Postoje dva Njujorka.

Jedan je u Americi, drugi je svuda na svetu. Jedan je u istoimenoj državi i nije glavni, a drugi je u našim glavama. Jedan je mesto na planeti, drugi pozicija u svesti potrošača. Jedan je grad, drugi je brend.

I love New York

Napisao sam dva teksta o Njujorku. Jedan je, koliko god se trudio, kao s Vikipedije. Impozantna lista slavnih ljudi, pesama, filmova, zgrada, događaja, sve je važno i sve je izuzetno. Desetak strana novije svetske istorije ispada da je, u stvari, reklama za Njujork. Na primer, stvarno je prva televizijska reklama emitovana u Njujorku. I prvi neonski bilbord postavljen je na Tajms skveru. Prva svetska reklamna agencija nastala je na Medison aveniji. I zanimanje kopirajter. Don Drejper je sa Menhetna. Vidite kuda ovo vodi. Prva rokenrol pesma je snimljena na Aper Vest Sajdu. U istoj zgradi se posle rodila i Lejdi Gaga. Prva longplejka, prvi pank, prvi hip-hop. Prvi kružni tok, prve pokretne stepenice, prvi mobilni telefon, sve je to prvo bilo u Njujorku.

I važno. Lenon je ubijen u Njujorku. Nestale su kule Svetskog trgovinskog centra. Tu su još Ujedinjene nacije. I Kip slobode. I Njujork tajms.

King Kong je u Njujorku. Mapet šou je u Njujorku. Nindža kornjače su u Njujorku. Alan Ford je u Njujorku. Al Kapone je u Njujorku. Keri Bredšo je u Njujorku. Al Paćino, Robert de Niro, Mario Puzo, ceo Kum je iz Njujorka! Bilo jednom u Americi je bilo u Njujorku. I Studio 54 je bio. I Loft žurke. I tako dalje. Endi Vorhol i Kit Hering. Met Gala je u Njujorku. O tome pričam. Nikola Tesla. Taj tekst sam, kažem, arhivirao. Donald Tramp je iz Njujorka.

Bizarna anegdota. Jedan od naših prvih košarkaša, Srđa Kalember, pričao je kako su nam posle rata došli basketaši iz Njujorka, čuveni Harlem Globtrotersi. Ostavili su nam fore i finte za pet svetskih titula i – žvakaće gume. Tog leta je prva petorka na Kališu, da im što duže traje Bruklin pakovanje, žvakala jednu istu žvaku.

Ron Džeremi je iz Njujorka.

Dobro. Dosta.

Empire state of mind

Oni koji poznaju Njujork reći će da se grad može posmatrati iz raznih uglova i svi će zaista biti i fascinantni i relevantni. Njujork na svakom koraku vredi. Svuda je svašta i sve je nešto. Prepun je mesta koja su nam poznata i na neki način draga. Zgrade su slavne, mostovi su filmski, ulice su opevane, lokali su legendarni. I uvek ima nešto što će biti bitno za svet sutra, što tek nastaje, neobično i novo. Nije bez razloga i u imenu Nju.

Mnogi će se, ipak, složiti da Njujork tako nenadmašnim u najvećoj meri čine – Njujorčani. Ljudi su pravi advertajzing Grada koji nikada ne spava. Njihova energija je ta koja pravi razliku u odnosu na sve druge gradove. Odmah na ulici primetan je drugačiji tempo hodanja. Svi jure, kao u nekom polumaratonu. Ima i mirnijih krajeva za život, ali svuda gde je novac, gde se radi, tamo je i gužva. Mnogo je sveta, gura se i preskače, nema stajanja. I sve se brzo dešava. Puno je euforije i histerije, slavlja i anksioznosti, beskonačnih scena uspona i padova. U prevozu možete videti i da se ustaje starijima, ali i onaniše. Njujork samo nastavlja dalje i dalje.

Ogromna je cirkulacija ljudi. Ako se vratite u Njujork nakon tri godine, polovina sveta koji znate više neće biti tu. Njujork, s jedne strane, pruža šansu svima, a, s druge, kao da baš zbog toga nema dubljeg interesovanja za pojedinca. Princip je šta je sledeće. Uvek ima nekst. Next is the best.

