"Hotel Kalifornija" – Dobrodošli u raj koji izaziva mamurluk

Ulogujte se / Kreirajte profil

 “Hotel Kalifornija” – Dobrodošli u raj koji izaziva mamurluk

.

Become a Patron!

.

Hotel Kalifornija, objavljena 1977g.  je komercijalno najuspešnija svetska pop pesma, diskografska “večna koka koja nosi zlatna jaja”. Svira se svakih desetak minuta na bar nekoj od glavnih stanica američkog radija, i glavni je razlog za prodaju prvog i trećeg na listi najprodavanijih albuma na svetu. Hotel Kalifornija je i pesma sa najgorim i  pogrešnim tumačenjima. Priča opisuje jedno usputno uživanje – posetu umornog vozača nekom svratišu, mestu gde su ogledala na plafonu iznad kreveta. Vreme je ograničeno na jednu noć, probdevenu u provodu – noć ića, pića, plesa i onog najpoželjnijeg. Noć u kojoj nema ničeg vrlo dramatičnog – ni ubistva ni nesrećne ljubavi, pa čak ni svađe, ali su obične sitnice maštovito i upečatljivo izrečene.
 
 
Poput pijenja alkohola, koje počinje kao užitak a završava kao mučnina, priča postepeno prelazi u Dalijevski košmar. Ona je kolaž slika, koje su date slučajno i napreskok, tako da praznine svako može ispuniti svojom maštom. Sve neprihvatljivo konzervativnom društvu, i pravilima njegovih medija, ovde je maskirano nejasnoćom.
 
Tumačenje više govori o onom ko tumači nego o onom šta je tumačeno. Na primer, stih “noževima čeličnim je bodu, ali ne mogu ubiti zver” neki mračno-maštoviti tipovi objašnjavaju kao znak da se radi o kući gde ubijaju i potom jedu ljude, pa celu pesmu smatraju “satanskom”. Za poznavaoce konteksta, izvorno značenje tog stiha je šaljivo: sarkastični komentar nezadovoljnog gosta da je servirano meso teško za rezanje, mi bi rekli “živo”. U kalifornijskim kaubojskim filmovima se u takvim slučajevima kaže konobaru “ova životinja se još bori za život”, a konobar odgovara “zato imaš oštar nož”.
 
 
Sa više udarnih stihova se mnogi saosećaju: “ovo bi mogao biti pakao i ovo bi mogao biti raj, neki plešu (ili piju) da zapamte a neki da zaborave, svi smo tu tek zatvorenici a spremili to smo sami sebi, ne možeš nikad (nigde bolje) otići”. Takav poetski stil je vredan pesnika kalibra Dilana ili Ginzberga.
 
Ova muzika, koja je i više od teksta zaslužna za uspeh pesme, je nastala na osnovu hipnotičkog niza akorda iz pesme Nekad Smo Znali (We Used to Know) iz 1969-e (godina koju spominju reči Hotela!), grupe Džetro Tal (Jethro Tull). Igls su svirali kao njihova predgrupa pre no što su objavili Hotel i postali slavni. Poučno je studirati razlike ove dve pesme i videti kako se dobra stvar prepravlja u fantastičnu.
 
 
Hotel Kalifornija je odlična kao ugodna zvučna pozadina za vašu kupovinu u samoposluzi ili vožnju autoputem, ali i kao nešto mnogo više. Što se tiče bogatstva tumačenja i doživljaja, iz ove duge i složene pesme se, kao iz nekog mitskog lavirinta, ili pakla i raja, “ne može nikad otići”.
 
Na mračnome pustinjskom drumu, hladan vetar mi u kosi
i topao miris trave, u visinu diže i nosi. 
Tamo napred u daljini, treperava svetla gore.
Teška glava i mutne oči mi traže da noć odmore.
 
Na vratima stoji ona, misije zvona čujem ja.
Ovo bi mogao biti pakao, i ovo bi mogao biti raj.
Sad pali sveću i idemo, put mi pokazuje.
Čini mi se da iz hodnika, ovakav glas se čuje:
 
Dobro došli u Hotel Kalifornija.
Mesto divno je, lice divnije.
Sa obiljem mesta je Hotel Kalifornija.
Noću i danju, naći ćeš to tu.
 
Srce joj igra za nakitom Tifani, Mercedesa ima obline.
Ima mnogo lepih, lepih mladića. Svakom je “prijatelj” ime.
O kako u dvorištu plešu, letnji znoj obliva sve.
Neki plešu da zapamte, neki da zaborave.
 
A ja pozivam šefa sale: Kapetane, vino mi donesite.
Kaže: Nemamo taj špirit ovde, još od šezdeset devete.
I još uvek iste reči iz daljine zovu nas.
Probude te usred noći, samo da im čuješ glas:
 
Dobro došli u Hotel Kalifornija.
Mesto divno je, lice divnije.
Pravi provod je gde je Hotel Kalifornija.
Iznenadi se, uz alibije.
 
Ogledala su na plafonu, roze šampanjac se ledi.
Ona reče: Svi smo tu tek zatvorenici, a spremili to smo sami sebi.
U glavnoj sali je gozba, okupljeni oko nje,
noževima čeličnim je bodu, ali ne mogu ubiti zver.
 
Ja samo ka vratima jurim, ničeg više ne sećam se.
Tek tražim prolaz natrag, do mesta gde sam bio pre.
Opusti se – reče noćni čuvar – planirali smo da ćete stići,
odjaviti se možeš kad god želiš, ali ne možeš nikad otići.
 
Dr Če
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



0 0 glas
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments