Otvorena Zbirka Milomira Glavčića u Adligatu

Zbirka dobrotvora Milomira Glavčića (1924) otvorena je u svečanoj atmosferi, u Muzeju knjige i putovanja Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju “ADLIGAT”.

Milomir Glavčić je u humanitarne svrhe u Srbiji poklonio više od deset miliona evra, gradeći bolnice, škole, mostove i crkve, a veoma je značajna i njegova humanitarna delatnost u Kanadi. Glavčić spada u najistaknutije žitelje Kanade srpskog porekla, rodom iz sela Pope kod Jošaničke Banje, sa najdužom adresom stanovanja u Nijagara Folsu.

„Srbiju sam napustio davne 1947. godine, u potrazi za poslom i boljim životom. Od tada sam rodnu zemlju nosio u srcu a moje Srbe godinama pomagao. Zato sam uvek želeo da radim i zaradim, ne samo za sebe, nego i za druge. Najveća sreća i radost oduvek mi je saznanje da se neko tamo, u mojoj Srbiji, daru kojim sam ga pomagao, raduje. Ta njegova radost je duševna hrana za mene. Tako je bilo oduvek, a tako je i danas u mojoj 101. godini”, napisao je Milomir Glavčić (1925) za Muzej knjige i putovanja, Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju “Adligat”.

Ovaj skromni čovek, rođen u selu Pope pokraj Jošaničke banje i odrastao u teškom siromaštvu, stekao je veliko bogatstvo u Kanadi. Umesto da u njemu sam uživa, rešio je da ga velikodušno deli sa svojim narodom, ali i sa sugrađanima u Kanadi. Samo je u humanitarne svrhe u Srbiji poklonio više od deset miliona evra, gradeći bolnice, škole, mostove i crkve. Zato smo odlučili da u Muzeju knjige i putovanja posvetimo jedan kutak njegovom životu i radu, njegovim humanitarnim delima. Gospodin Glavčić nam je poslao svoju omiljenu frulu, nekoliko fotografija i pisama koji su sad uključeni u stalnu postavku – da brojnim posetiocima naših muzeja pričaju njegovu priču, da podučavaju nove naraštaje, pošto na hiljade đaka i studenata svake godine poseti naše muzeje u Beogradu. Kada su ovi predmeti stigli u Beograd, Zbirka dobrotvora Milomira Glavčića svečano je otvorena u prisustvu mnogobrojne publike. Kontautorka Milica Milović na gitari je izvodila omiljene Glavčićeve pesme, a potpredsednik Adligata Adam Sofronijević istakao je da od Milomira Glavčića učimo kako se voli Srbija i onda kada se u njoj nije živelo više od pola veka i kada je ona gotovo uvek bila na drugoj strani globusa.

„Izgraditi most, vrtić, materijalno pomagati ljudima koje ne poznajemo, samo; zbog činjenice da su pripadnici našeg naroda, najviši je izraz patriotizma i ukazuje na put kako uspešni pojedinci mogu da podele deo svojih uspeha sa zajednicom kojoj pripadaju poreklom“, deo je govora Adama Sofronijevića.

Život i rad gospodina Glavčića predstavio je njegov prijatelj u Srbiji, novinar Miša Dugalić.

Detinjstvo i mladost Glavčić je u predratnoj Jugoslaviji proveo u bedi i siromaštvu. Veoma rano je ostao bez oba roditelja Siroti dečak na šegrtovanju u Beogradu je preživeo bombardovanje 1941, a zatim i nemačku okupaciju. Po povratku u rodno selo priključuje se četničkom pokretu generala Draže Mihailovića. Nakon što je rat završen regrutovan je u JNA. Prebegao je u Grčku, preveslavši sa prijateljem Slovencem Prespansko jezero. Učestvovao je u grčkom građanskom ratu na strani kraljevske vojske. Preko grčkog izbegličkog logora u Solunu i preko Italije, krajem četrdesetih godina prošlog veka dospeva u Kanadu, gde i danas živi. Njegov život, mladalačke muke i lutanja, a zatim i sticanje ogromnog bogatstva, opisao je u autobigrafiji Trn u nozi na dugačkom putu, štampanoj u ograničenom tiražu, čiji je primerak Glavčić poslao za svoju zbirku u Adligatu.

U Kanadi je uložio znatna sredstva za gradnju crkve i bolnice u Nijagara Folsu, a u rodnoj Srbiji pomogao je gradnju mosta preko Ibra u Kraljevu, kojim nije samo spojio obale ove reke već i dve države – Kanadu i Srbiju, o čemu svedoče i obeležja na ovoj građevini. Kraljevo i Nijagara Fols i danas su gradovi prijatelji, upravo zahvaljujući ovom darežljivom čoveku i mostu koji je zahvaljujući njemu podignut. Glavčić je finansirao gradnju crkava, obdaništa, domova kulture, biblioteke, asfaltiranje puteva, obnavljanje osnovnih škola. Bolnice u Kraljevu i Raški darovao je medicinskim aparatima i sanitetskim vozilima. Pomagao je, i pomaže, i bližim i daljim rođacima, ali i stotinama nepoznatih porodica. Njegovim imenom su na području Raškog okruga nazvane ulice, jedan bulevar, vrtić, kulturni centar. Dobitnik je brojnih priznanja i najviših državnih i crkvenih odličja. U Kanadi su, u znak poštovanja, na dan njegovog 99. rođendana Nijagarini vodopadi bili obojeni bojama srpske zastave. Zahvaljujući Milomiru Glavčiću, 2015. godine potpisana je i prva Povelja srpsko–kanadskog prijateljstva u savremenoj istoriji, što je značajan korak u unapređenju bilateralnih odnosa dve zemlje, posebno na planu kulturne razmene i ekonomske saradnje i investicija. Prošle godine je Pošta Srbije izdala poštansku marku sa Glavčićevim likom.

„Životni put bio mi je dugačak i trnovit. Ali, noga je izdržala sa trnom u tabanu”, Glavčićeva je poruka. Ta noga i taj taban, pa čak i taj trn, simbol su dobročinstva i humanosti koje pamtimo.