Ulogujte se / Kreirajte profil

Jan Sobjeski – spasilac Beča i umetnički mecena

Beč – Izložba o Janu Sobjeskom

Prvi papin poset Austriji u 20. stoleću nije slučajno bio 10-13. septembra 1983. Jovan Pavle II., rodom Poljak s imenom Karol Vojtila (Karol Wojtyla), došao je u Beč na 300. godišnjicu “Druge opsade Beča”, u kojoj su totalno poražene snage Otomanskog carstva. Vojsku koja je 12-13. septembra 1683. oslobodila Beč i Zapadnu Evropu od turske najezde vodio je tadašnji poljski kralj Jan Sobjeski (Jan Sobieski). Lani mu je, po prvi put u Austriji i ovom delu Evrope, posvećena jedna veća izložba – “Jan III. Sobjeski: Poljski kralj u Beču”, u Zimskoj palati kneza Eugena Savojskog.

Portret Jana III: Sobjeskog na konju, oko 1704.
© Zamek Królewski w Warszawie – Muzeum

Jan III. Sobjeski (1629-1696) je pobedom u bici kod Beča osigurao sebi mesto ne samo u vojnoistorijskim knjigama, nego i u kolektivnom sećanju, do danas. Ipak, izvan njegove otadžbine šira javnost je manje upoznata sa životom, vremenom i prostorom u kojem je delovao ovaj kralj.

Oproštena izdaja domovine

Jan Sobjeski se rodio 1629. u dvorcu Olesko, sada u Ukrajini. Njegovi preci su bili plemići od 15. stoleća. Iako nisu spadali u najvišu aristokratiju, među pradedama Sobjeskog je bilo visokih vojnih zapovednika. Janov otac je napredovao do položaja komandanta tvrđave Krakov, kao i do vodeće pozicije u jednom od domova poljskog parlamenta. Poljska kruna nije bila nasledna, već je kralja birao parlament.

Jan je bio već relativno dobro obrazovan mladić 1646., kada je s bratom krenuo na dvogodišnje putovanje po Evropi. Posetili su mnoge nemačke i nizozemske gradove, Francusku i Englesku. Skoro jednu godinu su boravili u Parizu. Međutim, ustanak kozaka pod Bogdanom Hmeljnickim ih je potakao da se vrate kući. Svoje prvo iskustvo u ratnim sukobima Jan ima malo pre svojeg 20. rođendana.

U 1654., kada je imao 25 godina, Jan odlazi u diplomatsku misiju u Carigrad. Sledeće godine,u vreme Poljsko-švedskog rata, prelazi na stranu Švedske. Ratno iskustvo stiče u švedskoj vojsci, u to vreme najmodernijoj u Evropi. Naredne, 1656. godine, vraća se Poljsku, gde mu tadašnji kralj Jan II. Kazimjerž (Jan II. Kazimierz) daje titulu “Zastavnika krune” i tako simbolično oprašta prethodni prelazak Šveđanima. Tri godine kasnije, Jan postaje i član poljskog parlamenta.

“Veliki maršal krune” (ministar vojske) Jan Sobjeski postaje 1665. Iste godine ženi mladu udovicu Mariju Kazimiru de la Granž Darkjen (Marie-Casimire de la Grange d’Arquien). Ova dvorska dama poljske kraljice je bila francuskog roda. Ne mnogo kasnije, 1668., Jan Sobjeski postaje i “Veliki hetman krune”. To je najviši vojni rang poljskog kraljevstva. Bio je tako prvi koji je istovremeno bio Veliki maršal i Veliki hetman.

U Poljsko-turskom ratu, Sobjeski je potukao u novembru 1673. osmanske trupe u Moldaviji. Time mu je naglo povećan ugled. Upravo tih dana umire tadašnji poljski kralj Mihal Koribut Višnjovjecki (Michał Korybut Wiśniowiecki). Parlament potom bira Sobjeskog za kralja Poljske i velikog kneza Litvanije.

Danijel Šulc Mlađi (Daniel Schultz): Jan III. Sobjeski kao poljski kralj, 1677/80. Foto: © Zamek Królewski w Warszawie – Muzeum

U miru gradio, u ratu gazio

Sobjeski je bio najobrazovaniji poljski kralj 17. stoleća. Sačuvana pisma, koja je sa vojnih pohoda supruzi slao skoro svakodnevno, pokazuju da je privatno bio dobrodušan čovek, sa literarnim talentom. U periodima mira, on je darežljiv mecena, angažuje brojne slikare, pesnike, graditelje i druge umetnike.

