Niče i Evola ukratko o religiji ljubavi

Tzv. primitivna religija je poput primitivne ekonomije. Reč je o prostoj naturalnoj razmeni na principu: mi Tebi žrtvu, Ti nama pomoć u izvršenju nekog našeg konkretnog egzistencijalnog zahteva.Viši nivo trgovine, koji bi se mogao porediti sa robno-novčanim odnosom, podrazumeva uvođenje čitave manufakture: mi Tebi žrtve, čitav kult, štovanje, molitve, obrede, hramove, sveštenike, sistem, a Ti nama političku podršku, pomoć u ratu protiv neprijatelja, ekonomsko blagostanje, zaštitu od neprijateljskih magijskih uticaja, pošasti, drugih bogova i demonskih sila. Najapstraktniji nivo razmene postignut je u hrišćanstvu gde se razmenjuje nešto posve apstraktno i neuhvatljivo – LJUBAV, čime se čovek vezuje za božanstvo na mnogo jači i obuhvatniji način, te adekvatno tome biva još veći rob pa stoga sve manje slobodan od sve suptilnijih uticaja okultnih sila.

Julius Evola kaže da sa pojavom hrišćanstva počinje opadanje bez presedana. U Pobuni protiv modernog sveta on hrišćanstvo karakteriše kao beznadni oblik dionisizma. Iz Evoline dioptrije, hrišćanstvo se formiralo oslanjajući se na iznutra narušen ljudski tip i na iracionalni deo bića. Ono je umesto herojskog, saznajnog i inicijacijskog uzdizanja postavilo kao osnovni instrument veru, silinu uznemirene, postiđene i potresene duše gurnute prema natprirodnom. Sugerišući skorašnji dolazak Božjeg Carstva, te nudeći sliku večnog spasenja i večnog prokletstva, prvobitno hrišćanstvo se, kako to kaže Evola, usmerilo na intenziviranje krize takvog tipa čoveka i potenciranje zanosa vere sve dok se, uz simbol spasenja u raspetom Hristu, nije otvorio problematični put iskupljenja. Dakle, za razliku od judaizma, to više nije bila čista religija Zakona, niti inicijacijska Misterija, već nekakav surogat prilagođen pomenutom tipu rastrzanog čoveka koji se osećao uzdignutim nad svojom podlošću iskupljen u pandemijskom utisku milosti, nadahnut novom nadom, opravdan, iskupljen i oslobođen sveta, tela i smrti.

U Antihristu, Niče kaže da je hrišćanstvo vodilo rat do smrti protiv višeg tipa čoveka, proganjavši sve osnovne instinkte tog tipa. Istovremeno, ono je stalo na stranu, kako to Niče kaže, svih onih koji su slabi, ništavni, bezuspešni. U suštini, po Ničeu, hrišćanstvo je iz suprotstavljanja instinktima održanja snažnog života stvorilo ideal. Posledice su apokaliptične.

Za P.U.L.S.E Dorijan Nuaj

bafomitras.blogspot.rs

AUTORSKI PROFIL

Dorijan Nuaj (1971, Bik-Škorpija), sociolog po obrazovanju, bavi se izučavanjem ezoterije i okultizma te njihovih uticaja na istoriju, svetska dešavanja, ideologiju i politiku. Pored „KontraInicijacije“, do sada je objavio pet knjiga: zbirku poezije „Akvanomikon“ (1995), Inpress, Beograd; ogled „Božanska revolucija katastrofe“ (2008), Ukronija, Beograd; prozni rad „Lucifereza“ (2010), Ukronija, sastavljen iz tri manje celine „Saltarello“, „Kako sam sreo hrvatskog bana Smoljana“, „Sreli smo se u Tifaretu“; zbirku poezije „Crni nemis“ (2010), Ukronija; izmenjenu i dopunjenu verziju „Božanske revolucije katastrofe“ pod imenom „Doktrina satanizma“ (2012), Ukronija. Takođe, objavljivao u časopisima Gradina i Unus Mundum.

0 0 glasova
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments