Horhe Luis Borhes – Šta ponovo čitam

Godine 1984. argentiska izdavačka kuća Hyspamerica, koja se inače bavi prodajom knjiga po kioscima dnevne štampe, predložila je Horkeu Luisu Borhesu da odabere sto naslova obavezne lektire te da za njih i predgovore napiše, čime bi se stvorila zaokružena edicija čiji bi naziv bio ‘Lična biblioteka’. Odonda pa sve do svoje smrti Borhes nije prestao da sastavlja spiskove dela i autora, od kojih je neke i izostavio, poput Dantea i Šekspira, smatrajući da bi njihovo uključivanje bio čist pleonazam. Tokom čitavog ovog posla, kojem je kao nekoj vrsti igre Borhes posvetio duga popodneva u svom nekadašnjem stanu u ulici Majpu u Buenos Airesu, kao i bezbroj časova po hotelskim sobama na svim krajevima sveta, barem su dve stvari postale očigledne: da će kriterijum stvaranja te biblioteke biti neopozivo njegov, a da taj kriterijum treba povezati sa užitkom čitanja nezavisno od bilo kakve hronologije ili klasifikacije, te da je spreman da odbrani svoje uverenje da se jedna prava biblioteka ne stvara hiljadama dela. Imao je običaj da kaže da je i tih 100 što mu je naručeno previše. Od samog početka Marija Kodema je učestvovala u radu sa podjednakim poletom. Bez njene upornosti da dovede u red predgovore napisane sred stotine putovanja, predavanja, posetilaca i razgovora za javnost, ova knjiga ne bi ugledala svetlost dana.

Tomovi Borhesove ‘Lične biblioteke’ počeli su da bivaju objavljeni jednom nedeljno od maja 1985. Autorova smrt 1986.g. prekinula je projekat. Ipak, pored opšteg predgovora za pomenutu ediciju, Borhes je stigao da napise 60 predgovora koji se odnose na prve sedamdeset dve knjige ove serije/četiri naslova su objavljena u 2 toma/.

Ova knjiga obuhvata napisane predgovore prema redosledu objavljivanja dela; u naslovu svakog predgovora nalazi se ime pisca kao i dela koje mu je ušlo u izbor. U dodatku nalazi se spisak sedamdeset i dve knjige koje su objavljene sa Borhesovim predgovorom, tri knjige koje su se pojavile bez predgovora jer su već bile odštampane u trenutku njegove smrti, i spisak dela iz prvobitnog Borhesovog izbora a koja je on kasnije izostavio.

‘Lična biblioteka’

U protoku vremena naše pamćenje stvara jednu neujednačenu biblioteku sačinjenu knjigama ili stranicama čije nam je čitanje pričinilo zadovoljstvo koje bismo voleli da podelimo sa drugima. Tekstovi takve intimne biblioteke ne moraju nužno da budu slavni. Razlog je jasan. Profesori, koji tu slavu dodeljuju, manje se zanimaju za lepotu a više za pravce i datume u književnosti, kao i za besprekornu analizu knjiga koje su i napisane radi te analize, a ne radi zadovoljstva čitaoca.

Serija za koju pišem predgovore nastoji, kako ja zamišljam, da pruži zadovoljstvo. Neću birati naslove u funkciji sopstvenih književnih navika, jedne odredjene tradicije, neke odredjene škole, ove zemlje ili onog razdoblja. Neka se drugi hvale knjigama koje im je dato da napišu; ja se hvalim onima koje mi je dato da pročitam, rekao sam svojevremeno. A ni danas ne znam jesam li dobar pisac; smatram da sam odličan čitalac, a u svakom slučaju osetljiv i zahvalan čitalac. Želeo bih da ova biblioteka bude isto toliko raznovrsna kao što me je moja neutoljiva radoznalost nagonila i dalje nagoni da istražujem tolike jezike i tolike književnosti. Znam da roman nije manje izveštačen od alegorije ili opere, ali cu uvrstiti i romane jer su i oni ušli u moj život. Ovaj niz heterogenih knjiga je, ponavljam, biblioteka ličnih opredeljenja.

Marija Kodama i ja lutali smo kopnom i morem po čitavoj zemaljskoj kugli. Stigli smo do Teksasa i do Japana, do Zeneve i do Tebe, i sada, da bismo prikupili tekstove koji su bili presudni za nas, obilazimo hodnike i dvorane sećanja, kao što je sv.Avgustin napiso.

Knjiga je stvar medju stvarima, sveska zagubljena medju sveskama koje nastanjuju ravnodušnu vasionu, sve dok ne pronadju svog čitaoca, čoveka predodredjenog za njene simbole. Tada se dešava jedinstvena emocija nazvana lepotom, ona čudesna zagonetka koju ne mogu da dokuče ni psiholozi ni retoričari.  „Ruža nema svojeg zašto; cveta, zato što cveta.“ , rekao je Angelus Silezijus; vekovima kasnije Vistler će reći : Umetnost se dogadja.