Velike sume novca je Sobjeski utrošio na rezidencije Žolkjev (Żółkiew; ukrajinski: Žovkva) i Javorov (Jaworów; ukr.: Javoriv), a najviše na Vilanov (Wilanów) kod Varšave. Godine 1677. u posed dobija skromno imanje Milanov, koje mu arhitekta italijanskog porekla Loki (A. V. Locci) pretvara u raskošnu letnju rezidenciju. Veličanstveno delo poljske barokne umetnosti, Vila Nuova (Villa Nuova) je postala poznata kao Vilanov. Slavan slikar evropskih urbanih pejsaža, Bernardo Beloto zvani Kanaleto (Bernardo Belotto – Canaletto), izradio je, sto godina kasnije, seriju od četiri slike ovog dvorca. Među njima je i “Dvorac Vilanov sa južne strane”, koja je takođe bila među eksponatima u Beču.

U aprilu 1683., Sobjeski je dogovorio sa habsburškim carom Leopoldom I. zajedničko delovanje protiv Turaka. Tog proleća se prema habsburškoj prestonici, Beču, kretala velika osmanska vojska. Beč je odavno bio strateški cilj osmanskih sultana. Prvi put je bio opsedan u jesen 1529., osam godina po turskom osvajanju Beograda i tri godine posle kraha mađarske vojske i države 1526. kod Mohača. Suočen sa odlučnim braniocima Beča i dolaskom hladnih dana, sultan Sulejman Veličanstveni se povukao, a da nije osvojio prestonicu Svetog Rimskog Carstva Nemačke Narodnosti, kako se tada zvala habsburška imperija.

Druga turska opsada Beča je počela 14. jula 1683.Turska vojska pod velikim vezirom, pašom Kara Mustafa pašom je imala dobrih 170.000 vojnika i 130 topova. Branilaca je bilo znatno manje, ali su imali više topova. Pod komandom grofa Štaremberga (Ernst Rüdiger von Stahremberg) bilo je 15.000 vojnika i 9.000 dobrovoljaca, sa ukupno 370 topova. Car Leopold I. se nedelju dana pre početka opsade povukao iz Beča, kao i većina stanovnika grada.

Oklop za gornji deo tela poljskih husara kakve su nosili u Bici kod Beča 1683. © Zamek Królewski na Wawelu / Stanisław Michta

Sobjeski sredinom avgusta 1683. kreće iz  Krakova prema Beču. Vodi poljsko-litvansku vojsku od 10.000 pešaka i 14.000 konjanika. Udarnu silu njegovih trupa čine legendarni husari (poljski: Husaria), oklopljeni i teško naoružani konjanici. Husaria je u to vreme, tokom punih 125 godina, bila neporažena u bitkama, pa se smatra jednom od najefektivnijih konjičkih formacija u istoriji. Sobjeskom se prema Beču pridružuje 21.000 habsburških carskih vojnika – i još 29.000 iz raznih nemačkih država. Velika suma novca za vojsku je došla i od pape.

S obzirom da jedini ima titulu kralja u ovoj ekspediciji, Sobjeski je njen vrhovni komandant. Sa ukupno oko 75.000 vojnika i 150 topova, početkom septembra 1683. je domarširao do Tulna (Tulln) na Dunavu, 30 kilometara zapadno od Beča. Kara Mustafa se koncentrisao na osvajanje Beča i pritom propustio da osigura zaleđe svojoj vojsci, kako uz Dunav, tako i obronke Bečke šume nad gradom. Njih su zaposele trupe Sobjeskog.

Turci su tih dana, do 12. septembra, već na nekim mestima bili porušili delove tvrđavskih kula i zidina Beča, ali još nisu prodrli u grad, iza tvrđavskog zida. Odbrana je bila žestoka, ali je pad carske prestonice bilo samo pitanje vremena. Deblokadna vojska je morala da deluje brzo, shvatio je Sobjeski.

