Opsesivno-kompulzivni poremećaj – Opsesivno (opsessio), reč latinskog porekla, označava obuzetost, navaljivanje; Kompulzija (colmpulsio) znači primoravanje, prisilu.

Perfeksionizam, zaokupljenost detaljima i pravilima, tvrdoglavost i kontrola su neke od osobina opsesivno-kompulsivnih osoba.Vode uređen život ispunjen pravilima, detaljima i disciplinom. Određeni uspešni ljudi bi mogli biti prototip ovakvog karaktera.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) spada u neurotske, anksiozne poremećaje, karakteriše ga trajna preplavljujuća strepnja i intenzivni, iracionalni strahovi. OKP se razlikuje od drugih anksioznih poremećaja, kao što su fobije, panični napadi i sl. po neželjenim, ponavljajućim, prisilnim mislima-opsesijama.

.

Opsesivne misli

Opsesivne misli treba razlikovati od svakodnevnih briga i životnih problema, one se povezuju sa specifičnim sadržajima i strahovima od kojih osoba želi da pobegne, da ih izbegne ili potisne. Jedini preostali način da se oslobodi ovakvih misli vidi u izgradnji svakodnevnih rituala koji pomažu da se strah smanji, da se neutrališe, a opasnost izbegne.

Ukoliko se neko plaši, na primer bolesti, može opsesivno prati ruke kako bi neutralisao taj strah. Osoba, pri tom, uviđa da su ovi rituali preterani ili nerazumni, ali veruje da mora da ih obavi ukoliko želi da otkloni opasnost i umanji anksioznost. Zbog tako sniženog stepena kontrole, ovakve aktivnosti i rituali nazivaju se kompulzivnim ili prinudnim radnjama.

Opsesijesu dakle, prisilne misli, mentalne slike, porivi koji se iznova javljaju u mentalnom životu osobe, a koje ona doživljava zastrašujućim i intrunzivnim. Opsesije ne zavise od volje i često je onaj ko od njih pati svestan njihove neutemeljenosti i preteranosti, kritičan je u odnosu na njih, ali ih se ne može osloboditi.

Kompulzije su prisilne radnje, ponavljajuća iracionalna ponašanja ili mentalne radnje koje osoba oseća da mora vršiti u cilju smanjenja neprijatnosti, odnosno teškoće izazvane opsesivnim mislima. Ponekad je doživljaj opisan poput neprijatnog osećaja da „je nešto krivo“, „nešto ne štima“ ili „nije kako treba“. Kompulzije, dakle, smanjuju napetost, proizvode osećaj olakšanja i relativne sigurnosti, na određeni period.

Sadržaj opsesija može biti različit, često je povezan sa onim što se trenutno dešava u životu čoveka. One mogu biti vezane za religiju, prenosive bolesti, vremenske neprilike i sl. U praksi, najčešće se sreću opsesije u vezi sa: gubitkom kontrole, smrću, detaljima i simetrijom, čistoćom i redom, zarazama i virusima, fizičkim povredama, gubitkom samokontrole, seksualnim i agresivnim sadržajima, odlukama koje treba doneti i dr.Prisutan je i strah od pretpostavljene agresivnosti, povređivanja drugih ili iznenadnog nekontrolisanog i društveno neprihvatljivog ponašanja.Neke od kompulzija su: ritualne radnje, izvođenje radnji po posebnom redosledu ili u ponavljanom broju puta, opsesivno čišćenje, proveravanje već završenih i obavljenih radnji, uređivanje i slaganje npr. nameštaja na poseban način (proveravanje zaključanih vrata po nekoliko puta, proveravanje da li je sve isključeno u kući više puta, brojanje bandera, preskakanje kocki na ulici, sabiranje registarskih brojeva i dr) .

Neuspeh u formiranju kompulzija često dovodi do anksioznosti ili panike – dok život prema ritualima često dovodi do depresije. Mnoge osobe sa ovim problemima žive dugo godina bez traženja pomoći.

Sa druge strane, može se desiti da postoje slične bezazlene misli, koje mnogima padnu na pamet s vremena na vreme, ali nisu učestale i ne utiču na druge aktivnosti, na primer, briga o tome da li su zaključana vrata ili ugašena pegla. Ovakve brige i strahovi prestaju kada se izvrši provera i ne mogu se definisati kao simptomi OKP-a.

Međutim, kada je u pitanju OKP, proveriti jedanput nije rešenje. Opsesivne misli su mnogo upornije, više uznemiravaju, pa samim tim su potrebni kompleksniji i dugotrajniji rituali. To su rituali koji oduzimaju dosta vremena na dnevnom novou i bitno ometaju svakodnevno funkcionisanje, pa samim tim i društvene i porodične aktivnosti.

.

Neki od mogućih znakova opsesivno-kompulsivnog poremećaja :

– preokupacija redom, organizacijom, detaljima, pravilima ili rasporedima do te granice da je aktivnost i produktivnost značajno umanjena, što za posledicu ima slabu funkcionalost na svim životnim poljima

– perfekcionizam koji ometa završavanje, ali i odpočinjanje zadataka

– izrazita posvećenost poslu i radnim zadacima bez odmora i opuštanja

– nefleksibilnost u mišljenju i ponašanju

.

Odnosi sa drugima

Opsesivno kompulzivne osobe su disciplinovane do rigidnosti koja je očevidna u ponašanju. Prema drugima se odnose na unapred uobličen način i ne mogu lako da se opuste u kontaktu zato što stalno brinu i osećaju da je nešto ostalo da se uradi. Takvi rituali sa unapred određenim ponašanjem ne ostavljaju prostora da se uzme u obzir reakcija drugog.

