Ulogujte se / Kreirajte profil

O banalnom i uzvišenom u savremenoj gradnji Beograda, a i šire

.

Become a Patron!

.

Nova elita želi da živi u romanu Mir Jam.

Gradnja lažnih starih zgrada je u Beogradu u poslednje vreme ozbiljno uzela maha, pa zaslužuje malo udubljivanja. Pozvala sam broj iz oglasa za prodaju stanova u jednoj takvoj zgradi i rekla kako sam jako zainteresovana za kupovinu jer „stara gradnja je najbolja gradnja“.

Glas sa druge strane me je prekinuo:
– Ne ne, objekat je ganc nov.
– Ali čekajte, izgleda kao da je sa početka 20. veka..?
– Da, to je jedna jako luksuzna replika objekata iz tridesetih, baš kakvi su se gradili.
– Ne razumem.
– Ljudi vole ovakve zgrade; podsećaju ih na Evropu…

Možda su tako nešto imali na umu i pokretači sada već čuvenog projekta Skopje 2014.kada su preduzeli presvlačenje centra grada u gipsane neoklasične dekoracije, antičke skulpture, truijumfalne kapije, bronzane konjanike, starinske fontane, u navodnom pokušaju da od Skoplja naprave „evropsku prestonicu“.

Skopje 2014, radovi u toku

Pejzaži od šlaga

Stilski, ove kuće je teško odrediti, ali vidi se želja da podsećaju na neoklasicizam, istorizam, eklekticizam – arhitektonske stilove aktuelne u srednjoj Evropi od kraja XIX veka pa sve do II svetskog rata koje su u Srbiju doneli domaći arhitekti školovani u Parizu, Beču, Budimpešti, Berlinu. Oni se sabiraju u akademizam – stil monumentalnih državnih zgrada i zvaničan stil arhitekture visokog društva. Njegove odlike su simetričnost, masivnost, dekorativnost (kroz primenu klasičnih antičkih elemenata na fasadama). Međutim, teško se može reći da, osim želje, današnje kuće imaju ikakve veze sa time;u dvehiljaditim majstori ne umeju da izvedu zabate, pilastre, vence i balustrade, pa strogost akademizma izmiče i izvrće se u karikaturu i blam.

Zabat ipak nije stao: Krunska 84, 2014.

Stubić ipak nije stao: Stjepana Ljubiše 31, 2013.

U pomenutom telefonskom razgovoru trebalo je postaviti još neka važna pitanja, ali je sagovornik već bio dovoljno iznerviran. Na primer: da li su se projektanti, prilikom imitiranja, zadržali samo na fasadi, ili je unutra zaista i imitacija beogradskog stana iz međuratnog perioda, takozvanog salonca? (Da li je spratna visina od 3-3,6m, kao kod originala? Da li je tu reprezentativni salon za prijem gostiju? Da li postoji i sobica za služavku? Da li stanovi imaju dva ulaza – glavni i sporedni koji vodi do kuhinje, da ukućani baš i ne gledaju kako im krompir sa pijace prolazi kroz salon…?). Ako ne, onda se radi o scenografiji, o dekorisanju fasadne površine, ne i o bavljenju prostorom; najverovatnije se iza replike-kulise nalazi obična jeftina savremena stambena gradnja, o kojoj smo već pisali.

Skopje, 2014.

Stjepana Ljubiše 31, 2013.

Projektanti su možda mogli da iskoriste priliku i od ovoga naprave arhitektonsku verziju vaporwave-a, fenomena u muzici i internet meme kulturi 2010ih koji se igra sa slikama klasične antičke umetnosti, u postmodernom maniru. Ali za to bi im bio potreban veliki ironijski otklon.


Gajeva 2-4, 2018.

Stjepana Ljubiše 31, 2013.

Vaporwave

Scenografija za rijaliti šou Zadruga, 2018.

Autor i fotograf: Sara Dević

O banalnom i uzvišenom u savremenoj gradnji Beograda, a i šire

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.