Milan Konjović – Slike ove, miljenice moje

Galerija Milan Konjović, Sombor /Bohemi

 

„Slikarstvo je čudo. I uvek je zagonetka. Da nije tako davno bih prestao da slikam. Beskrajno je i neuhvatljivo kao ravnica. Misliš – tamo negde je kraj, a horizont se uvek pomera…”, govorio je Milan Konjović.

 

Milan Konjović

 

28. januara 1898. godine rođen je Milan Konjović kao drugi sin Davida Konjovića, advokata, kraljevskog javnog beležnika i Vere, rođene Vukičević. Konjovići su Somborci od davnina, u ove krajeve su došli u vreme „Velike seobe Srba” sa patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem 1690. godine iz Pećke Patrijaršije da bi kasnije, kroz vekove, odigrali značajnu ulogu u političkom, društvenom i kulturnom životu grada.

 

Zadnje dvorište u Doroslovu

 

Konjović je veliki broj svojih dela zaveštao galeriji “Milan Konjović” iz Sombora, grada u kom je slikar i rođen. Galerija u Somboru broji 1.084 umetničko delo Konjovića, od kojih je sam umetnik svom gradu poklonio 500, uz reči: 

Slike ove, miljenice moje, sa ljubavlju darujem rodnome gradu, one jedino njemu i pripadaju”.

 

Autoportet

 

Opus slikara Milana Konjovića čini preko 6.000 radova: ulja, pastela, akvarela, tempera, crteža, tapiserija, pozorišnih scenografija, skica za kostime, vitraža, mozaika i grafika. Stvorio je lični prepoznatljivi stil ekspresionističkog temperamenta, a punu afirmaciju doživeo na 294 samostalne i 693 kolektivne izložbe u Jugoslaviji i brojnim centrima Europe (Prag, Budimpešta, Beč, London, Amsterdam, Rim, Pariz, Atina, Moskva) i sveta (Sao Paolo, Nju Jork, San Francisko…).

 

Dubrovačka venera

 

Umetnički put Milana Konjovića započinje tzv. „ranom fazom”, za vreme školovanja po srednjoj Evropi. Odlaskom u Pariz, boja postaje bitan element slikarstva, te nastaju prva remek dela u „plavoj fazi”, koju povratkom u domovinu smenjuje strastvena „crvena faza” na slikama predela i ljudi Vojvodine i Dubrovnika.

Rat i zarobljeništvo stišavaju kolorit „sive faze”, a 1953. dolazi do prekretnice, slobodnijeg odnosa prema predmetu i dominacije čiste, intenzivne boje na delima „kolorističke faze”, slikarske orijentacije koja kulminira u „asocijativnoj fazi”, najzrelijem periodu umetnikovog stvaralaštva. „Vizantijska faza”, nastala u poznim Konjovićevim godinama, inspirisana vizantijskim ikonama i freskama, zatvara krug umetničkog puta.

 

Žito

 

Slikao je pejzaže, portrete, kompozicije, mrtvu prirodu. Većinu motiva uzimao je iz svog rodnog kraja Bačke. Za Konjovićevo stvaralaštvo Miodrag B. Protić je rekao:”… spoljna stvarnost za njega je unutrašnji doživljaj. Sve objektivne činjenice, sve teme koje slika boji izrazito ličnim osećanjem sveta i života”.

 

Žuti bokal

 

Učestvovao je na preko 300 samostalnih i oko 700 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Za redovnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti izabran je 1979. godine, za dopisnog člana Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti 1986. godine, a za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti 1992. godine. Milan Konjović se upokojio 1993. godine.

Ceo moj život je jedna velika avantura. (…) Moja će se avantura, čak, mojim slikama nastaviti posle mene. To je moja nada. To je ono što vas drži, što vas tera sve dalje i dalje, što vam daje snage, da ne kažem mladosti, reči su proslavljenog slikara Milana Konjovića.

 

 

Izvor: Kaleidoskop

0 0 glas
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments