Iliti:

Ultraviolet Superradiance from Mega-Networks of Tryptophan in Biological Architectures

U srži svih naših potreba, nada, očekivanja, snova ali i otkrića i tehnoloških proboja krije se samo jedna ultimativna zagonetka. Jedno jedino pitanje koje generiše sva ostala, ali istovremeno i sve potencijalne odgovore na ista. Ono što nas suštinski odvaja od svih drugih živih vrsta na ovoj planeti Zemlji, a u većoj ili manjoj meri. Ona nas čini onime što jesmo i uslovljava sve naše dalje potrebe, prohteve i porive. Ona je naš centar. Skupna tačka naših postojanja i trenutak u vremeno koji zovemo sadšnjim. Agens koji se provlači kroz sva naša naučna dostignuća i filozofske visine kojima vrlo stremimo u pokušajima da rasvetlimo zašto smo ovde gde jesmo, koja je naša misija i šta je krajnji cilj. I religija je takođe deo nje, jer duhovnošću joj dodajemo još jednu bitnu dimenziju u potrebi da je što punije definišemo i nađemo joj izvorište; a u nedostatku boljeg i smislenijeg odgovora ona postaje i Bog za kojim tragamo jer nam se nekako čini da ćemo pre imati više sreće u prividu potrage mimo naših glava nego što se moramo usuditi da zaronimo dovoljno duboko u nas same i potencijalno se suočimo s dubinama kojih se užasavamo a kojih smo i neotuđivi deo. Ona sve uokviruje i mimo nje ničeg drugog. Bez nje i mi nestajemo; postajemo tabula rasa. Vetar.

Zato je preko potrebno da problemu svesti probamo da priđemo izvorno, na način da je suštinski pojasnimo [koliko je to moguće]. I to nikako nije ništa novo… ali u nedostatku smislenih zaključaka na ovu višemilenijumsku temu deluje da se moramo okrenuti nekim egzotičnijim pristupima pri sagledavanju stvarnosti. Granama nauke koja ni sama još nije sasvim dovoljno sazrela da bude rasvetljena i čiji mehanizmi nas i dalje zbunjuju svojom, naizgled, katastrofalnom kontraintuitivnošću, no kvantna fizika je i dalje tu i vi sada ovaj tekst na vašim ekranima upravo i čitate zahvaljujući njoj (quantum tunnelling). Ona je tu, funkcio0nalna, iako je u opštem ratu sa standardnim setom fizičkih zakonitosti i na nama je da ih jednoga dana izmirimo i postavimo nove standarde u razumevanju stvarnosti koja fraktalno obiluje pitanjima.

Ali da bi se to desilo prvo moramo shvatiti Nju, njeno misteriozno visočanstvo:

SVEST

Relativno skoro objavljen je jedan posve zanimljiv i potencijalno veoma uticajan naučni rad, rad koji, ukoliko bude bio prihvaćen od šire naučne zajednice i dalje eksperimentalno razrađen, preti da načini zaista korenite promene paradigme u vezi s načinom na koji danas naučno, ali i duhovno doživljavamo ono po čemu smo na ovoj našoj planeti Zemlji najprepoznatljivija vrsta – našu razvijenu svest. Dakle, rad baca novo, sveže svetlo na ideju koju smo vremenom skrajnuli s radara naučne javnosti, ali i javnosti uopšte, jer deluje da je iščezla iz kolektivnog sećanja, a koju je među prvima, pre više decenija, predložio niko drugi do Ser Rodžer Penrouz (Sir Roger Penrose). Vrsni naučnik i matematičar kojem je u međuvremenu, 2020. godine, uručena Nobelova nagrada za fiziku, a na temu principa kosmološke evolucije, odnosno Conformal cyclic cosmology (CCC). Iz tih razloga Rodžer Penrouz smatra se jednim od najbriljantnijih živih ljudi, fizičara, jer su teme kojima aktivno vlada zaista širokog spektra. No vratimo se inicijalnom radu koji se tiče svesti i koji je objavljen 2024. godine u vezi kojeg smo i otpočeli ovaj tekst, a u čijoj evoluciji je svakako učestvovao Penrouz svojim pre više decenija inicijalnim zamislima.

Naime ovaj naučni rad pokušava da pojasni pojavu svesti kvantnim principima i efektima koji ne moraju nužno biti vezivani samo za naš mozak kao centralnu procesorsku jedinicu našeg bića, odnosno na bazi mehanizama kvantne mehanike za koje ćemo ubrzo videti da je svojevrsno raspostranjena duž čitavih naših tela. A i obzirom kako je reč o jednoj vrlo kompleksnoj temi, temi koja je istovremeno i vrlo polarizujuća i koja ima tendenciju da se njeno tumačenje raspline do nivoa neupotrebljivosti baziranoj na galopirajućoj ljudskoj imaginaciji koja romantizmom teži da sve krivo shvati, ovde ćemo se zato kretati sporo i pažljivo da ne bi zalutali u šumu umnog šuma.

Dakle, korak-po-korak, da ne bi ostalo kakvih fragmenata koji bi čitaoce eventualno odveli stranputicom bez ikakvog smisla i pravila.

Inicijalna kapisla je naučni rad na temu: ”Ultraviolet Superradiance from Mega-Networks of Tryptophan in Biological Architectures”.

Ovde vam je na uvidu članak koji je odveo ka jednom krajnje neobičnom no davno nagoveštenom otkriću, mogućem mehanizmu o kojem se dugo godina unazad teoretski spekulisalo ali bez (bar ne do sada) konkretnih dokaza. Članak utemeljuje princip mehanizma generisanja mrežne konfiguracije korišćenjem proteina Triptofan (Tryptophan, an α-amino acid) – biološke mreže koja usled specifične proteinske konfiguracija potom biva vrlo podložna izazivanju kvantnih efekata.

Ali da bi sada nastavili dalje neophodna je digresija, i to nekoliko decenija unazad, ne bi li se prisetili o čemu je govorio Rodžer Penrouz kada je iznosio svoje mišljenje o potencijalnom uzroku (efekta kao nusproizvoda?!) svesti, a za šta je većina naučne javnosti tada (a još uvek i sada) javno govorila da je otišao ipak predaleko u svojim promišljanjima jer nema konkretnih naučnih uporišta za tako smele tvrdnje kakve iznosi. Kako se sada ispostavlja on nije završio predalekoda, naprotiv – od starta je bio na veoma dobrom tragu. Iako je po struci matematičar i fizičar on se svojim stručnim znanjem i iskustvom skoncentrisao na usko polje neuronauke [neki bi to tada karakterisali i filozofskim pridevom] pokušavajući da određene pojave u tom domenu objasni iz svog stručnog ugla, ugla razumevanja funkcionisanja prirode kroz fizičke principe i procese, a samim time i čoveka kao neraskidivog dela iste – pokušavajući da objasni poreklo i izvorište svesti uvodeći smelo tada u ovu jednačinu i kvantnu mehaniku…

Ovde je dostupan tekst u celosti:

arsmagine.com/objavljivani-tekstovi/kvantna-priroda-svesti/

Za P.U.L.S.E / Dražen Pekušić

  Filozofija, fizika, kvantna mehanika, medicina, Nauka