Modiljani: Bludni slikar uklete sudbine

Tuberkulozni alkoholičar, zavisnik od žena, hašiša i etra, nepriznat, siromašan i mrtav već u trideset šestoj, sa poslednjom slikom koja se sušila na štafelaju: Amedeo Modiljani rođen 12. jula 1884. bio je romantičarski izuzetak u sve apstraktnijoj umetnosti 20. veka.

Neobrijan, guste, crne, neuredne kose, u prljavom sakou i s noktima požutelim od nikotina i uljanih boja, bio je oličenje pariskog umetnika koji jedva sastavlja kraj s krajem.

Najradije je boravio u barovima i kafanama u boemskoj četvrti Monparnas, gde je pio svoje omiljeno piće apsint sve dok ne bi potrošio sav novac. Nakon toga je razbacivao svoj talenat kako bi zaradio za još nekoliko čašica pića koje ga je vuklo u zavisnost.

Čak i njegov nadimak, Modi, je šala na račun francuskog izraza “peintre maudit” (pentr modi) ili “ukletog slikara”, fraze skovane pola veka pre nego što se rodio.

Iako je bilo leto 1917, i Prvi svetski rat na vrhuncu, Pariz je bio prepun turista. Kad god bi neko od tih imućnih posetilaca seo pored njega u njegovom omiljenom baru “Rotond”, Modiljani bi na brzinu skicirao njegov portret, a zatim mu ga pripitim i nametljivim glasom ponudio na prodaju: “Ja sam Modiljani. Jevrejin. Pet franaka.”

Njegovo ime obično ništa nije govorilo turistima, ali čak i oni koji se ni najmanje nisu razumeli u umetnost mogli su da vide da u njegovim crtežima ima nečega. Čak i ako im je lice ispalo previše izduženo, a oči na neki čudan način prazne, portret za pet franaka (danas 50 funti) bio je lep suvenir.

Danas je ime Amedeo Modiljani dobro poznato, a njegova umetnička dela koštaju mnogo više nego nekoliko čašica alkohola.

Aukcijska kuća “Kristi” prodala je prošle godine njegovu sliku “Ležeći akt” za zapanjujućih 113 miliona funti (170 miliona dolara), čime je slika dospela na drugo mesto na spisku najskupljih umetničkih dela na svetu. Umetničko delo, jedno od njegovih najvećih, objedinjuje činioce “retkost, kvalitet i lepotu”.

Iako njegova dela danas imaju ogromnu vrednost, predstava o njegovoj ličnosti je mnogo bleđa nego, recimo, o ličnosti Vincenta van Goga ili Pikasa. Međutim, kratak, ali turbulentan život italijanskog slikara i vajara – obeležen zavisnošću od alkohola i droge, bezbrojnim seksualnim vezama i nasiljem – nije ništa manje fascinantan.

Rođen 1884. u osiromašenoj buržoaskoj porodici, Amedeo Modiljani je rastao u italijanskom lučkom gradu Livorno. Porodica sefardskih Jevreja imala je kreditno preduzeće, koje je propalo neposredno pre nego što se Amedeo rodio.

Prema porodičnoj priči, sudski izvršitelji upali su u njihovu kuću baš kada je majka Eženi počela da se porađa. U to vreme, italijanski zakon nije dozvoljavao poveriocima da zaplene bilo šta što leži na postelji trudne žene, pa je porodica zatrpala njen krevet dragocenostima.

Modiljani je bio bolešljivo dete. Kada je imao 11 godina, oboleo je od zapaljenja plućne maramice. Iako je pobedio bolest, nikada se nije u potpunosti oporavio, a kasnije je oboleo od tuberkuloze koja je tada bila takoreći neizlečiva.

Da bi se brže oporavio, majka ga je vodila na putovanja. Modiljani je još tada želeo da postane slikar, ali je bio i veliki zavodnik. Imao je 16 godina kada je spavao sa turistkinjom na Kapriju, gde ga je majka odvela na oporavak. Norvežanka je bila prvi među njegovim brojnim “trofejima”.

Do svojih ranih 20-tih Modiljani je studirao i slikao u rodnoj Italiji, ali je za njega, kao umetnika koji je želeo da uspe, postojao je samo jedan cilj: Pariz.

Stigao je 1906. Tamnog tena, lep, u sakou od rebrastog somota, sa šeširom sa širokim obodom i crvenim šalom oko vrata, više je ličio na ekstravagantnog kicoša nego na odrpanog boema.

