Moskva – Vladivostok…putovanje transsibirskom železnicom

Sve što se od vas traži je da se zavalite u udobnu fotelju sa šoljom toplog čaja ili vodke u blizini i krenete na put. I to kakav put! Dalek i egzotičan. Dug 9000km, kroz ruske stepe i tajge, reka i dolina, 87 mesta, 12 regiona, sedam vremenskih zona. Transsibirskim vozom! ……

У последњи мјесец јесени,на стрмини
врелог живота,
испуњеног тугом,уђох
у безлисну и безимену шуму.
Она бјеше по рубовима омијена млијечнобијелим
стаклом магле.
По сиједим гранама
текоше чисте сузе,каквим
једино дрвеће јеца уочи
цвјетоубиочке зиме.
И тад се догоди чудо: на заласку
пробуди се из облака плавет,
и јарки зрак се проби,као у јуну,
из дана будућих у прошлост моју,
и плакаху стабла
уочи благих напора
и празничнихг штедрости,
срећних бура које се клупчаху у азуру,
и започеше славуји хор,
као да руке по клавијатури
пребраше,
од земље до највиших нота.

Сваки тренутак наших сусрета ,
славили смо као Богојављење
сами на овом свијету
а ти,храбрија и лакша си била
од птичјег крила
степенице си вртоглаво прескакала
и кроз влажни јоргован водила
у своје царство са друге стране

огледала.

Када би пала ноћ
милост си била мени поклоњена-
кроз олтарска врата отворена
твоја нагост
у мраку је сијала
и полако се нагињала…
И будећи се говорио сам:
“Буди благословена”
знајући за смјелост мог благослова
а ти си спавала
и плаветнилом васионе
капке да ти додирне
пружао се јоргован са стола;
и плаветнилом додирнути капци
били су мирни и рука топла;
а у кристалу су пулсирале ријеке
пушиле се планине
свјетлуцала мора
кристалну куглу на длану си држала,
на трону спавала
и , Боже праведни:била си моја.

Пробудила си се и преобразила
свакодневни људски рјечник
и говор се напунио
звонком снагом
а ријеч „ти“
добила нови смисао
и значила:Царе
на свијету се све промјенило
чак и обичне ствари:
лавор,
бокал-
док је између нас
као на стражи стајала
слојевита и тврда вода.

Повело нас је незнано куда
прад нама су се као опсјене
размицали градови чудом саграђени
метвица нам се под ноге распростирала
и птицама је успут било са нама
и рибе су искакале из рјека
и небо нам се отворило пред очима
док је судбина по трагу
ишла за нама
као лудак
с бријачем у рукама.