Куд плови овај брод што је српске избеглице примио под свод

Ulogujte se / Kreirajte profil

Куд плови овај брод што је српске избеглице примио под свод

.

Become a Patron!

.

СРБИЈА НА ФИЛМУ 4. ДЕО

Е LА NAVЕ VА 1983.

У претходним наставцима помињали смо неке не баш беспрекорне у свим сегментима али свакако врло интересантне примере иностраних филмова које говоре о томе како све необично (и недолично) уме да изгледа отаџбина наша из угла страних филмаша. Прошли пут смо видели како смо испародирани као неуспели  франкенштајнски експеримент у филму који је потписао и продуцирао славни Енди Ворхол. Данас нам је на менију по свим критеријумима сасвим озбиљно ремек дело који потписује најчувенији Италијански синеаста кога су блиски пријатељи скраћено звали ФеФе. Плови брод (Е La Nave Va) из 1983. је један од три филма Федерико Фелинија (1920-1933) који се не бави ни једним од аутобиографских периода у његовом животу већ покушава да рекреира даље историјске догађаје.

Први историјски излет био му је Сатирикон по Петронију који је својом надреалном представом Рима као са друге планете послужио за инспирација Џорџ Лукасу за пад декадентне Империје у његовом Рату Звезда. Други Фелинијевски час историје био је Казанова са Доналд Сатерлендом у главној роли. Трећи је овај наш који говори о догађајима на отвореном мору непосредно након Сарајевског атентата и избијања Првог светског рата.

У лето 1914. читава позоришна менажерија славнијих оперских звезда тог доба испловљава из Напуља луксузним бродом Глорија Н. да би испратило на последње путовање пепео своје најчувеније колегинице диве Едме Тетуе и просули га у плаву гробницу модре пучине крај острва Еримо на ком је рођена. Наш водич на овом путу је новинар Орландо – кога тумачи Дејвид Линчов омиљени ексцентрични лик Фреди Џонс кога памтимо из његове Дине (Дивљи у срцу, Човека слона). Фреди нам се разбијајући четврти зид обраћа говорећи директно у камеру представљајући нам анегдоте о шароликој посада брода од којих својим поступцима подсећају на најраније инкарнације комичних стрип јунака из најранијег периода девете уметности. Ту су поред певача и глумаца министри, разноразни надобудни грофови и принцезе као и опсесивни фанови преминуле диве.

Да би нам дочарао овај пловећи циркус декадентне снобовштине Фелини је заузео читав студио 5 филмског града Ћинећита а док је екстеријер брода осликао унутар локалне фабрике за израду резанаца. Његови Италијани су на ово његово дело били толико поносни дас у га послали на 56-ту доделу оскара у Америци. Американци га ипак нису осетили нити уврстили у ужи избор за ову престижну награду.

Буржујска барка плови и даље… Док младе глумице заводе морнаре а бонвивански руски бас својим певањем хипнотише кокошке, из утробе брода извлаче и оријашког носорога из Напуљског ЗОО врта купају га и хране сеном. И у таквој доколици прођоше прва два дана пловидбе.

Трећег дана деси се нешто за њих посве неочекивано. Преподобни путници наједном изашавши из својих угланцаних салона откривају да је палуба преплављена отрцаним Српским бродоломницима који су главом без обзира побегли из Сарајева након Принциповог атентата на Фердинанда а које је током бурне ноћи капетан ГЛОРИЕ Н. извукао из мора. Високо Војвода с брода је убеђен да су баш сви Срби редом терористи и изолује их од остатка посаде у углу луксузног повила. Ни труднице нису изузетак. Девојчице по именима Даница и Весна успевају да остваре неки хуманији контакт са посадом. Док се један србенда користећи пометњу шеретски задовољно налива украденом флашом вина из богаташког дела.

Палубом се ори на нашем:-ВОДЕ? КО ЋЕ ВОДЕ?- Једна од финих дама се сажали над српским женама и децом и изађе да им донесе воде. Српска гатара јој притом погледа у длан и почне да се хистерично смеје угледавши неочекивани расплет њене судбине који је већ иза угла. Дамин живот као и оживоти остале помодарске посаде биће изгледа још неславнији од њихових. Неки од путника почињу да гледају Србе лепшим оком након схто их виде у игри и плесу уз музику док други злобно коментаришу да ови само скачу окретно као прави мајмуни.

У то се појављује бојни брод аустроугарске морнарице: Предајте нам сместа све српске избеглице траже од капетана. Он пристаје да их изручи чим проспу дивин пепео на намеравану локацију. Српске избеглице потом (уз звуке Вердијевог Хора јевреја) укрцавају на чамац за спасавање да би их предали Аустријанцима. Једна од путница брода заљубљује се у једног од њих и вичући за њим: Мирко! Мирко! придружује му се у малој барци остављајући сав луксуз иза себе. Један од Срба из чамца тад баци скривану ручну бомбу на Аустро-Угарски оклопњак коме се приближавају а овај аутоматски опали на то и притом погоди нашу пловећу прекоморску оперску кућу Глорију Н. Док аристократија јуриша из поплављених коридора у оно преосталих чамаца за спасавање уз свиране им класичне деонице уживо клавири клизе преко тонуће накривљеног брода разбијајући огледала – очигледна инспирација за Џејмс Камеронов Титаник.

Многи не стижу до својих чамаца али наш Фреди Џонс – новинар Орландо није међу њима. У завршним кадровима видимо га како заједно са никим другим до носорогом ког је оценио као вреднијег за спасавање од гомиле блазирано богатих путника која је могла доћи на његово место. Окреће се ка камери и каже нам у поверењу : – Јесте ли вец чули да… Носорози дају одлично млеко?- Смејуци се самозаборавно нестаје на артифицијелно пластичном океану од лелујавих шљокица.

Након што је приказам на 40-том Венецијанском филмском фестивалу филм Е Ла Наве Ва је доживео петнаестоминутни аплауз публике која је сва редом поустајала на ноге да поздрави маестрову оригиналну уметничку визију. Пишући за италијански недељник Л’Еспрессо, угледни књижевник и филмски критичар Алберто Моравиа је видео овај Фелинијев филм као дубоку критику Европе својом капиталистичком буржоазијом потпуно испражњене од хуманизма и хуманости која оставља за собом само извештачено исцрпљујући формализам. -резултујући друштвом које је утемељено на празном мелодраматизирању себе самог. Капиталистицхки ексцес буржоазије опседнуте самом собом. “

Као и у филму ни најсјајнији оперски гласови не могу заглушити звук машине која незаустављиво плови у погрешном правцу. 

Чујете?

За П.У.Л.С: Младен Калпић

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



Jedan komentar na tekst Куд плови овај брод што је српске избеглице примио под свод

  1. Igor

    19/06/2020 at 11:33

    ”Американци га ипак нису осетили нити уврстили у ужи избор за ову престижну награду.”

    Коментар наводи на погрешан закључак: комитет за Оскара најбољи страни филм је врло интернационалан, дакле о номинованим филмовима не одлучују искључиво “Американци”.

Ostavite Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.