Mesto kao koncept jevrejskog Boga

Mesto kao koncept jevrejskog Boga

שהוא מקומו של עולם ואין עולמו מקומו

Še’Hu makomo šel olam, ve’ejn olamo makomo
Jer On je Mesto ovoga sveta, ali svet nije Njegovo mesto
”Midraš” (Berešit raba 68:5)

Posmatrajući unazad kroz istoriju, po liniji Avramovog monoteizma (Datot Abrahamiot, דתות אברהמיות), važno je ukratko se pozabaviti i kompleksnom problematikom pojavnosti Boga (Adonaj/Tetragramaton, יהוה), kao Takvog, a posebno iz ugla jevrejske vere, judaizma, koji obiluje specifičnim idejama. Jer iako su i hrišćanstvo i islam dali svoje interpretacije ovog koncepta, važno je ipak osvrnuti se na originalni uvid, kao i principe koji ga uslovljavaju.

Koncept jevrejskog Boga kreće se u više različitih smerova, te zbog nemogućnosti Njegove antropomorfne pojavnosti, odnosno zabrane dodeljivanja čovečijih svojstava, pribeglo se mnogim, reklo bi se, daleko kompleksnijim objašnjenjima i razjašnjenjima ove metafizičke predstave stvaralačke sile. Ovde se, pre svega, radi o ideji božanske svepristnosti (Šehina, שכינה), nešto poput gnostičkog Demijurga (Demiourgos, δημιουργός), a koja se ispoljava mimo okvira realnosti za koju se veruje da je oblikovala… Upravo taj paradoks spada u najveće misterije judaizma, kao i čitave jevrejske misli, kojom su se bavili mnogi umni kabalisti.

Budući da je reč o Tvorcu, Njegova moć u Njegovom svemiru je neograničena.

Zato kažemo da je svemoguć i obraćamo Mu se sa:

ברוך אתה ה’ אלהינו מלך העולם

Baruh ata Adonaj elohejnu meleh ha’olam
Blagosloven da si ti Gospode bože naš, Kralju vaseljene…

Međutim, Njemu se ne pripisuje moć da čini ono što je po Njegovoj suštini apsolutno suprotno kreaciji i sâmom činu Stvaranja, to jest:

• da se udvoji ili poništi

• postane telesan

• ili da se na bilo koji način menja

Iz tog razloga odbacuje se mogućnost da bi ikada mogao da uzme antropomorfni oblik, a i čim razgraničimo neograničeni potencijal i nemogućnost činjenja nečega što je u suprotnosti sa prirodom onoga koji čini, dolazimo do zaključka da ovo drugo nije nemogućnost. Moguće činjenje uključuje zbir intencija u skladu sa prirodom onoga koji ih ispoljava.

Svemogućnost koja se ispoljava isključivo van Njegovih okvira, a ne u okviru Njega samoga, ili Njegove pojavnosti.

Zato takođe kažemo:

המקום ינחם אתכם

Ha’makom jenahem ethem
Mesto (svaka tačka u prostoru) će te utešiti

Pošto je tvorac svih materijalnih stvari, očigledno je da se On ne sastoji od materijalnog, te Ga nazivamo Čistim i Svetim, zato što predstavlja suprotnost svemu materijalnom i kao takav, tvorac svih stvari, takođe je i tvorac prostora i vremena:

המקום

Ha’Makom
Mesto

Prema različitim tumačenjima, svet prostorvremena Njegova je tvorevina i stoga Ga ne sadrži, ali ta dva jesu njegov izdanak.

Ljudski um sposoban je da obrađuje samo fizičke pojmove i stoga mu je praktično nemoguće da predstavi bilo kakvo vanvremensko i vanprostorno postojanje. Samim tim tu je ta opšta nemogućnost da zamislimo biće koje bi se uklapalo u takvu konfiguraciju stvarnosti.

To je još jedan razlog zbog kojeg je Njegova suština nepojmljiva, te: