Interesovanje za skandinavsku književnost, a zahvaljujući njoj i za skandinavsku kinematografiju i umetnost, je poslednjih decenija naglo poraslo, čemu je doprineo književni žanr, koji je gotovo ignorisan kao književna vrednost i bio potcenjen – krimi romani. U skandinavskoj književnosti, on je dobio jednu drugu dimenziju. Postao je, naime, forma društvene kritike i stekao kultni status među čitaocima. 1965. godine švedski pisci Maj Sjeval i Per Vale su objavili prvi roman iz serijala o inspektoru Martinu Beku. Za deset godina napisali su deset romana i ove priče smatraju se začetkom danas popularnog skandinavskog žanra, nordijskog noar romana, i to zbog toga što je u njima forma krimi-romana poslužila samo kao okvir za dublju društvenu kritiku. Tokom  godina, ovaj serijal stekao je kultni status među čitaocima.

Prekretnicu i svetsku popularnost ovom žanru ipak je donela trilogija Milenijum,s početka dvehiljaditih, švedskog autora Stiga Lašona, koji je preminuo pre nego što su romani objavljeni. Lik emotivno oštećene hakerke Lizbet Salander koja je bila žrtva zlostavljanja u detinjstvu jedan je od najupečatljivijih likova u književnosti 21. veka. Naravno, popularnosti Milenijuma značajno su doprinele dve ekranizacije: najpre švedska, a onda i američka sa Danijelom Krejgom i Runi Marom. Motivi koje obrađuje ovaj serijal kao što su mizoginija, nasilje nad ženama, trgovina ženama ili korupcija samo su neke od tema kojima se žanr nordijskog noara inače bavi. Ta uvek prisutna društvena kritika sigurno je jedan od glavnih razloga zbog kojih je nordijski noar stekao toliki broj čitalaca širom sveta.. Da nije sve tako idealno u tim uređenim, skandinavskim društvima otkrili su nam u svojim romanima Hening Mankel, Ju Nesbe i drugi autori sa ovog područja. Iako se u središtu ovih priča, kao i u krimi romanima na koje smo navikli, zločin i potraga za krivcem, oni ukazuju na probleme savremenog društva, pored već navedenih, vršnjačko nasilje i njegove posledice, problem socialne zaštite dece, klasne razlike, rasizam i mnoge druge..

Nordijski noar nije tu da bi vas zabavio, i oni koji vole žanrovski klasično napisane trilere u kojima ih isključivo zanima odgovor na pitanje ko je ubica možda će se naći razočaranima jer će bavljenje ozbiljnim društvenim temama shvatiti kao „skretanje sa teme”. Ne, baš to „skretanje sa teme” jeste srž i srce nordijskog noara.. Ako vas zanima ogoljeni i sirovi pogled na društvo i istina od koje se uglavnom okreće glava, to ćete pronaći u delima koja pripadaju ovom žanru. Zbog svega toga ove romane čitaju ne samo ljubitelji žanra, već i ljubitelji, pre svega, dobre književnosti. I u našoj savremenoj književnosti, skandinavski noar roman dobija svoje zasluženo mesto. Među prvima je noar roman prihvatila spisateljica Ivana Prentović Krivokapić, objavivši prvi deo zamišljene trilogije, “Žena u snegu”, koji je izazvao veliko interesovanje kod publike. Nažalost, drugi deo trilogije je ostao u rukopisu posle njenog odlaska 2020. godine.. Autorka, oslanjajući se na cenjenu skandinavsku školu trilera, gradi pravi domaći triler nove generacije. Žena u snegu je mračna priča puna obrta koja ostavlja bez daha.

Pored kritike društva, postoje još dve stvari po kojima je ovaj žanr postao prepoznatljiv, a to su oštećeni likovi detektiva i fantastični opisi prirode nordijskih zemalja. Tako je ceo svet upoznao (i zavoleo) Nesbeovog Harija Hulea koji prkosi autoritetima, odaje se alkoholu i bori sa svojim ličnim demonima. Hening Mankel nam je predstavio Kurta Valandera koji ima problematičan odnos i sa ćerkom i sa ocem, previše pije, hrani se i živi nezdravo, i isuviše lično doživljava svaku istragu. Pored oštećenih glavnih junaka, ono što je nordijski noar doneo jesu i jaki i autentični ženski likovi, kojih kao da u književnosti nikada nema dovoljno, kao Lizbet Salander, Moli Blum i drugi.

Čini se takođe da je malo koji žanr toliko učinio na popularizaciji geografskih toponima kao što je to uradio nordijski noar. Živopisni, slikoviti opisi prirode su ono na šta obavezno nailazimo u romanima koji pripadaju ovom žanru, a poznato je da se snežni pejzaži nalaze na velikom broju korica ovih izdanja

Za P.U.L.S.E  Tanja Petrović Krivokapić

  Film, Književnost, krimi romani, Noar, skandinavske serije, Tanja Petrović Krivokapić, Tv serije

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku P.U.L.S.A. Impresum.