Likovi iz popularne kulture zasnovani na stvarnim ličnostima, II deo

Privi tekst o stvarnim ličnostima koji su bili inspiracija za likove iz knjiga, filmova i animiranih filmova možete pročitati ovde.

Princ Džon (legende o Robinu Hudu)

Dok je dobri kralj Ričard odsutan zbog važnih obaveza (krstaškog rata), na vlasti je zli princ Džon. Džon je željan vlasti i stalno nameće nove poreze, pa narod štiti Robin Hud – odmetnik koji od svojih bogatih neprijatelja uzima novac i daje ga siromašnima.

Priče o Robinu Hudu su veoma stare – zapravo, nastale su još u srednjem veku i deo su engleske narodne književnosti. Naravno, narodna književnost je inspirisala i mnoge autore kasnije, i to ne samo engleske – jedan od najpoznatijih romana o Robinu Hudu napisao je Aleksandar Dima. O Robinu Hudu i njegovoj družini je snimljeno više filmova, serija i animiranih filmova.

Ipak, iako o bilo kakvoj vezi između Robina Huda i princa Džona nema mnogo istorijskih dokaza, u svim ovim pričama Džon je predstavljen kao pohlepan i zao čovek, a pre svega kao izuzetno loš vladar. Mnogi su se sa Džonom i Robinom Hudom prvi put susreli gledajući Diznijev crtani film u kome su svi likovi predstavljeni kao životinje. Princ Džon je predstavljen kao plašljivi lav kome kruna stalno spada – što sugeriše da on ne bi trebalo da je nosi, ali je – nažalost – u poziciji da ipak može da vlada.

Gledajući Džona kako se pred ogledalom muči da namesti krunu i kako sisa palac kada se uplaši, teško je zamisliti da je on zaista postojao i zaista vladao!

Kralj Džon bez Zemlje (1199—1216), u našoj literaturi nekad nazivan i Jovan bez Zemlje, vladao je Engleskom nakon svog brata, kralja Ričarda Lavljeg Srca (1189–1199). Džonova vladavina se često opisuje kao najveća katastrofa u istoriji Engleske, a sam Džon kao jedan od najlošijih kraljeva. Nadimak „bez Zemlje“ (Lackland) je dobio jer, kao najmlađi sin Henrija II Plantageneta nije dobio zemlju na upravu, ali i zbog gubitaka teritorija u Francuskoj.

Poznato je da je kralj Ričard učestvovao u Trećem krstaškom ratu i moguće je da negativna slika o njegovom mlađem bratu Džonu počinje da se formira već zbog postupaka iz ovog perioda. Najpre je pokušao da svrgne biskupa od Elija koga je kralj Ričard postavio na mesto regenta tokom odsustva. Kralja  Ričarda je dok se vraćao iz rata zarobio nemački car Henrik VI i tražio je ogroman otkup.

Prema nekim izvorima, Džon je odbijao da plati otkup i tražio od cara Henrika da što duže zadrži Ričarda u zarobljeništvu. Otkup su platili sledbenici kralja Ričarda jer su strahovali da bi Džon bio loš kralj. Ipak, kralj Ričard je oprostio bratu kada se vratio u Englesku i čak ga imenovao za svog naslednika! Ima istoričara koji smatraju da ovo ipak nije bio Džonov pokušaj da svrgne Ričarda i uzurpira vlast, već je pokušavao da oporavi zemlju od poreza korišćenih za finansiranje krstaškog rata, te da je negativna slika o Džonu podstaknuta između ostalog i činjenicom da nije učestvovao u ratu.

Tokom Džonove samostalne vladavine došlo je i do spora sa papom Inokentijem III, kao i do sukoba sa francuskim kraljem Filipom II Avgustom – tako da je sada i kralj Džon povećao poreze kako bi imao sredstava za rat, oduzimao privilegije gradovima, pa čak imao pretenzije i prema imanju engleske crkve. Kako je Francuska u bici kod Buvina ostvarila pobedu, kralj Džon je bio primoran da prihvati vrlo nepovoljan mir. Kako je dolazilo do sve većeg nezadovoljstva vladavinom kralja Džona, on se sastao sa pobunjenim plemstvom i potpisao Veliku povelju slobode (Magna carta libertatum), kojom je ograničena moć engleskih kraljeva.

Džon bez Zemlje je, pored priče o Robinu Hudu, prikazivan i u drugim delima i mahom se i u njima vidi Džonova loša reputacija. Tako je na primer Alan Aleksandar Miln (najpoznatiji po delu Vini Pu) napisao i poemu za decu King John’s Christmas, koja počinje rečima “King John was not a good man” (Kralj Džon nije bio dobar čovek), ali počinje polako da bude dobar zbog straha da neće ništa dobiti za Božić. Takođe, izuzetno negativno je predstavljen i u romanu Ajvanho (Ivanhoe) Ser Valtera Skota.

Vercingetoriks (Asteriks i Obeliks)

U stripovima i filmovima o Asteriksu često se pominje Vercingetoriks koji je vodio neuspešan rat protiv Cezara i morao da se preda – poznata scena iz stripova je ona u kojoj Vercingetoriks mora da položi oružje Cezaru „pred noge“… što on uradi bukvalno. Međutim, za razliku od većine Gala u stripu koji su izmišljeni likovi, Vercingetoriks je zaista postojao!

