Vudi Alen ovde stanuje – Psiholozi su odavno ustanovili da su prostor, boje, oblici, linije, materijali, zvuci, svetlo, mirisi, kao i razni simboli,  jedna vrsta emocionalne naracije koja je u  interakciji sa nama i odslikava i utiče na naše psihološke karakteristike, naša raspoloženja, društveni status, obrazovanje, naš životni stav i td.

Filmovi Vudija Alena/ naročito njegov film Interiors/ su moja inspiracija za ovaj esej / i sledeći esej koji će se pojaviti kasnije u kome će biti više reči o Alenovom istančanom ukusu  i odabiru enterijera i eksterijera u  filmovima/.

Vudijevi filmovi su o ljudima čiji unutrašnji život nije harmoničan kao unutrašnji dizajn u njegovim filmovima. Njegovi likovi žive u nesrećnim brakovima, odbojnim i hladnim odnosima, bez neke medjusobne dublje komunikacije i razumevanja, proganjani sećanjima iz prošlosti.

No, kao što rekoh, o tome opširnije u nekom sledećem eseju kada budem analizirala Alenov film, koji je savršen primer za gore navedenu analizu, šini mi se malo zapostavljen dragulj, Interiors, iz ’78.

A sada, kao Peeping Tom, ali bez ikakvih tragičnih posledica, uz pomoć magazina Architectural Digest, idemo u jednu kratku posetu Vudiju Alenu i njegovom intimnom prebivalištu koje nije mnogo poznato javnosti.

Kakav je čovek Vudi Alen, pored onoga što o njemu znamo, možda će nam nešto više o njemu reći prostor u kome živi i stvara.

Vudi Alen i njegova žena Sun-Ji Previn i njihove dve usvojene devojčice su se iz ogromne kuće sa Carnegie Hilla preselili u mnogo manju kuću, američko-engleskog ‘seoskog’ stila, u gornji deo Menhetna, sa istočne strane, u istom bloku u kome je sniman  pre više od 30 godina Vudijev film, Annie Hall.

Alen uglavnom radi u jednom ćošku  glavne spavaće sobe. Izmedju prozora je stari gramofon na kome sluša svoje omiljene LP.

Kuća je puna stvari koje Alen dugo, dugo godina poseduje i za koje je emocionalno vezan.

Antički natpis na starinskim tapetima u dnevnoj sobi.

Radovi Roberta Raušenburga levo i Edija Ruša okačeni su na zidu u dnevnoj sobi, a iznad kamina su Miki i Mini Maus, rad naivnog slikara.

Alenov enterijerista Stefan Šendli se seća projekta :

Došli bismo do ulazu u sobu, on bi izabrao poziciju i  onda bismo krenuli da sredjujemo sobu iz tog ugla. Kao da snimamo film,  kadar po kadar, vrlo fimično. Ja sam stalno trčao okolo i analizirao sobu iz svih uglova.

‘Ovo je zaista prava piščeva biblioteka,’ kaže Šedli. ‘Knjige sa tvrdim i mekim povezom su izmešane i sve su korisćene i sa iskrzanim ivicama, znate, naravno, on je pročitao svaku od njih.’ Na sofi od mohera i francuskim ‘club’stolicama sa strane iz 1930. poredjani su jastuci sa eklektičnim pačvork  heklanim motivima. Iznad police, nad kaminom, je originalni  natpis na drvenoj ploči od borovine, ime taverne iz 1840. potpisan od Rufusa Portera.

Drugi sprat i odmaralište je bogato ukrašeno sa kaminom od mermera i sa dve jarkocrvene plisane fotelje.’Kuća nije nešto velika, ali deluje vrlo prostrano,’ kaže Sedli. ‘Nema hodnika, samo sobe. Iz jedne u drugu.’

Set uramljenih primeraka –‘ većina je  iz 19 veka’, kaže dizajner,okačeni su  na zidu  glavne spavaće sobe. Tu je i i stilski kabinet Napoleon III.

Za ovim stolom, koji je u ćošku glavne spavaće sobe, on piše’, kaže Šedli. ‘Još uvek koristi svoju prvu pisaću mašinu. Na njoj kuca svoja scenarija, ili ih prvo napiše ručno na papiru. Nikada nije ni pomislio da koristi kompjuter.

Alen kuca svoja scenarija i romane na staroj  portabl Olimpiji iz 1951. koju ima još iz srednje škole.

Stefan Šedli, Alenov enterijerista, pokazuje na tapiseriju koja visi iznad stola, starinski komad, prava ‘amerikana’ u koju Alen zuri i dan i noć.’ To je metafora za Vudijevo razmisljanje. Tema je beehave/ovo je igra reči na engleskom, na tapiseriji je košnica koja se piše beehive i izgovara se isto kao  reč behave koja znači vladati se, ponašati se… op.aut./.

Za P.U.L.S.E /Snežana Moračić

Tekstovi o arhitekturi na portalu P.U.L.S.E

  Arhitektura, Snežana Moračić, Vudi Alen