Kosmički bluz Dženis Džoplin

Blues je tako lako napraviti. To je pesma usamljene žene. To je potraga za jednom toplom muškom dušom. Bar ja to tako gledam… to je izvorni blues…

Bila je veličanstvena blues-rock pevačica, neprilagođena devojka sagorela u sopstvenoj vatri hipersenzibilnosti, usamljenosti i neshvaćenosti od sveta, tako drugačija i ranjiva, bela kraljica crnog glasa koja se u potpunosti predavala u svemu što je radila i prerano otišla u mit. Bila je heroina hipi generacije, dovoljno smela da preskoči sve nametnute granice i ode predaleko – pre mnogih. Krajnje autentična, neukrotiva, emotivna, divna u duši, odrastala je uz poeziju, slikarstvo i stare blues majstore, bežeći iz mrtvila i dekadencije rodnog Teksasa. Duh nemirnog vremena usisao je nepovratno, ostavivši brojna nagađanja i mnoge njene talente nedorečenima…

… Ceo svoj život sam želela da budem bitnik, da budem među tim žestokim ljudima, želela sam da se uvek dobro zabavljam. Naravno bila sam svesna svojih glasovnih sposobnosti i znala sam da mi moj glas uvek može obezbediti dva, tri piva u lokalu. I odjednom kao da me neko ubacio u rok bend. Čoveče, kao da je neko bacio ove momke na mene, a iz pozadine dopire jak bas koji mi daje novu energiju. Tada sam shvatila da je to u stvari ono što sam oduvek želela. Osećala sam se bolje nego sa bilo kojim muškarcem, znate na šta mislim. Mada, možda je u tome i bio problem …

Time keeps movin’ on,
Friends they turn away.
I keep movin’ on
But I never found out why
I keep pushing so hard the dream,
I keep tryin’ to make it right
Through another lonely day, whoaa.

Dawn has come at last,
Twenty-five years, honey just in one night, oh yeah.
Well, I’m twenty-five years older now
So I know we can’t be right
And I’m no better, baby,
And I can’t help you no more
Than I did when just a girl.

Aww, but it don’t make no difference, baby, no, no,
And I know that I could always try.
It don’t make no difference, baby, yeah,
I better hold it now,
I better need it, yeah,
I better use it till the day I die, whoa.

Don’t expect any answers, dear,
For I know that they don’t come with age, no, no.
Well, ain’t never gonna love you any better, babe.
And I’m never gonna love you right,
So you’d better take it now, right now.

Oh! But it don’t make no difference, babe, hey,
And I know that I could always try.
There’s a fire inside everyone of us,
You’d better need it now,
I got to hold it, yeah,
I better use it till the day I die.

Don’t make no difference, babe, no, no, no,
And it never ever will, hey,
I wanna talk about a little bit of loving, yeah,
I got to hold it, baby,
I’m gonna need it now,
I’m gonna use it, say, aaaah,

Don’t make no difference, babe, yeah,
Ah honey, I’d hate to be the one.
I said you’re gonna live your life
And you’re gonna love your life
Or babe, someday you’re gonna have to cry.
Yes indeed, yes indeed, yes indeed,
Ah, baby, yes indeed.

I said you, you’re always gonna hurt me,
I said you’re always gonna let me down,
I said everywhere, every day, every day
And every way, every way.
Ah honey won’t you hold on to what’s gonna move.
I said it’s gonna disappear when you turn your back.
I said you know it ain’t gonna be there
When you wanna reach out and grab on.

