Kradljivica knjiga (The Book Thief) je roman koji je 2006. godine objavio Markus Zusak i smatra se najuspešnijim romanom ovog autora (ako nije najuspešniji, onda je svakako najpopularniji). Prema ovoj knjizi, 2013. godine je snimljen istoimeni film.

Na početku, jedan morbidan detalj: narator u priči je Smrt, koja, s obzirom na to da je u toku Drugi svetski rat, ima posla više nego ikada (čak se i žali zbog toga u nekim delovima), a Kradljivicu knjiga posećuje čak tri puta. Međutim, ova knjiga nije preterano mračna, iako se bavi vrlo ozbiljnim temama. Ona prati odrastanje devojčice po imenu Lizel Meminger, koju, nakon što su joj roditelji odvedeni u koncentracioni logor (zbog čudne reči koju nije razumela: komunista), usvajaju Hans i Roza Huberman, koji žive u ulici Himel (Himel inače znači nebo). I dok je Hans blag i popustljiv, frau Huberman je veoma bučna i stroga, često psuje, ali iskreno zavoli devojčicu i veže se za nju.

Kradljivica knjiga je najavljena kao priča o devojčici, harmonikašu, nekim fanatičnim Nemcima, jevrejskom bokseru i stvarno mnogo lopovluka. Likovi su zanimljivi i upečatljivi: prvenstveno, tu je Lizel, koja uči da čita iz ukradene knjige, Rudi Štajner je dečak iz komšiluka opsednut Džesijem Ovensom, Maks Vandenburg je Jevrejin koji se skriva kod porodice Huberman, frau Diler je vlasnica dućana na uglu, odana nacističkom režimu, frau Holcapfel koja iz nekog razloga ima običaj da pljuje na vrata Hubermanovih, a Ilsa Herman je gradonačelnikova žena koja pokazuje Kradljivici knjiga svoju ličnu biblioteku.

Ipak, knjiga pokreće dosta ozbiljnih, ne tako prijatnih tema: prvenstveno, tu je ljudska smrtnost. Personifikacija Smrti koja je u priči narator predstavljena je na način koji nije tako zastrašujuć; ona objašnjava zašto je pojedine likove morala da uzme, a u jednom trenutku kaže da „čak i Smrt ima srce“.

Naravno, tu je priča o arijevskoj rasi i diskriminaciji svih koji joj ne pripadaju. Opsesija Rudija Štajnera Džesijem Ovensom je čitaocima simpatična, ali njegovoj okolini nije: smartaju da je dečak „pomalo lud“ zbog toga. Spaljivanje knjiga u Nacističkoj Nemačkoj je takođe tema koja se provlači kroz priču – ali tu je i priča o tome koliku moć zapravo imaju reči:

Istrgla je stranicu iz knjige, pa je pocepala nadvoje.

Onda čitavo poglavlje.

Uskoro između njenih nogu i svuda oko nje nije bilo ničega sem komadića reči. Reči. Zašto moraju da postoje? Bez njih ne bi bilo ničega od svega ovoga. Bez reči, Firer bi bio ništa. Ne bi bilo hromih logoraša, ne bi bilo potrebe za utehom niti za ovozemaljskom trikovima koji pomažu da se osećamo bolje.

Takođe, knjiga se bavi i temom o kojoj nije toliko pisano, a to je način na koji su živeli i kako su bili tretirani Nemci koji nisu želeli da učestvuju u nacističkom ludilu i koliko je u takvim vremenima bilo teško ostati čovek. Na kraju, ovo je priča o iskrenom prijateljstvu i požrtvovanosti, ali i o tome koliko su ljudi spremni da urade da bi zaštitili prijatelje.  

Za P.U.L.S.E Bojana Komarica

  Bojana Komarica, Književnost, Markus Zusak, Umetnost