Opsesivno-kompulzivni tip ličnosti sklon je da gradi odnose sa ljudima koji u njegovim očima simbolizuju autoritet, što ne mora biti očigledno, naročito ako poseduje pasivno agresivne crte, što je čest slučaj.

Odnosi koje gradi naginju formalnosti. Sklon je kretanju i druženju u krugu koji ima potpuno određene ciljeve, ali ne i mnogo blisko ponašanje. Teško se prilagođava promenama i upušta u nepoznato i nepredvidljivo zbog jake potrebe za kontrolom. Konstantna napetost i tenzija otežava stvaranje novih odnosa i razvoj postojećih.

.

Opsesivno – kompulzivni poremećaj na poslu

Kao lider, neće donositi odluke dok ne razmisli o svim mogućim ishodima iste, kako stvari ne bi izmakle rutini, tačnije kontroli, koju želi maksimalno da poseduje.Ovaj tip ličnosti karakteriše perfekcionizam, pridavanje pažnje detaljima i zadovoljstvo koje proizilazi putem opsesivno kompulzivnih rituala. Ukoliko ove karakterne crte nisu previše izražene može biti vrlo dobar saradnik, naročito za poslove koji zahtevaju obraćanje pažnje na detalje i poslove koji su u vezi sa ustaljenom rutinom.

„Radoholičari“ su najčešći naziv za ovakav tip ličnosti. Najbolje funkcionišu u kombinaciji sa liderom koji ima jasnu misiju i velike ideje, ali ne i vremena i/ili sposobnosti da proračuna detalje te ideje, što će kao zadatak opsesivno kompulsivni tip ličnosti najbolje uraditi.

Problemi nastaju kada njihova rutina mora da bude izmenjena ili kada odluke moraju doneti veoma brzo i sa mnogo neizvesnosti. Maksimalna efikasnost zavisi od radnih uslova i opisa radnog mesta.

Opsesivno-kompulzivni tip će biti izuzetno dobar saradnik onda kada se bavi ahiviranjem, katalogizirajem, slaganjem ili, u najširem smislu, uvođenjem reda u haos. Ukoliko nekog zanima informacija od pre dve ili više godina, opsesivni radnik će mu kopiju doneti u rekordnom vremenu, s’obzirom da je sva dokumentacija složena po obrascima i logici koju često samo ona zna i razume.

Ukoliko se opsesivno kompulzivni tip ličnosti nađe u situaciji u kojoj mora da u relativno kratkom vremenskom periodu osmisli radikalne promene i da ih u timskom radu sprovede u delo, primetiće se njegova nesigurnost i potreba da se poslovi ove vrste odlože dok se ne procene svi mogući ishodi. Na poslu na kome se ceni brzina, postavljanje opsesivno-kompulzivnog tipa ličnosti za lidera, znači ograničiti ga.Sa opsesivno kompulzivnim liderom se dobro slaže zavisni tip ličnosti; ovom prvom nije teško da bezbroj puta ponovi zavisnom tipu kako da obavi određeni posao, jednako kao što ovom drugom nije teško da bezbroj puta pita za instrukcije.

Ovaj tip vođe ne eksploatiše svoje podređene, on sam neće tražiti od svog radnika da radi više nego on sam. Međutim, tenzija nastaje iz razloga što on teško razume, pogotovo ako su opsesivne crte praćenje narcizmom, da njegovu potrebu za perfekcijom ne dele i njegovi radnici. Tada će pokušati da sprovede kontrolu nad greškama svojih radnika, koje ovi po pravilu teško podnose.

.

Učestalost opsesivno-kompulsivnog poremećaja

OKP se najčešće javlja tokom adelescencije ili ranog odraslog doba, između 18 i 25 godine, neretko postoji i tokom detinjstva. Studije pokazuju da od OKP-a pati između 2% i 3 % populacije, a oko 1% dece i adolescenata.

Treba imati u vidu da merenjima odmaže činjenica da se osobe koje pate od OKP-a toga stide, kriju svoje simptome jer ocenjuju svoje ponašanje kao besmisleno i preterano. Neretko su same opsesije povezane sa idejom da će se osramotiti i ponašati neprilagođeno, da će ih drugi zbog toga odbaciti, kao posledica ovog straha javlja se izolacija i povlačenje. Sve su ovo razlozi zašto ovaj poremećaj ostaje neprimećen, a često i ne prihvaćen od strane sredine.

.

OKP i psihoterapija

Postavljanje visokih ciljeva i stremljenje ka njima je pozitivno, ali treba da bude u skladu sa stvarnošću. Međutim, ukoliko je neko perfekcionista u svim životnim oblastima, neispunjavanje sopstvenih previsokih standarda može dovesti do anksioznosti i ozbiljnijih problema. Takva osoba postaje previše samokritična, gubi samopouzdanje i vremenom stvara kompulsivne potrebe.

OKP se nekada javlja iznenada, ali češće nastaje postepeno, godinama. Simptomi mogu početi od bezazlenih rituala koji vremenom prerastaju u obavezu i dominiraju životom sve dok ne postanu ozbiljan problem.

Opsesivne misli i kompulzije imaju svoje emocionalne posledice: od osećaja stida, nesanice i strahova, do depresivnog stanja i preplavljujuće anksioznosti. Psihoterapija je od velike pomoći u prevazilaženju ovog stanja. Do promene u razmišljanju i ponašanju dolazi putem ohrabrenja klijenta da prepozna, shvati problem i radi na njemu.

Ivana Paunović; Danas online

Autorka je psiholog-master i O.L.I. Psihološki savetnik

Tekstovi o psihologiji na portalu P.U.L.S.E

  Danas, Društvo, Opsesivno-kompulzivni poremećaj, Psihologija