Lov orlovima | PULSE Magazin

Lov orlovima – Drevni običaj u mongolskoj nomadskoj manjini koji se prenosi na mlade.

Kada se završe školski časovi petkom, Zamanbol ide kući, radi domaći i sve što već tipični tinejdžeri rade. Subotom, osedla konja, odjaše duboko u planine i lovi divlje zveri sa partnerom od poverenja: izdresiranom pticom grabljivicom.

Zamanbol (14) je lovac orlovima. Ona pripada narodu Kazaha u oblasti Altaj u Mongoliji i deo je generacije mladih koji prihvataju vekovima stare običaje kako bi se povezali sa svojim korenima u svetu koji transformiše tehnologija.

Lov zbog krzna i hrane sa dresiranim orlovima veoma su važan deo kazaške kulture. Zamanbol (14) je naučila veštinu lovljenja od svog dede; Fotografije: Hana Rejes Morales za Njujork tajms

Mlada Zamanbol ide u školu u gradu tokom nedelje, a porodičnoj tradiciji – njena familija stanuje u tradicionalnom geru, ili jurti – posvećuje se vikendom, kada dolazi kući.

Ona živi među orlovima čitavog života.

Veštinu lovljenja orlom na nju je preneo njen deda, Matei. Uz njega su ona i njen orao lovili čak i vukove.

Deda ju je naučio sve što zna o lovu orlovima – kako da dozove pticu sa neba, kako da joj nežno šapuće kada joj sleti na ruku.

Kada je on umro, Zamanbol je nasledila njegovu cenjenu pticu.

“Nakon dekine smrti, želela sam da nastavim njegovim putem”, kaže Zamanbol.

Baš kao što je ona počela da uči ovu veštinu od malih nogu, tako se i ptice dresiraju čim se orlić izlegne u gnezdu. Često je to svega nekoliko trenutaka nakon što se lovac popne uz liticu i dođe do ptića.

Ta posledična veza između lovca i orla veoma je bliska i traje godinama; neke traju duže od decenije, a neki lovci o svojim orlovima pričaju kao o deci.

Lovci, takođe, često pevaju svojim orlovima kako bi ih navikli na svoj glas.

Ženke orlova, veće i snažnije od mužjaka, isključivo se koriste u lovu. Kada narastu do sedam kilograma, orlovi jašu sa svojim lovcima u planine, gde se vinu u nebo da bi osmotrili predeo i pronašli plen, uglavnom lisice i zečeve. Ali prava nagrada su vukovi, iako lovci strahuju za bezbednost svojih ptica kada se upuste u taj opasni i brutalni lov.

Lov orlovima gotovo da je u potpunosti nestao tokom poslednjeg veka. Živim su ga održali Kazasi na zapadu Mongolije, gde je najmanje 400 Kazaha zvanično registrovano kao lovci. Provincija Bajan-Ulgij jedina je u Mongoliji u kojoj većinski žive Kazasi, i jedina u kojoj su muslimani većina.

Sada, možda prvi put u istoriji, ova drevna umetnost lova i njegova suštinska uloga u kulturi Kazaha deli se sa spoljnim svetom. Lovci se okupljaju na Festivalu zlatnog orla kako bi se takmičili tokom dvodnevnog skupa otvorenog za turiste. Popularni dokumentarac iz 2016. godine o mladoj lovkinji Ajšolpan koja je pobedila na festivalu 2014. godine, skrenuo je međunarodnu pažnju na kulturu altajskih Kazaha.

Ali samo okupiti lovce predstavlja veliki logistički problem, pošto su mnogi od njih nomadi, a često ne poseduju telefone niti poštanske adrese, o mobilnim telefonima da i ne govorimo. Mnogi stižu na konjima, obučeni u vučju kožu i lisičje krzno.

Tokom festivala, u stepi se mogu videti automobili iz sovjetske ere, a lokalni trgovci prodaju tapiserije na kojima je prikazan kazaski način života.

Tu su i knjige sa starim mongolskim izrekama, u kožnom povezom, kao i vrlo zanimljive flaše rakije napravljene u domaćoj radinosti.

Deca sede na zemlji i igraju se sa šagaijem – kostima ovce.

Broj stranih turista koji posećuju festival neprekidno raste, a u oktobru je dostigao hiljadu.

Prošle godine učestvovalo je 120 lovaca. Lovci sa vrha planine puštaju orlove, a zatim ih čekaju na dnu. Cilj je da se ptica i lovac nađu unutar obeležene oblasti. Da bi podstakao orla, lovac u rukama drži komad mesa i glasno zavija. Prošle godine samo 18 orlova je uspelo u zadatku. Pobednik se bira nakon druge runde kada orlovi love lešine zavezane za konje u galopu.

Lovac Kolkanat (24) priseća se da je prvi put stranca na festivalu sreo pre deset godina, kada su neki turisti došli u njegovo selo, Sagsaj, da ga fotografišu pošto je prvi put pobedio na takmičenju sa 14 godina.

Tokom prošlogodišnjeg festivalskog vikenda, turistički vodiči doveli su posetioce u njegovu kuću da ručaju i fotografišu se sa njegovom decom.

Mnogi su zabrinuti da festival lov orlovima predstavlja kao performans umesto da ističe kulturni kontekst. Ali mnogi lovci festival smatraju načinom da slave svoje nasleđe. Asker, otac drugog mladog lovca, kaže da pozdravlja pridošlice i da uživa u pažnji fotografa iz celog sveta.

“Fotografija je istorija”, kaže Asker.

Za nekog starijeg lovca, fotograf još uvek može da predstavlja nešto čudesno. Ali za kazašku omladinu, u vreme smartfona fotografije su nešto sasvim normalno, poput vučje kože i orlova.

Kada Zamanbol odjaše u planine u lov, često sa sobom vodi i prijatelje; svi se na svojim konjima kreću samouvereno iako je teren neravan, a neretko se trkaju sa konjima u punom galopu. Na selfijima koje devojčice objavljuju na Fejsbuku, Zamanbolin orao deluje kao njihov vršnjak. Ali lov orlom za mnoge koji ga praktikuju predstavlja sponu koja ih povezuje sa starijima.

Ajgerim (14) su njeni orlovi privlačili otkad je bila mala. Nedavno je išla u lov sa svojim ocem, Askerom, i njihova dva orla. Asker kaže da je vreme zajedništva sa njegovim detetom i orlom jedinstveni trenutak u njegovom sećanju.

Za Zamanbol, njeni orlovi utelovljuju njene baku i deku, iako ptica sa kojom danas lovi nije ona koju joj je poklonio deda.

Zbog običaja i ljubavi, orlovi se na kraju puštaju nazad u divljinu. Zamanbol je imala 13 godina kada je pustila svog prvog orla, onog kojeg je nasledila od dede. Lovci opisuju osećanje duboke tuge pomešano sa dobrim željama dok njihov partner poslednji put poleće sa njihove ruke. Zamanbolina porodica zaklala je ovcu za ovu priliku. Ona je, zatim, za orlovu nogu vezala belu traku, otišla u planine i oprostila se.