I budale imaju pravo na svoje mišljenje

Nadam se da se svi sećate “Alana Forda”, kultnog stripa mog detinjstva. Elem, sedi cela ekipa, leto, vrućina upekla, Bob Rok pao u vatru, nešto živo predlaže, tumači, nervira se… Broj Jedan, mirno ga sluša i na kraju mu kaže: “Ok Bob, čak i budale imaju pravo na svoje mišljenje”. “Stari Grci”, imali su trgove, gde nikome nije bilo zabranjeno da se popne i iznosi svoje stavove. Koji smo mi srećnici, imamo društvene mreže. Sediš kod kuće lupetaš kao “Maksim po diviziji” (čuveni mitraljez iz Prvog svetskog rata), uživaš u samoljublju. Plus, oni privilegovaniji na televiziji (sa državnom frekvencijom), tek oni mogu da “sole pamet”. Ili recimo ja, koristim naivne urednike portala, da se pošteno izlupetam (blago meni).

Da bismo dobili na “težini” mišljena, predlažem, da ga potkrepite citatima “jakih likova”, tipa Emil Sioran. Rekao je:

“Svako očekuje svoj trenutak u kome će nešto predložiti; bilo šta. Raspolažemo glasom (tastaturom), to je dovoljno. Skupo nas košta što nismo ni gluvi ni nemi (nepismeni)”.

Ako vam je ciljna grupa obuhvatnije i teme popularnije, može da posluži i doktor Nestorović(korona). Ako mozgate o politici, tek vam je tu široko polje. Od Marka Vidojkovića do Vulina. Možete da pustite moždane vijuge i na sport, ekologiju (trenutno hit), do kosmosa.

Tako “potkovani” možete da se upustite u iznošenje svojih stavova. A što nam to uopšte treba? Pa, da bismo sebi dali na značaju. Uzalud prirodna lepota (pogladajte moju galeriju slika na Fejsu), ako nisi obdaren (pameću), džabe ti bicepsi ili silikoni (uslikani pored parkiranog BMV-a), ako ne iznesemo, duboko-umni stav.

Pa gde onda nastaje problem? U NAMETANJU. Šopenhauer je upozorio: “Pazite na svoje mišljenje, to je početak vaših postupaka”. Lako nas, mudrolije, dovedu do mržnje. A mržnja može bez problema da vam uvali letvu u ruke (ili gumeni čekić) kojim ćete teško nekome nešto utuviti u glavu.

Neko je, (ne mogu da se setim ko), zaključio da mišljenje operiše simbolima sa ciljem da se dođe do novih spoznaja u bitnim odnosima među pojavama. Primer. Sad kad vidim senvič (simbol), povežem ga sa “sendvičarima”. Po definiciji, “puni autobusi krezubih ljudi koje se voze po Srbiji”.

Ima li još problema? Pazite, ako ste već “potkovani”, a niste konj, ipak neko može da vas uzjaše, što i nije tako loše ako vas ne nasamari, pa umesto “lipicanera”, ispadnete magarac. Ja sam lično “Petog oktobra”, bio uzjahan, pa sad namagarčen. VEROVATI. Novi problem. Bernard Rasel je rekao (ja se primio): “Činjenica da je neko mišljenje široko rasprostanjeno, nije nikakav dokaz da nije apsolutno aspsurdno”. Imamo i kontra. Ako je nešto baš opšte prihvaćeno, ne znači da nije pametno.

Pa šte da radimo? Iz mog kafanskog iskustva (uz meze i rakiju). GUSTIRAJTE. Jedan zalogaj, pa na eks, pa zalogaj. Nikola Pašić je, nekom prilikom, predsedavao skupštinom i iznosili su mišenja “radikali”. “U pravu ste”, zaključio je. Zatim su krenule “demokrate”, da oponiraju. I njima je rekao:” I vi ste u pravu”. Pa briljantno. I budale imaju pravo na sopstveno mišljenje. Pustite ih. Opet da parafraziram Siorana: “Oni koju podiži glas, ne mogu vam oprostiti, što živite sa druge strane njihovih istina”. Rešenje je, pustite ih. Moje kafansko iskustvo. Samo pevaljka podiže glas, a da to dobro zvuči.

I za kraj, obožavam da se raspravljam, ali, vremenom (u kafani), naučio sam da je lepota iznošenja mišljenja, samo ako sa oponentom imam “dodiru tačku”. Primer iz prošle kolumne. Tvrdio sam da je “Pink Flojd” veliki bend, koji je uticao na “Bitlse”. Odmah sam bio demantovan drugačijim mišljenjem da su “Bitlsi” veći. Dodir je bio u tome da smo se saglasili, i jedni i drugi, da su i jedni i drugi – za “večnost”.

 

Autor kolumne: Vojislav Radojković

Izvor: Fokus vesti

 

5 1 glas
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
1 Komentar
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
View all comments
Кирка
Кирка
7 days ago

Одлична и веома важна тема. Овај чланак је само увод уводника, може се (или аутор или не нужно аутор) написати једна изузетно корисна књигица (деминутив због невеликог физичког обима, на крају крајева знамо у којем обиму, броју страна се издају Бодријарове књиге) и било би добро да се неко тога подухвати. Свим читаоцима Пулса срдачан поздрав