La Dame de Fer ili kako se gradila Ajfelova kula

Ajfelova kula/ La Tour Eiffel je bila projekat iz snova dvojice inžinjera: Morisa Keklina/ Maurice Koechlin i Emila Nuguijera/ Emile Nouguier koji su radili za Gistava Ajfela/ Gustave Eiffel.

Njihova ideja je bila da se sagradi najviša gradjevina na svetu, nešto slično čeličnim železničkim mostovima koje su već proizvodili u Ajfelovoj firmi.

Gistav Ajfel je bio jedan od vodećih stručnjakae za železničke mostove i čelične konstrukcije i inžinjer sa globalnom ambicijom.

Kada je Ajfel počeo sa promocijom projekta za kulu, za sobom je već imao uspešnu karijeru. Njegova kompanija je izvodila radove širom sveta. Planirao je mostove u Indokini i Portugalu, železničku stanicu u Pešti kao i noseću konstrukciju za Kipa slobode u Njujorku. Iz njegove fabrike u Levalaj Pereju/Levallois-Perret isporučivali su se serijski izradjeni elementi za mostove zajedno sa upustvima koji su  naručivali preko kataloga.

Železnički mostovi su bili inspiracija i za ovaj projekat: dva mosta su se umesto horizontalno podigla vertikalno i pri vrhu spojila u kulu.

Šansu da svoj projekat ostvari Ajfel  je video 1886. kada je  potvrdjeno da će Svetski sajam biti održan Parizu obeležavajući proslavu 100 godišnjice francuske revolucije. Na konkursu  za izgradnju eksponata za Svetsku izložbu pobedio je njegov projekat.

Država  je obezbedila 1.5 milion franaka, ali ta suma nije pokrila ni četvrtinu troškova, tako da je Ajfel čiji je kula na kraju koštala 6,5 miliona franaka lično finansirao ostatak izgradnje.

Već prvi radni crteži Keklina i Nuguiera otkrili su njihove fantazmagorične namere. Kula je trebalo da bude visoka 301m, visina koju zajedno imaju Notre Dame, Kip slobode, Trijumfalna kapija, tri obeliska i zgradu sa pet spratova.

Za projekat je angažovan i arhitekta Stevan Sovestre/Stephen Sauvestre, koji je predložio nekoliko izmena, izmedju ostalih i lukove koji povezuju bazni deo i prvi nivo kule. Niko do tada nije kritikovao Ajfelove mostove, ali izgradnja kule je na smrt preplašila Parižane. Mišljenja su se podelila u dva tabora, jedni su bili oduševljeni, a drugi nezadovoljni. Nezadovoljni su verovali da je dizajn gradjevine pogubana za arhitekturu monumentalnog Pariza i da će jedna takva rogobatna konstrukcija da naruši panoramu i stvori pometnju u arhitekturi svetih gradjevina:  Luvra, Trijumfalne kapije i Notr Dama.

Peticija Protest protiv kule gospodina Ajfela, potpisana od vodećih umetnika, Šarla Gunoa/ Charles Gounod, Gi de Mopasana /Guy de Maupassant, Aleksanra Dime/Alexandre Dumas, Šarla Garnijea/Charles Garnier i drugih glasila je:

Mi pisci, slikari, muzičari, skulptori, arhitekti, strasni zaljubljenici do sada netaknute lepote Pariza, u ime francuskog dobrog ukusa i u ime francuske umetnosti i istorije koje su dovedene u opasnost, svom svojom snagom protestujemo protiv podizanja jedne nepotrebne i čudovišne, sramotno smešne kule koja će dominirati  Parizom poput kakvog divovskog, crnog dimnjaka čije će prisustvo poniziti našu arhitekturu samu pred sobom.Odbijamo da prihvatimo njenu dugačku senku koja će pasti na prestonicu još uzavrelu od vekovnog stvaralačkog duha, senku odvratnu poput prljave mrlje mastila, nećemo taj limeni stub pričvršćen šrafovima koji će unakažavati naš horizont…

Ajfel je reagovao i za novine izjavio:

Mislim da će kula imati svoju sopstvenu lepotu. Zar se ravnoteža sila ne potčinjava uslovima koje joj potajno nameće harmonija? Zar prvi princip arhitektonske estetike nije onaj po kojem funkcija uslovljava oblik?

Kamen temeljac je udaren 6.januara 1887.

31. marta 1889, nešto malo više od dve godine nakon početka radova, na vrhu kule zavijorila se trobojna zastava. Ajfelova kula je podignuta u rekordnom vremenu.

Bila je to najviša gradjevina sve do tridesetih godina 20.veka.

Ubrzo pošto je toranj završen, mišljenje javnog mnjenja se promenilo preko noći. Ajfelova kula je postala svetsko čudo i senzacija.

Svojom visinom  nadvisila je sve francuske krovove i vidljiva je sa bilo kog mesta.

Gi de Mopasan je ostao dosledan i kažu da je u znak protesta svakodnevno jeo u restoranu u kuli da bi izbegao da u nju gleda bar dok jede.

Dva vertikalna spojena železnička mostasu postala nova estetika naučnog inžinjeringa. Kula je tokom godina bila korisna nauci, vršili su se razni eksperimenti i ostala je istorijski dokument o jednoj značajnoj etapi u industrijskom razvoju.

Sledeća konstrukcija koja je nadmašila visinu Ajfelove kule, koja je izgradjena za sasvim drugu svrhu, bila je Krajslerova zgrada/The Chrysler building u Njujorku, visine 319m, završena 1930. Bila je najviša zgrada na svetu samo godinu dana. Vec sledeće godine nadmašio je Empire State building visok 449m.

Danas star arhitekte  grade gradjevine koje dostižu visinu od preko 800m.

C’est tres magnifique n’est pas?

Za P.U.L.S.E : Snežana Moračić

  Arhitektura, Gistav Ajfel