Kosmičko jaje Raše Trkulje
Visoke stene krotile su reku.Ona se nije dala. Lomila se udarajući o kamenje zatim savijala, podizala i kao da je ključala u grotlu nadvremenskog kanjona. Kanjona u kome su nastajale civilizacije. Baš tamo gde je pračovek gledajući u stenu preko reke, iznad koje se sunce radja, iskoristio njen oblik za svoje prvo konačište, koje nije bilo samo nebeski svod već prva kuća, delo njegovih ruku.
I sada je čovek sedeo na obali moćne reke i posmatrao nemir vode, kamena i vremena. Nemir je bio i u njegovoj glavi. Rekli su mu, napravi neko delo, delo koje će dati značaj novog čoveka na ovom prostoru. Razmišljao je.
Razmišljao je o Lepencu, o Adamu i Vodenoj vili. O najstarijim umetničkim delima pračoveka, ne samo na ovim prostorima već i mnogo šire. Šta su ona, ribolikog oblika, predstavljala. I zašto je svoju snagu koristio za pravljenje tih kamenih figura. Da li su bile samo ukras ili nešto više. Da li su njime hteli da svoje postojanje učine večnim. Da li su bili bogovi. Da li njih kopirati pitao se.
Zatim je video kolonu rimskih legionara kako klešu kamen i usecaju uzak i vijugavi put kroz kanjon tik iznad reke, koja ih svojim hukom upozorava i plaši, Car Trajan ostaviće i natpis o svom poduhvatu Trajanovu tablu.
Video je i druge vojske i osvajaće kako proleze kroz Gvozdena vrata kao kroz Galaktički portal dva sveta. Sveta stvarnosti i sveta sna. I kako nestaju.
Video je i brojne neimare kako krote reku, ali znatno nize, tamo gde je ona mirnija i prave najveću hidroelektranu Đerdap, koja ljudima daje svetlost i toplinu kao sunce nekadašnjem pračoveku.
Šta ostaviti pitao se. Zar nema dovoljno dela iza sebe. Njegovi likovi na velikim platnima krasili su brojne galerije i muzeje širom sveta. Likovi su bili stvarni i imaginarni i sadržali svu mitsku prošlost mesta na kome je stvarao. Bilo je to mesto, još jedna stepenica istorijskog vremeplova Djerdapa. Bio je to atelje smešten u prostoru nekadašnje Balon stanice u Đerdapskoj klisuri, na samom ulazu u Kazan. Kazan kao najuži i nadublji deo Dunava, gde moćna reka sabija se do svoje neprepoznatljivosti. Balon stanica bila je signalno mesto za prolazak brodova, koji zbog veoma uskog plovnog puta u tom delu nisu mogli da se mimoilaze, tako da je plovidba bila najzmenična. Da je plovidba slobodna pokazivao je veliki beli balon, napravljen od kože, podignut na jarbol.
Brodovi sada prolaze bez zaustavljanja i i bez pogleda na balon. Reka je postala znatno plovnija nakon izgradnje Hidrocentrale Đerdap. Posmatrao je brodove i razmišljao o njima i o vremenu kroz koje su se kretali. I kako su nestajali.
Čuo je u sebi i pračakanje velikih riba kao i huk vodenih divova, ogromnih moruna i somova koji su stotinama godina ležali na dnu reke i o kojima su se ispredale priče.
Kako sve to staviti u jedno delo, pitao se. I počeo je Raša Trkulja, da zida bele blokove kao što je pračovek zidao svoju kuću. Zidao ih je na obali reke u kanjonu jedan po jedan i jedan na jedan kao jednu veliku kocku. Svaki blok predstavljao je vreme i događaj. Prolaznicima je to ličilo na kuću bez prozora i vrata. Na kuću bez ljudi. Na kuću u kojoj stanuju bogovi. Kada je ogromna kocka bila gotova, uzeo je čekić i njime počeo da kleše pravolinijske ivice. Posao je bio spor i dugotrajan. Kao da je skidao tajnu sa svih vremenskih dogadjaja ovog prostora. Sve više su se nazirale glatke linije loptastog oblika. Savršenstvo kruga kao ciklusa svega postojećeg kao i oblik jajeta kao pra početak nastajanja sveta, našao se tamo gde je i trebao biti. Na mestu nastanka i sudara civilizacije. Kosmičko jaje opet je bilo tu.
PS: Radislav Raša Trkulja (1938.-2016.) srpski slikar. Diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Đorđa Andrijevića Kuna 1963. godine. Osnovao je Galeriju PENA u Đerdapu 1975. godine sa stalnom postavkom svojih dela. Gde je uradio i veliku skulpturu Djerdapsko jaje.Od 1993. do 2000. godine bio je direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Izlagao je na vise od 70 samostalnih i 400 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu: Beč, Firenca, Karakas, Stokholm, Milano, Njujork, Berlin, Toledo, Pariz, Tel Aviv, Nikozija, Tripoli.
Za P.U.L.S.E Bratimir Petrović
Tekstovi o slikarstvu na portalu P.U.L.S.E
Kosmičko jaje Raše Trkulje napisao/la Bratimir Petrović dana
Pregled tekstova autora – Bratimir Petrović →