Hollywood-Bollywood-Nollywood
Nollywood je nigerijska filmska industrija, treća u svetu po veličini u proizvodnji filmova, odmah iza Hollywooda i Bollywooda. Za razliku od Hollywooda i Bollywooda, Nollywood ima ograničene i mnogo skromnije finansijke fondove za snimanje. Za jednu prosečnu produkciju potrebno je samo 10 dana, a troškovi su oko $15.000 – $20.000.
1000 – 2000 filmova godišnje se snimi u Nigeriji, najviše u Lagosu.
Ali, i pored skromne finansijske situacije, Nollywood se za 13 godina svog postojanja pretvorio niizčega u $250 miliona godisnju filmsku industriju koja zapošljava stotine ljudi. Fenomen Nollywooda se vezuje za dva važna faktora : nigerijsku poslovnu preduzimljivost i digitalnu tehnologiju.
Kasnih osamdesetih i devedesetihtih godina u Lagosu /grad za koji se predviđa da će do kraja 2010. da ima 24 miliona stanovnika, cela Nigerija ima 155 miliona/ i ostalim afričkim gradovima, harala je epidemija kriminala i opšte nesigurnosti. Bioskopi su pozatvarani , ljudi su se plašili da borave napolju noću pa je piraterija američkih , hong kongških akcionih filmova i meksičkih sapunica cvetala. Gledanje filmova kod kuće postala je jedna od najpopularnijih zabava u nigerijskom domaćinstvu.
Situaciju je promenio i preko noći preokrenuo nigerijski biznismen koji je imao nekoliko hiljada praznih video kaseta koje je hteo da napuni snimljenim materijalom.
Pronadjen je režiser, glumci i 1992. snimljen je prvi nigerijski film, Living in Bondage . Okultna priča koja je postala preko noći hit, blockbuster. Snimanje filma je koštalo $2.000.
1 milion kaseta Living in Bondage je prodato. Living in Bondage je postao prototip za brzo i jeftino snimanje na domaćem terenu i za enormnu ditribuciju video kaseta i diskova. I tako se rodio nigerijski film, poznatiji kao ‘home video’.
Ostalo je istorija.
Danas, u Nigeriji postoji 300 producenata, a proizvodi se neverovatnih 1000 – 2000 filmova godišnje. Sa razvitkom tehnologije i zaradom preko noći, nigerijski režiseri su zamenili svoje teške i zastarele kamere sa HD digitalnim kamerama i savremenim kompjuterskim sistemima za obradu muzike i zvuka , montažu i ostalo. Filmovi se direktno presnimavaju na DVD I VCD diskove .
30 novih naslova se šalje u nigerijske radnje svake nedelje, u kojima se novi video disk prosečno proda u 50.000 kopija. Hitovi i u nekoliko stotina hiljada. Svaki disk kosta $2, prilično dostupa cena za mnoge Nigerijce i donosi ogromnu zaradu producentima.
Nigerijski glumci često rade na nekoliko filmskih projekata odjednom, tako da stvaraju glavobolju režiserima i producentima, dolaze umorni, nespremni za ulogu, ili se uopšte ne pojave na snimanju. Producenti imaju i problema i oko lokacija za koje moraju da plaćaju lokalnim kriminalcima velike pare, jedno je sigurno : ništa ne može da spreči i poremeti rad, spremnih na sve, režisera.
Glumci su Nigerijci, a filmovi obradjuju svakodnevne teme sa kojima se Nigerijci suočavaju i identifikuju – ljubavne, komedije, okultne, korupcije, ženska pitanja i položaj žene u društvu, religiozne /Muslimani-Hrišćani/, prostituciju, HIV/AIDS.Većina filmova nije ni snimljena u studiju, već na lokacijama u Lagosu, Enugu i Abujiu, u hotelima, privatnim kućama, poslovnim zgradama koje se iznajmljuju za potrebe snimanja, a imena vlasnika se pojavljuju na špici na kraju filma. U filmovima nema golotinje, nema psovanja, svi filmovi prolaze kroz oštru cenzuru. Neki filmovi su kao eho i reminiscencija italijanskog neo-realizma iz 40-tih.
Filmovi su na engleskom jeziku, a ne na lokalnom Hausa, što omogućuje lakšu distribuciju po svetu.
Popularnost nigerijskih filmova nije samo u Nigeriji, već u svim delovima Južne Afrike engleskog govornog područja. Nigerijski glumci su postali odomaćeno ime od Gane do Zambije i osvajaju afričku dijasporu i u Evropi i u Americi.
‘Mi snimamo naše priče na naš način’, kaže režiser Bond Emeruwa. ‘Priče koje su privlačne i režiserima i publici. Hollywood, pazi se. Dolazimo’, poručuje jedan nigerijski producent. ‘Ovo je Nollywood, više od fascinacije i bez fanfara filmske industrije. Nollywood je priča o ljudima koji premošćuju prepreke da bi ostvarili svoje snove.’
Nekoliko interesantnih naslova filmova :
Dokumentarni film, Welcome to Nollywood/2007/ J. Meltzera o nigerijskoj filmskoj industriji sa posebnim osvrtom na dva režisera Izu Ojukwu i Chica Ejira
Još jedan odličan dokumentarni film iz 2007, This Is Nollywood , Franca Sacchija, o razvoju i uticaju nigerijske filmske indistrije.
Check Point, Bonda Emeruwa, priča o nevinom čoveku koga su ubili policajci prilikom provere i reakcija na lokalnu policijsku vlast i korupciju.
‘Kvalitet nije najbolji, ali kvalitet i nije od značaja za nas, već priča, šta se dešava u našoj zemlji, u našem okruženju’, izjavio je student iz Nigerije u NYC.
Slede fascinantne, fascinantne forografije iz knjige No way in Hollywood, Pietera Huga fotografa koji je zabeležio suštinu i neobičnu, zastrašujuću možda, čarobnu i sirovu lepotu nigerijske filmske umetnosti.
Na fotografijama su neke scene iz filmova kao i nigerijski poznati glumci koji su pozirali Pieteru Hugu za knjigu.
Za P.U.L.S.E /Snežana Moračić
Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E
Hollywood-Bollywood-Nollywood napisao/la Snežana Moračić dana
Pregled tekstova autora – Snežana Moračić →
Мени је та ствар са нигеријским бумом толико фантастична да немам речи. Зар не подсећа на оне приче иѕ раних периода Холивуда и европских кинематографија, када је на једном месту ЕКСПЛОДИРАЛА читава галаксија најразличитијих могућих нагона и мотива, од жеље за богаћењем до неке СТВАРНО аутентичне потребе да се, ето, снимају филмови? И данас су те кинематографије или језиво стерилне и досадне (Европа), или толико премрежене ауторским правима, копирајтовима и ПР-глупостима (А-листерски део Холивуда), да не вреди тражити ништа слично ономе из времена, не знам, Сенета или Двона, или оних носилаца поетике немог филма у Европи.
А ово у Нигерији је баш то. Боливуд је исто постао велик и врти велике паре и сад је упоредивији са Холивудом. Јеси гледала ишта од ових нигеријских филмова?
čisto sumnjam da išta tu valja. baš kao i u bolivudu.
nisam gledala. dokumentarni filmovi iz tako tih zemalja se obicno daju na posebnim festivalima ili odredjenim bioskopima, cesto cak u njihovim skolama ili tako nekim mestima gde se okupljaju, a njihova produkcija igranih filmova je uglavnom na diskovima, i pretpostavljam da mogu da se nadju u ‘etnickim’ video klubovima.
ne bih imala nista protiv da vidim neki ‘okultni’, mogu zamisliti te gerilske filmove i glumce, onako sa ulice polivene crvenom bojom i posuti talkom ili pepelom…to moze da deluje vrlo onako pseudo argentovski? ako postane prepoznatljiv zanr eto na vidiku i neki kultni iz tolike hiperprodukcije, bas zato sto i nisu tako dostupni mogu da postanu interesantni ‘odredjenoj ciljnoj grupi’ foliranata.
nista ne kazete za fantasticne fotografije, cak ni za coca colu?
http://www.youtube.com/watch?v=gB_vtvGm7h8&NR=1
Deo prvi, a ima i dva, tri…
Fala, Amika, ovo cu da pogledam, back to back cim uhvatim vremena. Mene je ovaj fenomen bas ozbiljno zainteresovao. Evo na prvih par minuta, lici na latino-serije, vidi se ta brzina snimanja, nema vezbanja i dublova. Tako da (Moco), i ja mislim slicno kao Sneki, ovde. Kvantitet ce dovesti do kvaliteta, mene u celoj ovoj prici odusevljava ta svezina te scene koja verovatno nema premca u svetu. Daleki istok je postao (komercijalno) ozbiljan, seti se doba pre 10-15 godina, osim hongkonskih VHS-klasika iz sedamdesetih i 1980-ih (cija produkcijska istorija ionako podseca na ovo sto se dogadsja u Nigeriji), film iz mainland Kine je bio pravi raritet a danas vidis i sam… svaki treci-cetvrti film na TV je otud. I sa celom tom dalekoistocnom azijom je ta stvar. Dakle, ovo sa Nigerijom je jedini onako, autenticni indie danas.
Po ovim zanrovskim odrednicama sto Sneki opisa, meni ta stvar izgleda kao Joe Romero meets John Waters meets Hammer horrors meet Roger Corman, i verujem da tu (bas zato sto je AUTENTICNO) nesto mora da ispadne i neki instant-klasik. A naravno da ce se foliranti uhvatiti toga, ono, dokoni lovci na opskuritete po evropskim i americkim movie nerd-krugovima.