Mit o Denkerku i zaboravljena vojska

Mit o Denkerku i zaboravljena vojska

Jasmin Kan, profesorka istorije na Oksfordu, povodom filma Kristofera Nolana

Dva i po miliona vojnika poslato je iz britanske imperije u borbu u Južnoj Aziji tokom Drugog svetskog rata.

Ali oni se ne spominju u mnogim britanskim pomenima i računima svođenim nakon rata – što je vidljivo i u novom filmu Kristofera Nolana “Denkerk”, u kojem se ne pojavljuje nijedan od indijskih vojnika koji su se borili u čuvenoj bici, piše za Njujork tajms Jasmin Kan, profesorka istorije na Oksfordu. Indijski vojnici koji su se borili u Denkerku su većinom bili muslimani iz Britanske Indije, koja je kasnije postala Pakistan. Oni su sa sobom vodili stotine mazgi, zbog manjka drugih prevoznih sredstava, i odigrali su veliku ulogu prenoseći opremu i zalihe. Neke od njih su Nemci držali kao zarobljenike, a drugi su evakuisani i uspeli su da stignu do Britanije, podseća Kan.

Kan piše da se svuda u Britaniji čuva uspomena na Drugi svetski rat – lako pamtljiv slogan ratnih vremena “Ostani miran i nastavi dalje” se pojavljuje na čestitkama, šoljama za kafu, otiračima. Mnogi gradovi još prave božićne vašare na temu Drugog svetskog rata. Balovi i zabave na kojima se ljudi oblače u stilu četrdesetih su uobičajeni na univerzitetskim kampusima. Ipak, britanska fiksacija na rat ne donosi nikakvu pravdu, a fokusiranje na to da Britanija “stoji sama” ponekad može da izgleda kao da se smatra da je rat doneo manje bola na mnogim mestima širom zemlje, navodi autor.

Mnogi ljudi koji su živeli u kolonijama bili su upleteni u surovi sukob. Britanija je oduvek zavisila od svojih kolonija – u Indiji, Jugoistočnoj Aziji, Africi i na Karibima – kada je u pitanju ljudstvo, oprema i podrška, ali nikada više nego tokom Drugog svetskog rata. Oko pet miliona ljudi iz carstva je pristupilo vojnoj službi. Nije se Britanija borila u Drugom svetskom ratu – borilo se britansko carstvo. Ovo je od velikog značaja za Britance iz Južne Azije, ističe Kan.

Mnogi nisu svesni toga da su njihovi dedovi ili pradede učestvovali u ratu. Jasmin Kan napominje da su generacije britanskih školaraca, uključujući i nju samu, slušale lekcije iz istorije o Drugom svetskom ratu, ali nikada nisu čule o njegovoj povezanosti sa Azijom. Britanci iz Južne Azije su tek nedavno postepeno počeli da uviđaju svoje mesto u ovoj “britanskoj” priči.

Ali postoje znaci da se stvari menjaju. “Mnogi istoričari su napisali knjige o kolonijalnim vojnicima u ratu. Imperijalni ratni muzej u Londonu gradi nove galerije posvećene Drugom svetskom ratu kako bi prikazao širu sliku. Neki školski profesori se trude da uvedu raznovrsnije pristupe proučavanju istorije Drugog svetskog rata u učionicama. Na univerzitetima se obično proučava još složenija međunarodna istorija. Ali osnovna ideja da je britanski rat bio imperijalni rat još uvek je zanemarena”, navodi Kan i dodaje:

“Možda je tako zato što to nije ružičasta, herojska priča o imperiji koja dolazi da spasi svoju zemlju majku. Mladi ljudi iz Azije i Afrike često su pristupali vojsci pod prisilom. U Britaniji, nedostatak zaliha hrane je uzrokovao teškoće, dok je u Indiji rezultirao izgladnjivanjem do smrti. Najmanje tri miliona Bengalaca je umrlo tokom katastrofalne epidemije gladi 1943, o čemu se skoro nikada ne priča.”

Mit o Denkerku ističe ideju da je Britanija bila sama – navodi autor. “To je političko oruđe u rukama onih koji hoće da odvoje istoriju Britanije od evropske istorije i da ojačaju mitove koji podržavaju Bregzit. Jedna anketa iz 2014. je pokazala da je 59 odsto ispitanika u Britaniji tada smatralo da na britansko carstvo treba biti ponosan. Danas se u britanskoj javnosti drugačije gleda na imperiju, i postoji čudna odlučnost da sećanje na nju bude nejasno. Upoznavanje istorije Drugog svetskog rata i imperije je neophodno za razumevanje moderne Britanije, ali u postbregzitovskoj Britaniji, nekima je više u interesu da se vrate u prošlost”, zaključuje Jasmin Kan.