Janis Joplin bila je legenedarna blues rock heroina šezdesetih, jedan od simbola jednog jedinstvenog, burnog, traumatičnog i prelomnog vremena, vremena prepunog tragedija i emotivnih lomova, sjajne muzike obojene pre svega duhom bluesa i psihodelije (natopljene narkoticima i galonima alkohola). Glas Janis Joplin bio je bitan element u stvaranju eksperimentalnog i sirovog zvuka šezdesetih. Jednima je bila poznata po svojoj energičnosti i vulgarnosti, a drugima po velikodušnosti i inteligenciji, ali uglavnom su je svi znali po jedinstvenom eksplozivnom glasu i ikoničkim interpretacijama koje su je prenosile u unutrašnji svet samootkrivanja i izražavanja…   Nakon početnog uspeha na festivalu u Montereyu, i osvajanja nagrade za najbolji ženski vokal i album (legendarni Cheap thrills, 1968.), Janis je odlučila napustiti svoj početni bend Big Brother and holding company 1969. i preći na nešto drugačije; osnivajući vlastiti bend nazvan The Kozmic Blues Band (upravo po pesmi o kojoj je u ovom prisećanju reč, jednom od njenih esencijalnih blues nadahnuća). Joplin je zarađivala velik novac, ali se i dalje opisivala kao nesretna, neprestano zamenjujući jednu zavisnost drugom i nastavljajući propitivati ​​svoj identitet – razarajući učinak njenog traumatičnog srednjoškolskog iskustva (kao neko odbačen od društva, devojka koju su ismevali zbog njenog izgleda i različitosti) i uopšte izopštenika, buntovnog stranca koji je odrastao u maloj, učmaloj varošici – Port Arthur, njenog rodnog Texasa, u večnom sukobu sa okolinom i nepisanim pravilima palanačkog duha…

JANIS JOPLIN ‚‚Kosmic blues“

Vrijeme nastavlja teći,

Prijatelji, oni okreću glavu.

Ja nastavljam dalje,

Ali nikad ne doznam zašto

Tvrdoglavim tako jako sa snom,

Nastavljam se truditi da bude sve u redu

Kroz još jedan osamljenički dan, oaaa.

 

Zora je konačno došla,

Dvadeset i pet godina, mili, samo u jednoj noći, o da.

Pa, ja sam sada dvadeset i pet godina starija

Zato znam da ne možemo biti pravi

I nisam nimalo bolja, dušo.

I ne mogu ti više pomoći

Nego što već jesam kad sam bila samo curica.

 

Au, ali ne čini to nikakvu razliku, dušo, ne, ne

I znam da bih uvijek mogla pokušati.

Ne čini to nikakvu razliku, dušo, aha

Bolje da to zadržim sad

Bolje da zatrebam, aha

Bolje da to iskoristim prije dana moje smrti, oa

 

Ne očekuj nikakve odgovore, dragi,

Jer znam da oni ne dolaze s godinama, ne, ne

Dobro, neću te voljeti ništa bolje, dušice.

I nikad te neću voljeti kako treba,

Pa ti je bolje da to podneseš sada, baš sada.

 

Oh! Ali ne čini to nikakvu razliku, dušo, hej,

I znam da bih uvijek mogla pokušati.

Postoji vatra u svakome od nas,

Bolje ti je da ju zatrebaš sada,

Moram ju zadržati, oh,

Bolje da ju iskoristim prije dana svoje smrti.

 

Nema neke razlike, dušo, ne, ne, ne

I nikad nikad neće, hej.

Želim pričati o malo ljubljenja, aha

Moram to držati, dušo

Trebat ću to sada

Iskoristit ću to, kažem, aaaah

 

Nema nekek razlike, dušo, ah

Ah, mili, ne bi mi bilo drago biti ta

Rekla sam živjet ćeš svoj život

I voljet ćeš svoj život

Ili dušo, jednog dana morat ćeš plakati

Da, zaista; da, zaista; da, zaista

Ah, dušo, da, zaista

 

Rekoh ti, uvijek ćeš me povrijeti

Rekoh ti ćeš me uvijek iznevjeriti

Rekoh svugdje, svaki dan, svaki dan,

I na svaki način, svaki način

Ah, mili, nećeš li se držati onoga što će napredovati.