Vercingetoriks je bio vođa galskog plemena Arvenija i poznat je upravo po vođenju neuspešnog rata protiv Rimljana predvođenih Julijem Cezarom. O njemu ne znamo mnogo – za njegovu pobunu se zna samo na osnovu Cezarovih Galskih ratova. Ipak, iako je delo pristrasno, Cezar je vođi Gala pripisao dosta pozitivnih osobina kao što su hrabrost i odlučnost.

Jedan od novijih stripova o Asteriksu se zove „Vercingetoriksova kći“ – iako nemamo podatke o njegovim stvarnim potomcima, u stripu je devojčica predstavljena kao dete vrlo nezgodne naravi: ona je dobra i čistog srca, ali i neko ko ne podnosi autoritet; neki likovi u stripu komentarišu kako je zaista „ćerka svog oca“. Inače, ova epizoda je dosta hvaljena jer prikazuje „mlađe generacije Gala“, koji imaju malo drugačije poglede na svet od onih starijih… što dovodi do nezgodnih, ali i smešnih situacija.

Pongo (101 dalmatinac)

Lik Ponga u knjizi 101 dalmatinac je inspirisan psom koji je stvarno postojao. Autorka Dodi Smit je jako volela pse i u jednom trenutku ona i njen suprug su imali čak devet dalmatinaca! Jedan od njenih pasa (koji joj je očigledno bio posebno drag) se zvao Pongo. Verovatno je ovo jedan od lepših načina da vaš ljubimac nastavi da živi baš dugo – Pongo se pojavljuje i u knjizi The Starlight Barking (nastavak knjige 101 dalmatinac), u animiranim filmovima 101 dalmatinac i 101 dalmatinac II, kao i u igranom filmu. U novom filmu Cruella se mali Pongo pojavljuje u jednoj sceni, a s obzirom na to da je bilo reči da je i nastavak u planu, nije isključeno da ćemo i u ovom filmu videti Ponga.

Zanimljivo je da su neke „epizode“ iz priče o dalmatincima takođe inspirisane stvarnim životom – Pongo i Perdita imaju petnaestoro dece, tj. štenaca, što se jednom desilo i psima koje je autorka imala. Sama ideja za roman joj se javila kada je jedna njena prijateljica, posmatrajući pse kako se igraju, prokomentarisala kako bi od njih mogao da se napravi lep kaput (da meni neko ovo kaže, verujem da bih se uplašila te osobe).

I za filmove snimljene po romanu 101 dalmatinac vezuju se brojne zanimljivosti: u jednoj sceni u animiranoj verziji se pojavljuju Maza i Lunja; takođe, u ovom filmu ukupno ima 6.469.952 tufnice! (ovo je podatak sa interneta, nisam ih stvarno brojala 🙂 ) U igranom filmu 101 dalmatinac je „glumilo“ čak 240 pasa – jer su štenci brzo rasli, pa su tokom snimanja morali da „menjaju glumce“.

Kruela De Vil / Zlica od Opaka (101 dalmatinac)

Već smo pomenuli kako je komentar jedne prijateljice inspirisao Dodi Smit da napiše roman 101 dalmatinac, ali ne znamo da li su još neke osobine dotične prijateljice pripisane Krueli De Vil.

U animiranoj verziji priče o dalmatincima se može naslutiti da je inspiracija bila glumica Talula Bankhed (Tallulah Bankhead). Talula Bankhed je prvenstveno bila pozorišna glumica, dok filmovi u kojima je glumila nisu toliko poznati – izuzetak je film Lifeboat Alfreda Hičkoka.

Bankhed je bila poznata po promuklom glasu i izazovnom ponašanju, te su njeni maniri postali predmet mnogih imitacija i parodija – između ostalog, i u filmu o dalmatincima. Animator Mark Dejvis govorio je 1985. godine o inspiraciji za Kruelu: „Nekoliko ljudi je delimično inspirisalo Kruelu, a pre svega glumica Talula Bankhed i jedna poznanica koja je bila prvo čudovište: bila je visoka, mršava i nije zatvarala usta.“ Talula Bankhed je takođe bila pounata po brzoj vožnji bentlijem po Londonu, što takođe vidimo u Diznijevoj verziji Kruele.

Inače, Kruela se u crtanom filmu donekle razlikuje od lika iz knjige – njene osobine su prenaglašene kako bi se dobio savremeni prikaz negativca, jer je ovo bio prvi Diznijev crtani film koji se odvijao u vremenu kada je i stvaran.

Klan Hjuga (Naruto manga)

Hjuga klan je u Naruto mangi jedan od četiri plemenita klana Konohe. Kada je govorio o inspiraciji za likove, autor Naruta Masaši Kišimoto je rekao kako je inspiraciju za klan Hjuga uzeo iz stvarnog života. Nsime, posle bombardovanja Hirošime 1945. svet je obišla i slika nazvana “Brighter than a thousand suns”.

Osobe koje su bile pogođene ovom reakcijom na eksploziju nuklearne bombe, imale su jako slab vid i nisu mogle dugo da budu na suncu. Kišimoto je na neki način to “ispravio”: prezime Hjuga znači “prema Suncu”, dok su pripadnici klana Hjuga poseduju Bjakugan – Bjakugan daje korisniku vidno polje od 360°, te mogućnost da se vidi kroz čvrste predmete ili telo protivnika – te samim tim, ovi likovi imaju najjači vid u celoj mangi.

Za P.U.L.S.E Bojana Komarica

Prethodni nastavak

  Asteriks i Obeliks, Bojana Komarica, Klan Hjuga, Književnost, Kruela De Vil, Pongo, Princ Džon