Nove skice za portret Ernesta Hemingveja

Uprkos uverenju da se o biografiji najvećeg svetskog avanturiste 20. veka odavno sve zna, svaka nova knjiga o njegovom životu ili dokument sa njegovim potpisom, otkrivaju još jedan nepoznati ugao složenog portreta Ernesta Hemingveja. U našim knjižarama upravo se pojavila „Pariska žena“ Pole Meklejn, roman inspirisan brakom sa Hedli Ričardson, a istovremeno bostonska biblioteka J.F.K izložila je do sada neobjavljenu prepisku sa prijateljem Đan-Frankom Ivančićem.

Dramatičnu i potresnu istinitu priču o prvom od svoja četiri braka Hemingvej je ispisao u „Pokretnom prazniku“, a namera američke spisateljice, bila je, kako kaže, da svojom knjigom zaroni dublje u emocionalni život pisca i njegove supruge, ali i oživi sliku boemskog šarma Pariza iz dvadesetih godina prošlog veka:

Kafei Monparnasa su vrveli francuskim slikarima, ruskim baletskim igračima i američkim piscima. Svake božije noći mogli ste sresti Pikasa kako ide iz Sen Žermena do svog stana u ulici Grand Ogisten, uvek istim putem i uvek mirnog pogleda uprtog u svakoga i sve.

Svoje junake, koji su se na bračnu vernost zakleli u Čikagu i potom otisnuli u grad svetlosti, Pola Meklejn portretiše sa mnogo pojedinosti iz njihove svakodnevnice. Da bi ih približila autentičnim ličnostima, kaže da je koristila mnogobrojne spise i dokumentaciju, među kojima su i prepiska bračnog para Hemingvej, kao i piščeve rukopise, pohranjene u biblioteci J.F.K u Bostonu. Radnja je uronjena u atmosferu u kojoj je rane Prvog svetskog rata zaceljivala „izgubljena generacija“ iz tada iznedrenog romana „Sunce se ponovo rađa“.

„Kako to da nismo uspevali da prestanemo da pijemo, da pričamo, ili da ljubimo pogrešne ljude bez obzira na to šta ćemo time uništiti“, pita se glavna junakinja.

Neki od nas su se zagledali u lica mrtvih i pokušali da ništa posebno ne upamte. Ernest je jedan od tih. Često je govorio da je umro u ratu, samo na tren; da mu je duša napustila telo kao svilena maramica, izvukla se pa lebdela nad njegovim grudima.

Privrženi jedno drugom, Hemingvejevi, čiji krug ljudi su činili Gertruga Stejn, Ezra Paund, Fransis Skot i Zelda Ficdžerald, nisu bili spremni za Pariz zahvaćen erom džeza, u kome se tradicionalno shvatanje porodice i monogamije ustuknula pred frivolnom slobodnom ljubavi. Dok je njihov sin Džon Hedli, koga su od milošte zvali Bambi, bio još sasvim mali, Ernest otpočinje vezu sa Polom Fajfer i napušta porodicu.

„Spremna sam da zauvek budem tvoja ako baš moraš da znaš, ali pošto si se ti zaljubio i hoćeš da se oženiš nekom drugom, osećam da nemam izbora no da se uklopim i pustim te da to uradiš…“, piše Hedli u „Pariskoj ženi“, budućem dobitniku Nobelove nagrade.

Prema romanu Pole Meklejn , Hemingvej se postarao da bar delimično popravi posledice bračnog brodoloma, prepisujući deo autorskih prava na „Sunce se ponovo rađa“ odanoj i prevarenoj supruzi, kojoj piše:

Ti si sušta dobrota i ispravnost, finoća i iskrenost – i sada to vidim sasvim jasno po onome kako si držala i slušala svoje srce. Promenila si me više nego što misliš i uvek ćeš biti deo svega što sam ja. To sam iz ovoga naučio. Svako koga ti voliš nikada nije zaista izgubljen.

Razvod sa Hedli bio je za pustolovnog Ernesta tek prvi u nizu:

Ernest nije imao sreće u ljubavi kao ja. Dobio je još dva sina, oba sa Polinom, onda je i njju ostavio zbog druge. Pa je tu ostavio zbog nove. Sve u svemu, imao je četiri žene i mnogo ljubavnica. Nekada mi je bilo bolno da mislim kako oni koji sa zanimanjem prate njegov život o meni misle kao o prvoj, pariskoj ženi…

U romanu „Pariska žena“ opisan je i prvi Heminvejev odlazak u Pamplonu, gde će otkriti jednu od najvećih životnih strasti – borbu sa bikovima:

– Navodno je tamo najbolja arena za borbe, sa najubilačkijim bikovima i najveštijim toreadorima. Iako sam pokazivala samo uzbuđenja za taj put, Ernest je rešio da me pripremi za nasilje.

„Nema svako želudac za to“ – rekao je.

Malkolm je pio konjak sve vreme prve borbe. Svaki put kada bi bik naleteo na konje, on bi pozeleneo. Rekao je da ne može da shvati kako iko može tu nešto da voli, a ako voli, onda je poremećen.