bliza ne deluje starije nego tad na filmu. Više force of nature nego žena reklo bi se al…Evo..Držim za ruku Bond devojku i to pravu a ne onu iz parodije Kazino rojal ’67 s kojom je stric mog kumčeta Milan Galović snimao scene u filmu Bore Draškića “Rogue” aka “Nokaut”. Onu istu sa plakata koji je visio s desne strane hodnika bioskopa Zvezda i bio na naslovnici 21. broja prve jugoslovenske revije za video YU VIDEO u septembru 1985. Ko bi rekao da ću je 33 godine kasnije držati za ruku na dan kad Hrvatska igra finale mundijala a Slovenka s omota za LISCA čarapa u vidu prve dame Amerike upoznaje Britansku kraljicu? Zvučalo bi nam to ko sinopsis za SF priču to te 1985. Ko zna šta će se sve neverovatnog izdešavati u sledeće 33 godine?

Izlazak s Tvrđave ide brže nego pre jer ustvari i nije gužva ko pre – neki sede na travi u pozadini zauzimajući mesto za više desetina stajača. Sad bi trebalo naći vode zabadava što rekoše oni japanski jehovini svedoci s urnebesnom tač-ped prezentacijom u tašmajdanskom parku onomad. -Ima li česme u ovom parku?- pitam vrednog čistača s metlom od šiblja. Kaže mi ima 50 metara niže. Pedeset metara dole (noć noć noć) totalni je mrak. Ipak žubor me navodi do pravog mesta. Napojen vidim da su u ono malo Centra što Novi Sad ima svi sad izveli svoju slobodnu drugaricu i šetaju je uparađenu da je ponude pristiglim posetiocima. -Vidi ovaj ide baš na tebe- skreću jednoj takoj pažnju na mene. Bilo mi je to u prvi mah simpa ko u onom kaišu Hogara kad Helga baca Honi prvom prolazniku uz drži je ali dok sam se vraćao dijagonalno posle put Pavla Papa shvatio sam da nije svima do ležernog zavitlavanja na tu temu…

Tu čuh gorko ozbiljnu plačkopalanačku jadikovku druge novosađanke svojoj preentuzijastičnoj drugarici iz drugog grada: -ŠTA BRE HOĆEŠ DA VIDIŠ OVDE? ŠTA IMA NOVO? PA ŠTA BI MOGLO DA BUDE NOVO? NIŠTA! NIŠTA!!- Na autobuskoj piše da radi od 00 do 24 al ne radi, nikog nema… Sem nekog bradatog tipa koji sparinguje sam sa sobom box u prazno! Srećom neko je uredno uvezane u kanap ostavio tu blizu na desetine vintidž brojeva Kurira te s tim očas ubijem sat vremena čitajući kako je Desanka Maksimovic radila za Staljina, Ajnštajn mrzeo Kineze, Orijentalna Imperatorka otkrivena sahranjena s majmunom i slične bisere dok se u 4 ne pojaviše prvi znaci inteligentnog života na šalteru. Ne daju mi da se vraćam ovim ranijim prevoznicima iz njihovih u međuvremenu pristižućih diližansa moram da čekam Sever-trans da se prene iz transa pa da se nastavi ova on the road romaneskna romansa. “Kažu mi ima njihov bus za Beograd u pet i pedeset.” Da.. Šezdeset kaže mi ovaj što overava povratnu kroz prozorče… “Pet i šezdeset? Pa to je šest” kažem mu ja. More ne nego šezdeset dinara da mu platim overu oće čovek. Calen zi. Sedam pred peron broj jedan. Stari razvodnik mi zaintrigiran slikama starleta Kurirki koje kako tu piše: za mafiju tipuju žrtve, služe ko mamac, pružaju alibi, prenose informacije i švercuju drogu & oružje traži ovaj šareni šund od novina da prekrati vreme put tih milina. Dajem mu da se zabavi. Dok to prelistava on meni priča svoju životnu priču o tome kako mu je prva žena poginula pa kako su ga prijatelji upoznali sa drugom pa kako sad s njom ima vinograd i prave rakiju…Prilazi mi u to niotkud iz mraka najednom jedna sasvim slatka mala cica i pita me: –Dal’ bi ju si..?- “Dal bi šta?! “DABL JU SI ona ponovi i tek tad shvatim da je strejndžerka i da spika ingliš “OH I SEE: DOUBLE-YOU-SEE : W.C.! It doesent work till 5 o’clock you’ll have to find some bushes.- Na to mi se ona ljubazno nasmeši ko da sam joj preporučio hotel s 5 zvezdica i nepovratno nestane u mrak sa druge strane. Sve više ljudi pristiže kako vreme odmiče. Tu je i neka s dečkom što sebi u bradu non stop pevuši Slave to the rhytam i da te pitam pita ga kako da postavi sad svoj snimak s koncerta na net: -Mislim neverovatno žena u osmoj deceniji vrti hulahop pola sata dok peva..- Neki ćelavi rmpalija prilazi uz ogradu stanice da se pozdravi sa starim razvodnikom: “Ne-sećam te se ko si” kaže mu oldtajmer. “Ja sam radio ko kontrolor dok nisu izboli onog 2000-te, posle mi familija više nije dala da kontrolorišem”. Ja:”Šta izboli su nekog kontrolora zbog karte?” Stari:”Da i to u prepone zamisli jedva je živ osto. Posle su i jednog drugog…” Priča mi o nesrećama na stanici i kako je baš juče neki džipadžija obogaljio noge nekom mladom biciklisti tu na ćošku. Strašno. Znači nije me ona žena džabe upozorila na pogibelj na prelazu. Kao praktična ilustracija problema s prekim putnicima u to ko u kakvom Looney Tune crtaću baš uleće neko pijan na peron ka autobusu da ga pred polazak uvati ne plati, ovaj ga juri, stiže i iskusno izbacuje.. Psuju se da sve ori…Kaže mi stari:” što su ljudi ovako agresivni kad se napiju ja nisam agresivan ni kad sam pijan ni kad sam trezan.- “Pa kad gore reklamiraju 3 + 1 Smirnof za džabe kakav ce da bude posle toga.” Smatrajući kolko vidim Exit za whore house dan otvorenih vrata pita me dal sam natego neku na Tvrđavi gore. Kažem mu: -Ma pijane, drogirane, ne paze se, rizično je to…- -Sve ti je u životu rizično- odgovara mi na to mudra starina. Opraštamo se. U busu ima mesta svako se baškari na po dva sedišta. A naj-najlepše se razbaškarila ova kovrdžava jedna svud sva raskošna levo od mene tako da joj se iz mikroskopskog texas šorcića vide i mejn entrens i bekstejdž. Posle kad je skontala da je viđena promenila je još par izazovnih poza dok nije stigla do one koju vam neću iz pristojnosti ili pre sebičluka ni prepričati. Mislim ja sam s 12 godina bio u Amsterdamu i mislim da sam tad video sve što ima da se vidi al veruje ovo je bilo worthy addition. Desno kroz prozor vidi se neki tip uz reku peca ribu u šest izjutra zgrčen odvratno a ovde riba – taze, obratno… Za manje od sata sada iz Novog Sada do Zemuna.. Vožnja laka. To je brže nego u špicu od Beograđanke do Medaka. Vozač nas je svojom reli jutarnjim pristupom baš razonodio. –Evo ih Egzitovci– kaže neko na stanici dok izlazimo. Kako li je samo pogodio?