Modesti Blejz: Balkanski koreni najveće strip heroine

Legendarni scenarista Piter O’Donel je početkom II svetskog rata u zemlji koja se tada zvala Persija bio podoficir za vezu u vojsci Velike Britanije. Slučajni susret sa siročetom i izbeglicom iz neke od balkanskih zemalja, hrabrom i naočitom devojčicom, koja se iako izgladnela i uplašena, držala dostojanstveno i imala neverovatnu energiju u očima prosto je opčinila majstora Pitera. Zakuvalo se u njemu, u njegovoj imaginaciji i probudilo želju da devojčicu koju više nikada nije video, nakon što je smazala vojnički gulaš, ponovo sretne.

Za to mu je trebalo pune dve decenije kada ju je oživeo u stripu u liku neverovatne junakinje Modesti Blejz. Kada sam prvi put čuo da je inspiracija devojčica iz balkanskih zemalja, nadao sam se da će i Modesti biti u najmanju ruku Jugoslovenka. Ipak O’Donel je izabrao mađarsko poreklo ove strip junakinje. Ne verujem da su Mađari ponosni na tu činjenicu, kao što bi Srbi bili da je ova zanosna crnka jedna od nas. Nama je zapao Vampir, ali o tom nekom drugom prilikom.

Strip o Modesti Blejz je brzo i nadasve neočekivano osvojio strip fanove. I na prostorima bivše SFRJ se pokazalo kao veoma interesantno štivo.

Lista revija na čijim stranicama je objavljivana zaista je brojna. Od Stripoteke, Politikinog zabavnika, Panorame, Denisa, pa do onih strip-časopisa s nešto manjim brojem izdanja, poput Giganta, Vjesnikove Strip revije, Stripa ’81, Bis stripa, Supera, RS magazina, pa čak i do serijala koji će doživeti svega nekoliko brojeva, ali i u tih nekoliko forsirali su kao perjanicu upravo Modesti, poput Novog Plavog vjesnika, Zagrebačke Strip revije, Beogradskog Ćao almanaha i Free magazina. Pokazala se kao nezaobilazna. Ikona, ne samo svog vremena nego i vremena koje nam tek dolazi.

Izdavačka kuća “Darkvud“ je zato pokrenula veoma ambiciozan projekat. Modesti u velikom izdanju i tvdokoričena u punih 12 knjiga. I to na ćirilici. Jer možda je modesti ipak Srpkinja. Na kioscima i striparnicama već se nalazi Knjiga 1. U njoj se na punih 300 strana (naravno sve crno-belo) nalazi osam celih priča i jedna kratka. Takođe možete pročitati i nekoliko intervjua Pitera O’Donela u kojem nam on Modesti “svlači” do gole kože, a ne kao crtač Džim Holdavej koji nam atraktivnu crnku u najsmelijim izdanjima daje sa golim ramenima i satenskim čaršavom preko izvajanog tela.

Jeste Modesti sa Balkana, ali je pre svega žena. Pa, kako je žena uspela da osvoji srca čitalaca? Živimo u 21. veku, veku tehnologije i ludačkog tehnološkog napretka koji ne prati emancipacija ljudskog roda. I dalje smo mizogino društvo u kojem je žena stigmatizovana, pa zvala se ona i Modesti. Jedan od pionira strip izdavaštva i pokretač “Darkvuda” Slobodan Jović pokušao je da objasni uspeh ove devojke.

– Junakinje nisu doživele preveliku slavu skoro ni u jednoj zemlji na svetu, pa ni u Srbiji. Uzmimo kao primer opštepoznatu Beti Bup, primarno junakinju animiranog filma, dobrim delom poznatu i kao modni trend na ženskim tašnama, majicama, haljinama… Ostvarila je skoro pa zanemarljivu karijeru kao strip junakinja. Čak jedan drugi animirani junak, koji je kod Beti Bup osvanuo kao epizodista – mornar Popaj, uskoro se izborio za značajniju animiranu i stripsku seriju od nje. Ni ostale heroine nisu prolazile mnogo bolje – i to je, nažalost, trend koji se ukorenio snažno skoro u svakoj zemlji sveta. Kod Modesti to nije bilo tako! Imala je donekle pomoć u vidu talasa u to vreme narastajućeg feminizma i emancipacije žena, gde se svojom samostalnošću, sposobnošću, samouverenošću i svim drugim osobinama mogla nametnuti kao uzor svakoj ženi… a da se ne lažemo – i mnogim muškarcima. Međutim, daleko od toga da je to bio onaj najpresudniji faktor. Za takav trajan uspeh prvenstveno je zaslužan autor, koji je izvanrednim umećem pripovedanja kroz decenije vodio naše junake, koje nije ostavio zarobljene u epohi u kojoj su nastali, nego su se menjali s vremenom u kojem su delovali, baš kako su se menjali i problemi s kojima su se suočavali – od LSD i hipi scene Londona šezdesetih do terorizma i biološkog oružja devedesetih – objašnjava Jović.

Ali nije Modesti feministkinja. Ona je suviše samostalna i svoja da može da uđe u kalup bilo kog pokreta. Ona je vanvremenska i zato je i toliko uspešna. Kako u svom poslu, tako i među vernim strip čitačima. Piter je napravio remek-delo. Te prve epizode nisu nimalo naivne, poput prvih epizoda Teksa ili Zagora koje danas i uz emocionalnu protekciju i mentalni napor ne mogu da se čitaju. Strip Modesti se prosto guta i danas. Kao što je to bilo juče i verujem kao što će biti i decenijama koje nam predstoje.

Modesti i Vili

Modesti ima saradnika Vilija Garvina. Pametnog naočitog agenta, grmalja velikog srca. On je rađen po liku fenomenalnog glumca Majkla Kejna. Modesti ne bi bila to što jeste da nije bilo Vilija koji je uz nagovor O’ Donela bespogovorno prihvatio da bude u senci Modesti i da joj bude vetar u leđa od prve epizode.

Ivan Jovanović

Blic

Tekstovi o umetnosti na portalu P.U.L.S.E

  Modesti Blejz, Strip, Umetnost