U prepodne 12. septembra 1683., nemačke trupe se se probile do severozapadnih predgrađa Beča. Na drugom odseku fronta je potom u napad krenula poljska pešadija, zatim i husari. U kasno poslepodne je Sobjeski naredio opšti napad poljske i carske konjice. Niz Kalenberg (Kahlenberg), jedan od obronaka Bečke šume, sjurilo se 18.000 konjanika. Bio je to jedan od najvećih konjičkih napada u istoriji. Napadnute sa dve strane, turske linije su probijene. Njihova vojska se panično rasula. Bio je to najveći turski poraz od osnivanja Otomanskog carstva godine 1299. Posle ove bitke je bilo definitivno jasno da je Evropa vojno nadmoćnija od Turaka. Na bečkoj izložbi videli smo i deo ratnih trofeja zaplenjenih pod Bečom: tursko oružje, insignije, skupoceni tekstil i dr.

Pjer Vano (Pierre Vanneau): Jan III. Sobjeski, 1683/87.
© Zamek Królewski w Warszawie – Muzeum, Foto: Andrzej Ring, Lech Sandzewicz

Umetnički prikaz te bitke vidi se na velikoj slici “Deblokada Beča” Martina Altomontea, koji je posle 1683. bio dvorski slikar Sobjeskog. Posle kraljeve smrti se Altomonte preselio u Beč, gde je bio jedan od umetnika koji su utabali put kasnom austrijskom baroku. Među ostalim, Altomonte je oslikao Donji Belvedere kneza Eugena Savojskog.

Sutradan po oslobađanju Beča, Sobjeski je svečano ušao u grad, sam, ne čekajući Leopolda I. To je rezultiralo kasnijim hladnim odnosom habsburškog cara prema “Oslobodiocu od Turaka”. Sreli su se samo jednom, protokolarno, nakratko, obojica na konjima, kod donjeaustrijskog Švehata (Schwechat), mesta kod kojeg je danas Bečki aerodrom. Mnogo mastila je kasnije potrošeno na objašnjenja zašto Leopold I. nije pred Sobjeskim i njegovim sinom ni skinuo šešir u znak zahvalnosti – da li iz protokolarnih razloga (Leopold je bio car, Sobjeski “samo” izborni kralj), taštine, ljubomore…? Na mesto susreta Jana III. Sobjeskog i Leopolda I. kod Švehata i danas podseća jedan od najstarijih spomenika na pobedu hrišćanske vojske nad osmanlijskom vojskom kod Beča. Podignut je oko 1700. godine. Na postolju ovog spomenika su topovske kugle, na koje je psotavljen oveći obelisk, sa krstom na vrhu. Austrijanci su ovom spomeniku dali ime “Kuglokrst” (Kugelkreuz).

Anri Gaskar (Henri Gascar): Portret porodice Jana III. Sobjeskog, 1691.
© Zamek Królewski na Wawelu, Foto: Łukasz Schuster

Protokolarnih nesuglasica između Austrije i Poljske u vezi Sobjeskog je bilo i tri stoleća kasnije. Poljaci su 1983., povodom 300. godišnjice pobede nad Turcima u Bici kod Beča, nameravali postaviti spomenik Sobjeskom u glavnom gradu Austrije. Bečki odbornici se nisu saglasili da to bude u najstrožem centru, na Trgu Štok im Ajzen (Stock im Eisen), kod katedrale Sv. Stefana, dok Poljaci nisu prihvatili lokaciju na keju uz Dunavski kanal, ispod Ruprehtove crkve, takođe u istorijskom centru Beča. Ipak, “Oslobodilac od Turaka” danas ima Ulicu Sobjeskog, Trg Sobjeskog, Kapelu Sobjeskog i više spomen-ploča i drugih obeležja, u bečkim crkvama i drugde u gradu.

Poljaci neguju tradiciju svoje slavne oklopljene konjice; nedavno su demonstrirali svoje veštine na arealu Vojno-istorijskog muzeja u Beču
Fotografije: Milan Ilić

Iako nije uspeo da spreči razdor među poljskom aristokratijom (koji je uveliko doprineo da Poljska bude raskomadana u 18. stoleću) i nije ostvario svoje dinastijske planove, Jan III. Sobjeski je u Poljskoj danas jedna od najomiljenijih istorijskih ličnosti.

za P.U.L.S.E: Milan Ilić

 

  •  
  •  
  •  
  •  



Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.