Kako funkcionišu misli, osećanja, pokreti i čula – sve to zavisi od načina na koji nervne ćelije, neuroni, međusobno komuniciraju. Signali putuju duž delova neurona koji se zovu aksoni i dendriti, a sinapse omogućavaju prenošenje poruka s jednog neurona na drugi.

Međutim, nauka još uvek ne zna dovoljno o složenim mrežama neurona koje obavljaju određene zadatke, niti kako njihovo narušavanje može biti povezano sa poremećajima poput Alchajmerove bolesti, autizma i drugih neuroloških oboljenja.

U ovom novom istraživanju, više od 150 naučnika iz celog sveta mapiralo je neuronske veze u delu mozga miša zaduženom za vid, koje Kolman poredi sa “zamršenim špagetama koje vijugaju kroz moždano tkivo”.

Kako je napravljena mapa mozga?

Prvi korak bio je da se mozak miša dovoljno stimuliše, a u tome su im pomogli isečci naučnofantastičnih filmova, sportskih događaja, animacija i prirode, piše Euronews.

Tim sa Medicinskog koledža Bejlor u Americi koristio je genetički modifikovanog miša čiji neuroni svetle kada su aktivni. Zatim su laserskim mikroskopom snimali kako se ćelije u vizuelnom korteksu aktiviraju dok obrađuju prikazane slike.

Na kraju, tim sa Univerziteta Prinston je uz pomoć veštačke inteligencije (AI) pratio sve te veze i označio ih različitim bojama da bi mogle da se razlikuju.

Procena je da bi, kada bi se te mikroskopske veze razmotale, bile duže od pet kilometara.

Značaj za medicinu

Da li bi ovakvo mapiranje moglo da pomogne u lečenju bolesti mozga?

Naučnici kažu da je ovo osnovni korak, slično kao što je projekat ljudskog genoma otvorio vrata za genske terapije. Sledeći cilj je da se mapira ceo mozak miša.

“Tehnologije razvijene u ovom projektu, daće nam prvu pravu šansu da prepoznamo abnormalne obrasce povezivanja koji uzrokuju određene poremećaje”, rekao je Sebastijan Sung, neuronaučnik i informatičar sa Prinstona.

Istraživači sa Harvarda, Marijela Petkova i Gregor Šuhkneht, koji nisu bili deo tima, ocenili su da je ovo “ogroman iskorak” i “neprocenjiv resurs za buduća otkrića”.