Kamoli sreće da si ti onaj čitalac na koga je ova knjiga čekala.

Horhe Luis Borhes

1. Hulio Kortasar – Priče
2. Apokrifina jevandjelja I
3. Apokrifina jevandjelja II
4. Franc Kafka – Amerika. Kratke priče
5. Dž.K. Česteron – Plavi krst i druge priče
6. V.V. Kolins – Mesečev kamen I
7. V.V. Kolins – Mesečev kamen II
8. M. Meterlink – Intelegencija cveća
9. Dino Bucati – Tatarska pustinja
10. Henrik Ibzen – Per Gint, Heda Gabler
11. Ž.M. Eša de Keiroš – Mandarin
12. Leopoldo Lugones – Jezuitsko carstvo
13. Andre Žid – Kovači lažnog novca
14. H.Dž.Vels – Vremeplov, Nevidljivi covek
15. Robert Grejvs – Grčki mitovi
16. Fjodor Dostojevski – Zli dusi I
17. Fjodor Dostojevski – Zli dusi II
18. E. Kesner Dž. Njumen – Matematika i mašta
19. Judžin O’ Nil – Veliki bog Braun, Neobična medjuigra, Crnina pristaje Elektri
20. Arivara no Narihira – Izeove priče
21. Herman Mervil – Benito Sereno, Bili Bud, Pisar Bertelbi
22. Djovani Papini – Svakidašnja tragičnost, Slepi pilot, Reči i krv
23. Artur Mejčen – Tri varalice
24. Fra Luis de Leon – I. Pesma nad pesmama
25. Fra Luis de Leon – II. Izlaganje Knjige o Jovu
26. Džozef Konrad – Uže oko vrata, Srce tame
27. Edvard Gibon – Opadanje i propast Rimskog carstva
28. Oskar Vajld – Ogledi i dijalozi
29. Anri Miro – Varvarin u Aziji
30. Herman Hese – Igra staklenih perli
31. Enoh A. Benet – Živ sahranjen
32. Klaudije Elijan – Životopis životinja
33. Trostejn Veblen – Teorija o dokonoj klasici
34. Gistav Flober – Iskušenje sv. Antonija
35. Marko Polo – Putopisi
36. Marsel Šveb – Izmišljeni životi
37. Dzordz Bernard Šo – Cezar i Kleopatra, Zapovednica Barbara, Kandida
38. Francisko de Kevedo – Marko Brut, Čas svih
39. Eden Filpots – Crveni Redmyne
40. Seren Kirkegor – Strah i drhtanje
41. Gustav Majrink – Golem
42. Henri Dzejms – Učiteljev nauk, Šara na tepihu, Privatni život
43. Herodot – Devet knjiga Istorije I
44. Herodot – Devet knjiga Istorije II
45. Huan Rulfo – Pedro Paramo
46. Radjard Kipling – Priče
47. Vilijam Bekford – Vethek
48. Danijel Defo – Mol Flanders
49. Žan Kokto – Profesionalna tajna i drugi spisi
50. Tomas de Kvinsi – Poslednji dani Emanuela Kanta i drugi spisi
51. Ramon Gomez de la Serna – Predgovor delu Silverija Lanse
52. 1001 noć
53. Robert Luis Stivenson – Nove arapske noči, Merkhajm
54. Leon Bloj – Spašenje za Jevreje
55. Bhagavad-Gita/Gilgameš
56. Huan Hose Areola – Fantastične pripovetke
57. Dejvid Garnet- Od dame do lisice, Čovek u zooloskom vrtu, Povratak mornara
58. Dzonatan Svift – Guliverova putovanja
59. Pol Grusak – Književna kritika
60. Manuel Muhika Lajnes – Idoli
61. Huan Ruis – Knjiga Dobre ljubavi
62. Vilijam Blejk – Sabrane pesme
63. Hju Valpol – Na mračnom trgu
64. E. Martines Estrada – Pesničko delo
65. E.A.Po – Priče
66. Vergilije Maron – Enejda
67. Volter – Pripovetke
68. Dz.V.Dun – Ogled sa vremenom
69. Atilio Momiljano – Ogled o ‘Besnom Orlandu’
70. Vilijam Dzejms – Raznolikost verskog iskustva I
71. Vilijam Dzejms – Raznolikost verskog iskustva II
72. Snori Sturluson – Saga o Egili – Skalagrimsonu
73. Knjiga Mrtvih
74. Dž.Aleksander Gan – Problem vremena I
75. Dž. Aleksander Gan – Problem vremena II

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

  Borhes, Književnost