Moderna arhitektura oblikuje se upotrebom smelih linija, otvorenih prostora i apstraktnih oblika, a ove okvire u velikoj meri crpi iz sveta moderne umetnosti. Međusobna povezanost dva kreativna pravca dovela je do nastanka najinovativnijih građevina proteklog veka. Kako se moderna umetnost oslobodila tradicionalnih normi, naglašavajući individualnost, apstrakciju i razigranost oblika i boja, arhitektura je ubrzo krenula sličnim putem. Ova evolucija nije se dogodila preko noći – naprotiv, njena evolucija je bila duga i odražavala je širu kulturnu promenu koja prihvata inovaciju i konceptualno razmišljanje. Ako i vas interesuje kako moderni umetnički pravci utiču na arhitekturu i materijale koji se koriste, evo nekoliko činjenica koje bi trebalo da imate u vidu.

Zajedničke osnove iz sfere filozofije

U središtu moderne umetnosti i moderne arhitekture leži zajednička težnja ka preispitivanju konvencija i prihvatanju novih načina razmišljanja. Pravci poput kubizma, apstraktnog ekspresionizma i minimalizma pomerili su granice onoga što se smatra umetnošću jer su se fokusirali na formu, emociju i percepciju, a ne na jednostavan prikaz stvarnosti, kao ranije škole umetnosti i arhitekture. Ove ideje inspirisale su arhitekte da drukčije razmišljaju o prostoru i strukturi – umesto da projektuju zgrade isključivo zarad određene funkcije, oni su počeli da u svoj rad uključuju simboliku i apstraktne principe. Bauhaus škola, na primer, bila je presudna u spajanju umetničke kreativnosti sa arhitektonskom funkcionalnošću, a ta promena podstakla je i druge ljude da razmišljaju u novom pravcu i da prihvate ideju da umetnost i arhitektura treba da deluju zajedno, u harmoniji, i da brišu granice koje postoje između njih ne bi li došle do novih inovacija na polju dizajna.

Integracija umetnosti u arhitektonske prostore

Još jedan značajan uticaj moderne umetnosti na arhitekturu jeste integracija umetnosti unutar samog arhitektonskog dizajna. Ovo se ne svodi samo na postavljanje skulptura u hodnik kuća ili hol novih zgrada koje, kao kvalitetna novogradnja koju kupci danas žele sve više i više, privlače ljude iz različitih sfera, upravo zbog upotrebe inovativnih materijala i prostora u kojima umetnost i arhitektura koegzistiraju. Mnoge savremene zgrade osmišljene su sa umetničkim instalacijama u vidu, često koristeći zidove, plafone ili čitave prostorije kao platna za umetnički izraz koji je upečatljiv. Mnoge arhitekte prihvataju ovu ideju, stvarajući strukture koje su same po sebi umetnička dela, a istovremeno uključuju umetnost u svoj dizajn, donoseći inovativne ideje ne samo u komercijalne prostore, nego i u domove. Spajanje prostora i umetnosti menja iskustvo života u tim prostorima, pretvarajući zgrade u nove prostore koji izazivaju naš um i podstiču naše razmišljanje – a upravo to su i glavna obeležja moderne umetnosti.

Estetski uticaj: apstraktni oblici i geometrija

Jedan od najuočljivijih uticaja moderne umetnosti na arhitekturu jeste prihvatanje apstraktnih oblika i geometrijskih šara. Dok se tradicionalna arhitektura oslanjala na simetriju i klasične ukrase, moderna arhitektura koristi asimetriju, fluidne linije i netradicionalne materijale što pomaže pri stvaranju upečatljivog dizajna. Uticaj apstraktnih slikara poput Mondrijana i Kandinskog vidljiv je u zgradama koje koriste velike površine obojene u osnovne boje, ali i jasne linije. Postoji nekoliko arhitektonskih pokreta koje je umnogome inspirisao Mondrijanov rad, odnosno njegovo korišćenje pravih linija i uglova, i tako je došlo do građevina koje izgledaju kao trodimenzionalne verzije apstraktnih slika. Takođe, Muzej Gugenhajm u Njujorku, delo velikog arhitekte Frenka Lojda Rajta, svojim spiralnim oblikom podseća na skulpturu, naglašavajući pokret i prostor umesto statične forme.

Inovacije u materijalima i tehnikama

Naglasak moderne umetnosti na eksperimentisanju podstakao je arhitekte da preispitaju materijale koje koriste. Dok su kamen, drvo i cigla nekada dominirali gradnjom, moderna arhitektura dovodi beton, čelik i staklo u prvi plan, ali i insitira na održivosti. Ovi materijali ne samo da omogućavaju nove forme i stilove, već simbolizuju i raskid sa tradicijom – nešto što je modernim umetnicima bilo izuzetno važno. Upotreba tih materijala omogućila je arhitektama da stvaraju prostrane, otvorene prostore i građevine koje deluju kao da prkose gravitaciji, slično nadrealnim delima umetnika poput Salvadora Dalija. Igra svetlosti i refleksije u staklenim zgradama odražava konceptualne eksperimente koji se vide u modernim instalacijama i skulpturama, a ovakve inovacije stvaraju dijalog arhitekture i umetnosti.

Kulturni izraz i identitet gradova

Moderna umetnost igra ključnu ulogu i u oblikovanju identiteta urbane arhitekture. Kako se gradovi sve više trude da se izdvoje u modernom svetu, zgrade postaju izrazi kulturnih vrednosti i društvenih težnji. Poznate građevine poput Sidnejske opere, Centra Žorž Pompidu u Parizu ili muzeja MAXXI u Rimu nisu samo funkcionalni prostori, već i kulturni simboli gradova koji utelovljuju umetnički duh svog vremena i prostora u kojima nastaju. Ove zgrade odražavaju otvorenost grada prema kreativnosti i inovaciji, i dokazuju da moderne umetničke prakse imaju svoje mesto i danas svuda u svetu, pa i kod nas, u prostorima kao što je Novi Beograd. Javne umetničke inicijative i arhitektonski dizajn često idu ruku pod ruku, oživljavajući male kvartove i pretvarajući velike gradske pejzaže u žive galerije. 

Dijalog moderne umetnosti i moderne arhitekture predstavlja proces međusobnog uticaja i zajedničkog razvoja. Od filozofskih osnova do estetskih izbora, od materijala do urbanog izraza, uticaj moderne umetnosti na arhitekturu je dubok i trajan. Danas je nasleđe te veze vidljivo u panoramama velikih gradova, u građevinama koje prkose tradicionalnoj logici i u prostorima koji nisu samo mesta za život, već mesta za različita iskustva!

za P.U.L.S.E Velibor Živkov

  Arhitektura, moderna, Umetnost, Velibor Živkov