Jadi starog gubitnika

U noći kada se sudare velika kiša (voda) i eksplozija (vatra), finale filma „Herojski gubitnici“ donosi karnevalsku zamenu uloga niščih sa bogatim pojedincem. Preraspodela plena koji otimaju od bogataša dovoljna je da svakoga od junaka obezbedi do kraja života.

(spoiler alert!)

Termin junak ovde se lako može uzeti doslovno, ili pak zameniti rečju heroj. Naime, grupa saboraca koja odlučuje da uzme pravdu u svoje ruke okupljena je oko ideje čoveka kao sposobnog da nakon dugog trpljenja izadje iz svog referentnog sistema vrednosti i tim prestupom uzme od života tačno onoliko koliko mu pripada. Heroji prelaze nekoliko obaveznih prepreka (onesposobljavanje alarma, prekid električnog napajanja, proboj metalnih vrata sefa…) čime je ispoštovan arhetipski minimum teškoća koje podvig čine validnim. Za sebe zadržavaju ni više ni manje od onoga koliko im je ostalo na zamrznutom bankovnom računu, a što je nakon nastale ekonomske krize u Argentini i malverzacija advokata Fortunata završilo u njegovom privatnom sefu nekoliko metara ispod zemlje. Ove mere drže se do kraja, iako dolaze u posed mnogo većeg novca, zbog čega se postavlja pitanje – može li pojedinac koji je naviknut da poštuje pravila ipak doživeti suštinsku anarhističku promenu? Dosledni u poštovanju pravila i nakon moralnog posrnuća, naglašavaju li junaci jasan spoljašnji karakter promene? Iako im je uskraćeno mnogo više od novca, zašto se zadržavaju na vraćanju ovog najlakse naplativog od svih dugova?

Lični gubitak svakog od likova mnogo je veći od nedostatnih dolara. Na samom početku bilo je jasno da je maksimalan iznos koji može da sakupi grupa od desetak građana, uloživši sve na čemu je radila celog života, ne može da dobaci ni do polovine iznosa potrebnog za obnovu zapuštene poljoprivredne zadruge. Šta nam to govori o položaju malog čoveka, uzornog pojedinca koji poštuje sva pravila uređenog društva? Taj i takav čovek nema pravo na snove, čak i udružen sa sebi sličnima. Bez pomoći države, ma koliko se sitnih gubitnika okupilo, ne mogu sebi obezbediti sigurnost. Kada grupa onih koji su gubili na mnogim poljima doživi konačni finansijski slom, to postaje okidač za delanje protiv – nasuprot dosadašnjem povlađivanju sistemu.  

Fermin, prvi u nizu sabranih luzera, ne gubi samo celoživotnu ušteđevinu svoje porodice, već i veru u ljude. Bankar, koji ga sa predumišljajem navodi da dan pre zamrzavanja svih računa prebaci celokupan novac iz sefa na račun radi odobravanja kredita, bio je njegov dugogodišnji poznanik. Lidija, Ferminova žena, nastradala je u saobraćajnoj nesreći nedugo nakon suočavanja sa istinom. Gubi onu koja ga je bezuslovno volela (spremna da ga brani uzimajući pušku u ruke), izmiče mu pravo na ostvarenje njihovog zajedničkog sna, a zatim žrtvuje i godinu dana života koje provodi u patnji, izolovan od svih.

Braća Gomez otpremninu planiraju da ulože u otvaranje video kluba, ali poklanjaju poverenje Ferminu. Pažljivom gledaocu je jasno da su uzaludni napori i kreativnost čoveka koji se bori za egzistenciju jednaki otvaranju video kluba u mestu bez ljudi. Da stvar bude simboličnija, jedini prethodni pokušaj zarade, celokupni uzgoj svinja, završio je u njihovim stomacima. Dakle, pokušaji da se stane na kraj nemaštini mogu biti dovoljni eventualno da se čovek prehrani, ne i da zadrži glavu iznad vode.

 Osim otpremnine jedan od braće Gomez se usled teškog života odrekao i i formiranja porodice. Scena u kojoj njegov brat razgovara sa suprugom na telefon, dok njega još uvek nema ko da pozove, ostavlja snažan utisak. Kada dođu do novca i nabave nove mobilne telefone, vidimo da se pozivaju međusobno. Dakle, usamljeni brat novcem nije nadoknadio sve ono što mu je život uskratio.

Antonio sabira glasine i dolazi na ideju o sakrivenom sefu. On je prvi simbol otpora. Od samog početka filma u svojoj vulkanizerskoj radnji držao je palicu koja će kad-tad sačekati Fortunata, u toku sprovođenja plana osvete igra ključnu ulogu kada bagerom iskopa rupu u kojoj će završiti automobil protivnika, a nakon završene operacije Fortunata koji dolazi na popravku gume umesto palice sačeka slamčica sa aromom Antonijevog međunožja. Vreme za njega ne igra ulogu, a sporu pravdu u koju se uzda dosledno isplaćuje kad god ima priliku.

Mehaničar Rolo novac za zadrugu slagao je pred Fermina dolar po dolar, tačno onako kako je do njega dolazio. Naglašeno je poštenje i mukotrpan rad čoveka koji čitavog života nabira svoju zaradu u sitnim apoenima, bez mogućnosti zgrtanja.

Ribar Medina odrekao se udobnog života, vezan je za jezero i ulov od koga živi, pa mu trošna kuća često biva poplavljena. Ostatak od opštinske pomoći za selidbu, nakon kupovine skromnih potrepština svoje porodice, Medina isplaćuje Ferminu do poslednjeg pezosa. Ne želi da zaokruži iznos na manju okruglu sumu, već ostavši bez ičega idealistički sve prepušta prijatelju. Njegove ideje o nasilju nad Fortunatom, koje predlaže kada plan više puta biva osujećen, prikazuju ga kao rešenog na promenu, što čitavog života kraj jezera nije bio.

Karmen, vlasnica brodske kompanije, najizrazitiji je primer moralnog kompasa onih koji su svučeni u podređeni položaj. Ideja da ostatak novca treba dati u humanitarne svrhe je njena, a doslednost pokazuje i u postupcima prema svom sinu kome novac za popravku automobila ne daje u ruke već ga upućuje na svog radnika. Nakon ove naizgled škrte odluke, iznenađuje veliki iznos koji je spremna da da za obnovu zadruge. Karmen je uvek nosilac vrednosti, bilo kada pedagoški postupa prema sinu ili kada zapošljava braću Gomez, iako joj nisu potrebni radnici. Ona jedina ima novca, ali i Karmen je gubitnik. Muž joj je preminuo i sada je ona stub koji u samoći brine o sinu i poslu.

Na drugoj strani lestvice, daleko od poslušnih i čestitih, bogati advokat Fortunato (fortuna – bogatstvo) takođe je na gubitku. Ne može da uživa u novcu, u grču je, sve vreme zazire od ljudi jer za svakoga veruje da će ga pokrasti. Niko nije izuzet, otud živi sam, odriče se društva i mira. Sve svoje nedostatke kompenzuje novcem, pa kada ga vidimo zagledanog u žensku zadnjicu koja pleše jasno je da čezne za ljubavlju. Ubacuje konobaru koji mu zaklanja vidik novac u džep, a kada se paravan skloni, u još većem zanosu prati zlatnu haljnu dok se njiše na podijumu. To što je haljina zlatna i što je i sam pogled na nju uslovljen potplaćivanjem konobara, nije nikako slučajnost.

Sin gospođe Karmen, Hernan, pobegao je sa dva miliona dolara i time preuzeo ulogu novog Fortunata. Ako je smatrao da je to ono što mu pripada nakon gubitka oca i života od koga se lečio porocima, čime bi se mogao pravdati postupak ozloglašenog advokata? Možda baš postupkom svakog od gubitnika, ili autopoetičkom porukom filma posredno izvučenom iz scene koju Fermin gleda u vreme rađanja strategije napada („Kako ukrasti milion“).

Fortunatov auto završava u rupi koju su mu pripremili naši gubitnici. Simbolično ostaje u  blatu ili pak samrtničkoj rupi koja podeca na sef koji je sebi upriličio, u koji je ulazio nesvestan da je upravo to ono što ga je držalo s one strane života. Dok plače i kisne, kraj razvaljenih vrata svog sefa, iz prazne jame kulja vatra promene koju ništa više ne može zaustaviti.

Planirano iskljucenje struje greškom se širi na celu trafostanicu i izaziva eksploziju ogromnih razmera. Velike promene nikad ne dolaze u tišini, pa tako i konačni slom starog biva slikovito dat u silovitom prikazu rušilačke snage potlačenih koji žele za sebe novi, bolji svet. A nije li baš jednim takvim velikim praskom započelo najvažnije poglavlje za sve nas?

Heroic Losers (Argentina, 2019.)

Originalni naziv: La odisea de los giles

Režija: Sebastián Borensztein

Scenario: Sebastián Borensztein, Eduardo Sacheri (roman “La Noche de la Usina”)

Uloge: Ricardo Darín, Luis Brandoni, Verónica Llinás

Za P.U.L.S.E Katarina Aginčić

4 2 glasova
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
2 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
View all comments
Sima
Sima
18 days ago

Recenzija je lepo i pametno napisana, ali previđa nekoliko problema ovog filma od kojih je osnovni da je ovaj film jednostavno dosadan. Preobiman, rogobatan scenario, lošeg ritma, bez humora, film me je svojevremeno razočarao na Festu. Ako hoćete da se bavite problemima savremenog sveta, neizmernim bogaćenjem, propašću malog čoveka i njegovim perspektivama, pogledajte antologijskiu špansku seriju “La Casa de Papel” bar ćete se sigurno zabaviti, dok nikakvo pametno tumačenje ne može popraviti loše sklopljen film.

Šejn
Šejn
17 days ago
Odgovor korisniku  Sima

Recenzija je zaista sjajna, dostojna je analize književnog dela, gde ista prevazilazi samo delo i postaje delo za sebe (poput pripovetke Gradiva, koja je ostala u senci Frojdove analize Gradive). Film je odličan, ima arhetipsku priču o sukobu autsajdera, anderdoga sa bogatim i moćnim, u tom smislu nije ništa novo, ali lepo je pripovedano i stavljeno u kontekst tadašnjeg vremena u Argentini. Pričalo se da su igrači Argentine sami finansirali svoje učešće na svetskom prvenstvu u Indijanapolisu u košarci (srebro, dok je za Jugoslaviju rezervisano zlato!), tako da je jasno da su razmere krize bile epske. U takvim okolnostima protagonisti filma uspevaju da vrate oteto, prethodno namenjeno ulaganju u zajednički posao. Ako zanemarite sve više ciljeve, ostaje zabavni heist story (ceo filmski podžanr). Ko zna, možda gledanjem ovog filma dobijemo ideju kao što su junaci filma dobili ideju gledajući film sa Piterom O Tulom i Odri Hepbern. Pozdrav.