Novac koji je dobio od majke bio je dovoljan da kupi ono osnovno što mu je bilo potrebno za život, ali je Modiljani ubrzo shvatio da tim novcem neće moći da kupi ono što mu je postalo preko potrebno : kanabis i smolu kanabisa. Nema sumnje da je mladi umetnik bio zavisan od droge, mada se istoričari spore oko toga koliko je to uticalo na njegov rad.

Osim što je usavršavao tehniku slikanja, Modiljani je u Parizu razvijao i svoj drugi talenat: ljubavne veštine. Godine 1910, imao je tada 26 godina, ušao je u strastvenu vezu sa 21-godišnjom ruskom pesnikinjom Anom Ahmatovom, koja je tada tek godinu dana bila u braku.

Recitovali su poeziju, šetali po mesečini, obilazili galerije i vodili ljubav. Njihova veza će, međutim, trajati samo godinu dana, jer je Ahmatova prečesto bila suočena s Modiljanijevom naprasitom naravi.

Bio je to period kada je umetnik počeo da tone u mračni svet hašiša, apsinta i kokaina. Pod dejstvom ovog kobnog koktela postajao je nasilan, a njegovo telo, namučeno tuberkulozom, bivalo je sve slabije. Osim toga, često je zapadao u neprilike. Dešavalo se da nag pleše na ulici, a jednom prilikom čistači su izvukli njegovo onesvešćeno telo iz kante za đubre.

Bio je u vezi i sa egzotičnom prostitukom Elvirom, sa kojom se satima drogirao u svom ateljeu. Uprkos niskom životnom standardu, Modiljani je uspeo da usavrši svoju umetnost. Njegov dar su prepoznali umetnici poput Renoara, ali Modiljani za života nije postao poznat.

Očigledno da je više energije ulagao u osvajanje žena nego u slikanje. Jedna od njegovih ljubavnica, engleska pesnikinja Beatris Hejstings, opisala ga je kao “gadnog, svirepog i pohlepnog”.

Njihova veza je bila obeležena fizičkim nasiljem, a pričalo se da je Modiljani svoju ljubavnicu vukao za kosu. Jednom prilikom ju je izbacio kroz prozor (u prizemlju) tako da su “sve što ste mogli da vidite od Beatris bile njene noge koje su mlatarale iznad simsa – sve ostalo je bilo u bašti”, opisao je očevidac ovaj incident.

Možda najveća Modiljanijeva ljubav bila je mlada francuska slikarka Žan Ebitern, koju je, prema sopstvenim rečima, silovao pri prvom susretu kada je ona imala samo 21 godinu. Uprkos tome, počeli su da se zabavljaju.

Kada je slika izložena zajedno sa nekoliko drugih aktova na njegovoj samostalno izložbi, policija je zatvorila izložbu. “Ove gole žene imaju stidne dlačice!” zapanjeno je uzviknuo jedan policajac.

Amedeo Modiljani šokirao je Evropu na početku 20. veka serijalom od 22 ženska akta koji se izležavaju u svim mogućim pozama. Kada su otkriveni u jednoj pariskoj galeriji, policija je zahtevala da se izložba smesta zatvori.

“Ležeći akt” i mnoge Modiljanijeve druge slike zrače čulnošću i predstavljaju omaž ženama u kojima je toliko uživao.

Novembra 1919. Žan je rodila ćerku Žan, koja je, zbog haotičnog i razuzdanog načina života ljubavnika, živela s bolničarkom.

700

Modiljani, nažalost, nije imao priliku da bolje upozna svoju ćerku. U januaru 1920, pošto je počeo da iskašljava krv, otkriven mu je tuberkulozni meningitis, od koga je i umro 24. januara te godine. Imao je samo 35 godina.

Modiljani je sahranjen na groblju “Per Lašez” u Parizu. Ubrzo nakon njegove smrti, umetnički krugovi su shvatili koga su izgubili. Za samo nekoliko godina njegove slike su se u Londonu prodavale po ceni koja odgovara današnjoj protivvrednosti od hiljadu funti.

Izvor: Kaleidoskop media / Daily Mail / Blic/

Foto: Wikimedia Commons

Tekstovi o slikarstvu na portalu P.U.L.S.E

  Amadeo Modiljani, Kaleidoskop, Slikarstvo