Većina naučnika reći će vam da je koncept života posle smrti najobičnija besmislica, ili, u najboljem slučaju, jedna apsolutno nedokaziva tvrdnja. Ipak, dokaze za ovako egzotične pretpostavke možemo, i tek ćemo, pronalaziti ulazeći dublje u misteriozne hodnike kvantne fizike gde ništa Nije, ili Jeste, s potpunom sigurnošću. Tako je i sve češća tvrdnja da je smrt samo iluzija koju gradimo našom svešću, a da je život kakav poznajemo samo onaj opipljivi deo isključivo baziran na ugljeniku, i potonjim molekularnim mešavinama. Tako živimo određeno vreme, te nakon toga nahranimo zemlju, iz koje smo stvoreni, našim ugašenim telima. Naša svest naučila je da formu života ekskluzivno pripisuje našim materijalnim telima, koja imaju svoj jasno određeni vek trajanja. Ali smrt ne mora da bude poslednja etapa naše avanture.

Jean Francois Rauzier

Biocentrizam predstavlja uverenje da je život u samom središtu naše celokupne stvarnosti i da, kao takav, upravo on kreira univerzum u kome smo, onaj koji svakodvenvno opipavamo i o kojem diskutujemo, koji istražujemo. A ne obrnuto. Mi našom opservacijom gradimo realnost u kojoj smo, jer ono što mi opažamo nije tu bez prisustva svesti posmatrača. Svest daje smisao viđenom. Oblik. Naša svest daje smisao svetu, a upravo je ona i izuzetno podložna modifikacijama, te tako i naša percepcija postaje nestandardizovan vid svakodnevnog života. S biocentričnog stanovišta univerzuma to isto znači da se i prostor-vreme ne ponaša u svom originalnom stanju onako kako nam to naša sadašnja (civilizacijsko-naučna) svest predočava. U osnovi, prostor-vremenski kontinuum predstavlja samo pojednostavljen alat našeg uma, s kojim samo izlazimo na kraj s nemogućnošću shvatanja šire slike. Život je avantura koja transcendira naš uobičajan i linearan način razmišljanja.

Ukoliko ove koncepte shvatimo na gore pomenuti način to dalje znači da i ideja smrti, pa i ideja besmrtnosti, postoje u svetu mimo ovog linearnog toka. Teoretski fizičari veruju u ideju beskonačnog broja univerzuma, multiverzum, i situacije i bića koja postoje simultano s našim postojanjem, na drugim razinama. A opet, sve to je odvojeno i za nas nečujno i neopipljivo. Verovatno sve što je ikada moglo da se desi, upravo se i desilo u nekom od tih multiverzuma, u određenom momentu njihovog postojanja, što onda isključuje smrt, kao jedini kraj iz našeg verzuma. Smrt ne može biti postojana. Smrt, kao kraj, ovako postaje cvet koji momentalno nastavlja svoj rast pod drugim okolnostima, u beskrajnosti drugih bašti svetova…

Ovde je dostupan tekst u celosti:

arsmagine.com/objavljivani-tekstovi/iluzija-postojanosti/

Za P.U.L.S.E / Dražen Pekušić

  Filozofija, kvantni svet, Nauka, stvarnost

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku P.U.L.S.A. Impresum.