Njujork jeste grad ekstrema. Možda zato što je sve moguće baš sada i svi su tu da to sada i ostvare. Šta god da rade, svi su u piku svog životnog performansa i nose taj žar u očima. Ovde svi dođu i budu da bi dali i postigli najviše od sebe. Nadimak Velika jabuka baš to i znači, glavna nagrada, pun pogodak. Nije ambicija ako nije ekstremna. Njujork je sad ili nikad grad.

Njujork jeste grad ekstrema. Ako ste turista, to će vam biti jedno od najlepših putovanja u životu. Međutim, ako u njemu živite, Njujork nije baš udoban grad. Mnogo je buke. Njujork sve vreme uznemirava sva čula. Mogao bi da se vidi i kao prljav i ružan. Dvadesetak blokova je čisto, sve ostalo je neko kopanje i rušenje. Kranovi škripe, bušilice štekću, sirene zavijaju. I uvek se nešto puši i dimi. Opet, ako skrenete ka reci Hadson, sve to odjednom nestaje. Raskrčena je šikara s obale i tu je odskora šetalište s desetak kilometara dugom rutom za džoging i bajk. Tri sata laganog hoda, tišina i mir, gleda se u reku, okolo tereni za golf i košarku, mame na pesku hrane bebe, studenti čitaju knjige, sunča se neki svet… Kao da na sedam minuta odatle ne kulja dim iz asfalta, leže poludrogirani homlesi i sirene cepaju u mozak.

Kažu da je opala sigurnost posle pandemije. Guvernerka grada Keti Hočul tražila je da se uvede nacionalna garda koja bi čuvala vozove. Njujork ima snažne mehanizme neširenja panike. Mala sranja se ne tretiraju po medijima. Surov je Njujork grad.

First we take Manhattan

Njujork jeste serija vanserijskog. Kako se ljudi nose, šta sve na sebe stavljaju, šta im sve ne pada na pamet, jednostavno, svaki je čovek svoja moda. I kad se ide na pijacu, recimo u Brajant parku na Menhetnu, ta je i veličine kao naš Kalenić, svi se obavezno udide. To su i kreacije i egzibicije, a ide se po krompir i luk. Mada, i povrće mora da bude ekstra. Na primer, čuvena zelena salata, o njoj postoje članci i članci, pere se na sedam temperatura i u sedam voda! Njujork ima takav temperament. Svi su stalno svuda fenomenalni, od hostesa do savijača salveta. I salata.

Njujork je nabudžoka, tako sve to sumira moja drugarica. Ona živi u San Francisku i puno putuje. Svake godine bude po nekoliko meseci u Njujorku i, kaže, samo je u njemu moguće da u šetnji isprazni telefonsku bateriju, jer ne može da se nafotografiše novog i neobičnog čega nije bilo prošle godine.

Svega ima u svako vreme na svakom ćošku. I svi stalno čekaju za nešto. Kultura čekanja u redovima kao da je poseban njujorški ritual. Svi bitni restorani imaju aplikacije, svuda je potrebno članstvo, i sve je puno. I eto novog biznisa, preprodaje rezervacija za restorane. Neverovatno je koliko u tim restoranima, gde god da vam padne pogled, svi stalno nešto rade, čiste, seckaju, slažu. Uniforma mira nema.

Mladi Njujorčani jure za poslom, ali ne idu u kancelarije, jer to više za njih ne spada pod humano. Klinci se zabavljaju, ali preko aplikacija. Uzbuđenje prvog susreta je tako veće. Svima je važno to neko lično vreme, me time.

Prošle nedelje je bilo 30 stepeni. Već se mešaju mirisi leta, rečnih i kuhinjskih isparenja, dima iz kamiona i pajpova. Na sve strane se duva. Na legalizovanim pakovanjima marihuane piše 30% THC-a, što je dosta jako. Dva dima, Hirošima.

Harlem shuffle

Njujork je za život spektakularno skup grad. Od 100 do 300 dolara iscuri u šetnji. Šta god da platite, vi se iznenadite. Izlazak na večeru za dvoje kreće od 500 dolara. Može da se živi samo ako se baš zarađuje. Mesečno rentiranje dvosobnog stana u širem centru Bruklina je oko 2.500 dolara, dok je u Čelsiju, recimo, 10.000 dolara. Dobro, dormen na Petoj aveniji ima mesečnu platu i do 7.000 dolara.

Naravno, ima popularnih krajeva za život i onih koji to nisu, ali na kvalitet ne utiče nužno udaljenost od dauntauna Kvinsa, Bronksa ili Bruklina. Recimo, na svega pet stanica od MoMA muzeja na Menhetnu, život može da bude kao u kakvom ljutom predgrađu, bez bioskopa, barova, šopova, lišen gradskih sadržaja, vrlo usamljen i depresivan.

Jedna od ključnih reči u svim delovima Njujorka je džentrifikacija, odnosno, pretvaranje nepopularnih krajeva za život u ultraekskluzivne lokacije. Džentrifikacija je veoma bitna tema u Njujorku, ne samo zbog velikog uticaja na tržište nekretnina. Ona dovodi do čestih migracija, i, po pravilu, pomeranja siromašnijeg stanovništva ka periferiji.

Srednja klasa u Njujorku polako nestaje. Pominje se i nepobejbis, vrsta nepotizma u kojem samo deca poznatih dobijaju unosne poslove. Uopšte, oseća se da samo jedan krug ljudi drži celu priču. Svi će reći da je vreme Regana prošlo. Njujork nije više grad u kome se može živeti na ler. Još je tu kreativaca svih fela na početku karijera, ali sada svi oni rade po dva-tri posla. Klima preživljavanja se oseća čak i u tradicionalno finansijski relaksiranoj reklamnoj industriji, uprkos nikad većim klijentima i brendovima. Milionski budžeti su izgubili nulu.

Neko novo vreme se meri od pandemije. To može da se primeti i u govoru. Od pandemije ovo, od pandemije ono. Stariji će pomenuti i 11. septembar. Svi pričaju o novembarskim izborima. Svi pričaju o Kini. Itd.

Walk on the wild side

Najbolja reklama je ona reklama koja ne izgleda kao reklama. Niko nam o Njujorku nije puštao spotove pre dnevnika, kačio bilborde po ulicama i slao promotere na vrata. Njujork nam je jednostavno ponudio svoje pesme i priče, svoju muziku i filmove, svoje ulice i svoje heroje. Tako smo ga kupili.

Njujork je zaista i surova i fenomenalna ideja. Što bi Njujorčanin Lu Rid rekao, du du-du du du-du du! Svako u svojoj glavi živi svoj maksimum potencijala u atmosferi koja pothranjuje guranje ekstrema. Kad kad se drže mokri prsti u štekeru. Sve je na maksimumu i sve samo tako postoji i samo tako hoda, brzo, najbrže, da što više ugrabi, pošto ima svega. I nema stajanja, jer će nešto novo upravo da se desi.

Ko nije u Njujorku zbog tog maksimuma, ko nije došao da izvuče svoj ekstrem u gradu koji to traži i u zemlji koja to omogućava, onda je ili turista ili budala. Sve drugo mirno može da postigne bilo gde drugde, i to mnogo, mnogo lakše.

Dobro.

Lari King, Meril Strip, Boris Džonson, Hemfri Bogart, Marija Kalas, Džordž Geršvin, Paris Hilton… Svi su iz Njujorka.

Njujork, Njujork

Dobro je biti ovde. Dobro je biti bilo gde.

Ovako je slavni njujorški komičar Džordž Barns počinjao svoje nastupe. Tim rečima publiku pozdravlja i naturalizovani Njujorčanin Kit Ričards. Mogao bi to biti i natpis na majici još jednog Njujorčanina, supertajnog agenta Grunfa.

Dobro je biti u Njujorku.

Kad pitate njegove žitelje, oni uzvrate pitanjem, zavisi na koji Njujork mislite. Ima više Njujorka, istočnih i zapadnih, donjih i gornjih, Bronksa i Bruklina, Niksa i Netsa…

Njujorka sigurno ima dva.

Zato tako valjda peva i Njujorčanin Frenk Sinatra, a on valjda zna.

Njujork, Njujork.

Bob Dilan živi u Njujorku.

I Englez Sting.