Belgijanci deluju kao ne isuviše zanimljivi ljudi, nacija trgovaca, buržuja, posrednika koji žive usred, po prirodi malo zanimljive zemlje, u kojoj su „katedrale najveće planine“, kako je to pevao Žak Brel.
Ali Belgija je i nacija velikih umetnika, i to ne samo onih iz srednjeg veka (flamansko slikarstvo), već izuzetnih ličnosti XX veka od arhitekata stila „nove umetnosti“ čijih je dela, tj. građevina, prepun Brisel (Viktor Orta), preko slikara nadrealista (Rene Magrit), pisaca (M. Jursenar) do velike belgijske škole stripa, koja je možda jedno vreme bila najznačajnija i najuticajnija u Evropi (Erže sa Tintinom, Moris sa Taličnim Tomom, Franken sa Spiruom i Gastonom, izdavač Dipui, časopisi Pilot i Spiru i td).
U onom starom Briselu, u kom ulice nose srednjovekovne nazive, poput „Jama za vukove“ ili „Brdo sa lekovitim travama“, u gradu u kom se još do nedavno danju govorilo jednim, a sanjalo na drugom jeziku, odrastao je Žak Brel, čije ime je postalo skoro sinonim za velikog pevača francuske šansone, koji je ispevao jednu od najlepših ljubavnih pesama svih vremena („Ne ostavljaj me“ – Ne me quitte pas) i čije pesme su pevali mnogi, uključujući brojne anglosaksonske muzičare poput D. Bovija, Nil Dajmonda, Rej Čarlsa, Džon Denvera, Nine Sajmon, Frenka Sinatre i mnogih drugih.
Tokom šesdesetih godina, Brel je preko nastupa u Parizu – kako to obično biva – postigao veliku popularnost, da bi se krajem decenije povukao sa scene, zamenivši jedno vreme muzičku karijeru filmskom.
Relativno rano je teško oboleo, pa je rešio je da poslednje godine života posveti plovidbi okeanima i životu na kraju sveta (Polinezija) da bi (kao Leonard Koen kasnije), uoči smrti snimio jedan od svojih najlepših albuma (Ostrva Markizi). Njegova smrt je (1977), sećam se, predstavljala događaj od nacionalnog značaja u Francuskoj i Belgiji.
Verujem da je jedan od razloga iscrpljenosti i premora zbog kojih je Brel rano napustio pevanje uživo poticao od trošenja velike energije tokom izvođenja, kako se to lepo vidi u sledeće dve pesme, koje odlikuje koliko snažan tekst i melodija, toliko i impresivan nastup.
„Amsterdam“ je jedna od najupečatljivijih Brelovih pesama. Himna gradu mornara i „nevernih žena.“
….
U amsterdamskoj luci
Neki mornari umiru,
Puni piva i drama
u prvoj svetlosti zore.
U amsterdamskoj luci
Neki mornari se rađaju
U teškoj, gustoj vrelini
Okeanske tuge.
…
U amsterdamskoj luci
Neki mornari plešu,
I trljaju debeli stomak
O bokove žena
Dok se vrte i plešu
ko sunce koje se gasi
u pocepanom zvuku
trule harmonike
…
Vezul je zabavna i satirična pesma, kakvih je bilo puno u Brelovom opusu – ovaj put na temu supruga- papučića, kog žena vuče tamo-vamo, a da on nije sposoban da joj se odupre. Izvođenje je maestralno i vrtoglavo – u ritmu koji se stalno ubrzava.
…
Htela si da vidiš Pariz, i videli smo Pariz
Htela da vidiš Ditrona, i videli smo Ditrona
Ja sam hteo da vidim tvoju sestru, video sam tvoju majku
Htela si da vidiš Hortenziju, ona je bila u Kantalu
želeo sam da vidim Vizantiju, stigli smo do Pigala
Na stanici Sen-Lazar, video sam „Cveće zla“
Sasvim slučajno
Više nisi volela Pariz, pa smo otišli iz Pariza
Više nisi volela Ditrona, pa smo ostavili Ditrona
Sad mešaš tvoju sestru i planinu Valerijen
Od svega što znam o Hortenziji je da neću ići u Kantal
I k vragu Vizantija, kad već videh Pigal
A na stanici Sen-Lazar vlada skupoća i to boli
Kako kad
….
Ostrvo Markizi je melanholični i nostalgični poslednji album, pun scena ljubavnih rastanaka po aerodromima ili sećanja na mrtve prijatelje, poput Žožoa, nekadašnjeg Brelovog producenta.
„Šest stopa pod zemljom, Žožo, ti nisi mrtav“.
Žožo,
Evo dakle malo smeha, malo vina i par plavuša
Drago mi je da ti kažem da će noć biti duga, da postane jutro
Žožo,
Čujem te kako grmiš kroz pesme morskih talasa
Gde Bretonci naslućuju pospani Sen-Kast
Negde duboko u magli
Šest stopa pod zemljom, Žožo, ti još pevaš
Šest stopa pod zemljom, ti nisi umro.
….
Brelov klasik “Ne ostavljaj me”, prepevao je i naš Arsen Dedić pod nazivom “Nemoj poći sad”. Prepev je pristojan, ali pevanje je ….arsenovsko.
Odličan teksat, hvala Vam !
Sigurno ću mu se vraćati više puta .