Rekoh, to će nestati kad ti okreneš leđa

Rekoh, ti znaš da toga neće biti tamo

Kad poželiš posegnuti i zgrabiti

’’Na sceni vodim ljubav s 25 000 ljudi, a onda idem sama kući“…

Dana 25. juna 1969. objavljena je pesma koju je  napisala sa svojim producentom Gabrielom Meklerom, jedan od najmoćnijih blues komada – ’’Kosmic blues“, jedna od pesama koja je obeležila njen nastup na festivalu u Woodstocku, leta 1969., obeležila kraj jedne epohe, slom mnogih snova, ljubavi, želje da se sve(t) napokon promeni i postane ugodnije mesto za život… Bilo je to još jedno njeno bolno, usamljeničko blues putovanje, korak bliže kraju koji je usledio sam godinu dana i par meseci kasnije, heroinskim predoziranjem 4. oktobra 197o..  Hipersenzibilna i beskompromisna, kakvu je već Bog stvorio, Janis Joplin je  objasnila da je trebala biti u stanju traume i prisile da bi napisala pesmu Kosmic blues (kao i ostale njene besmrtne numere poput Ball and chain, Pieces of my heart, Mercedes benz, Move over…), a upravo u tom se stanju našla kad je smislila ’’Kosmički bluz“, koji je bolno opisivao njezino tadašnje stanje.

’’Ne mogu napisati pesmu ako nisam stvarno traumatična, osećajna i ako nisam prošla nekoliko promena, ako nisam emotivno pala“, rekla je u magazinu Rolling Stone.  ’’Niko te nikad neće voleti bolje i niko te neće voleti kako treba“…

Ovaj božanstveno setni i melodijski nadahnut blues, obogaćen unutrašnjom lepotom Janis Joplin govori o nadi i pokušaju čoveka da vidi dobro u svim životnim situacijama, ali čini se da u životu to nije uvek tako, tačnije da je mnogo češća situacija daleko od sreće i lepog kraja – nešto što je uobičajena blues tema. Joplin je sama na sledeći način protumačila pesmu: ’’Kozmic Blues“ samo znači da bez obzira na to što radiš, čovek ionako na kraju biva oboren, završi na dnu”… Bila je to još jedna od pesama koja je pokazala moćni Dženiskin vokal i njenu sposobnost da se u potpunosti emotivno i duhom unese u pesmu… Kad bi je izvodila, ponekad bi ušla u stanje poput transa, dok bi zazivala bol zbog kojeg je napisala pesmu. Dženis je zapravo živela, duboko i bolno proživljavala sve svoje pesme, a potom ih glasom transponovala u neponovljive blues komade – tako senzibilne, dirljive, traumatične vapaje jedne duboko nesretne i neshvaćene žene velikog srca i duše, umetnice koja je bilo daleko ispred svog vremena, duha sredine i okruženja koje je nikad nije prihvatalo niti razumelo u njenoj posebnosti i iskrenosti…

Lagani klavirski uvod, ritam sekcija koja ubrizgava setu u priču, potom beskrajna tuga blues vokala i gitare koja nežno šapuće i jeca na talasima klavira koji plavetnilom blue nota boji magiju atmosfere… prejaka su doza emocija koja kulminira u Dženiskim glasovnim uzletima nabijenim snažnim emocijama i setom koja dira dušu… Uzburkani emotivni okean koji u talasima donosi buru emocija i pretapa ih u tonove natopljene ljubavlju nežnog ženskog srca… Kosmic blues uzburkana je, impresionistička slika svih onih uzdaha i treptaja srca žene koja neizmerno voli i traži barem malo utehe u iskrenosti (ne)uzvraćene ljubavi… Slika života koji nas lomi, baca na hridi dok tražimo put spasenja u ljubavi i nečijoj senzibilnoj duši koja će da nas razume, pruži nam malo nežnosti i topline, utočište u svojoj kuhinji, ogreje na peći dok napolju svuda oko nas lome se vali i tutnje pobesnele oluje prolaznosti i krhkosti svega, sveta koji nestaje pred naletima vremena i izneverenih nada… sam, očajan, bez vere, strasti, ljubavi…

Janis Joplin bila je strasna ljubavnica i zavodljiva, harizmatična izvođačica, ali iza kulisa Janis je mučila silna samoća, koja je, bila ona to sposobna priznati ili ne, nažalost dovela do njezine smrti od predoziranja drogom u dobi od 27 godina. Nakon njezine smrti, magazin ’’Time“ smestio ju je na naslovnicu rekavši da je ’’Janis Joplin je prilično dobro izrazila jednu stranu 1968. godine: ekstatičnu i autodestruktivnu istovremeno, tugujući do ruba svemira“. 

Za P.U.L.S.E:Dragan Uzelac

Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments