“Koliko je “karakter” vazan u istoriji? Neki tome ne pridaju nikakav značaj. Istorija je za njih mnogo veći točak od pojedinačnih ličnosti. A neki istoričari objašnjavaju neke događaje iz istorije karakterom važnih ličnosti i junaka. I mi verujemo da karakter i narav neke istorijske ličnosti mogu ponekad da utiču na istoriju. Ali ono sto određuje tu individualnu posebnost opet je istorija po sebi.”

Ako krenemo od ove misli izrečene kao jedne od mnogobrojnih mišljenja ili dilema pripovedača o jednom razdoblju turske imperije koje se klackalo izmedju tradicije utemeljene viševekovnim običajima i prodora evropskih običaja i kulture, nećemo pogrešiti. Iznad svih dogadjaja lebdi senka padišaha Abdulahamida koji je bacio u tamnicu svog starijeg brata Murata V i cvrsto kontrolisao zivot njegove dece, izmedju ostalih i sultanije Pakize iz cijih pisama sestri Hatidži saznajemo ne samo o životu ljudi na Mingeru i epidemiji kuge koja se nenadano pojavila, nego o čitavom sistemu vlasti, zakulisnim radnjama, sumnjivim ubistvima i krimi pričama po ugledu na Šerloka Holmsa u čijim avanturama je uživao sam padišah Abdulhamid.

Dakle, ovo je i jedna vrsta krimi romana, pored istorijskog, ali i studija vremena, političkih i socijalnih pitanja, karaktera, pravde, istine obojene imaginacijom pripovedača tamo gde je dokument ostavljao “rupe” koje je trebalo popuniti da bi pripovedanje bilo smisleno. Rekla bih da roman ima odlike romana hronike, rekonstruisane pripovedanjem praunuke sultanije Pakize kojoj pisac dodeljuje zadatak da ispriča ne samo istoriju svoje porodice, već i sudbinu Mingera i njegovih stanovnika u vremenu previranja, nestabilnim političkim i kulturnim prilikama gde je borba za otcepljenje, stvaranje državnosti, očuvanje mingerskog jezika, ujedno i priča poznata “malim narodima” i danas po mnogo cemu aktuelna.

Cela priča o ostrvu Minger na koji se iskrcava Bolkonski paša, najvažniji lekar otomanskig carstva, a sa njim njegov kolega dr Nuri koji je ujedno i suprug sultanije Pakize, mogla bi se svesti na mnogo manji broj strana, nego sto ga ovaj roman ima, ali to onda ne bi bio Pamuk. Navikli smo da se Pamukova priča grana u mnogo pravaca sa mnogo pojedinosti koje vam se na trenutke cine nepotrebnim, ali uvek imaju smisao jer daju široku sliku vremena, običaja, suživota Grka i Turaka na Mingeru od obicnog dana do neobičnih prilika i nesvakidašnjih dogadjaja.

Ispratićemo sudbinu Pakize i njenog supruga, Sami-pase i njegove tajne ljubavi, kolage Kamila i njegove mažene, a tvrdoglave i neposlušne supruge, kao i mnogih drugih ličnosti koje su podsticale bas ovakav sled dogadjaja.

Ko se odluči za ovaj roman, jer voli krimi i istorijsku podlogu priče , nek se naoruža strpljenjem, biće nagradjen jednim izuzetnim pripovedackim darom. Oni koji vole mnogo akcije, biće razočarani, jer je priča samo povod za mnogo siri kontekst.

Prevod sa turskog Mirjana Marinkovic

Mirjana Kosanović

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

  Književnost, Mirjana Kosanović, noći kuge, Orhan Pamuk