Ulogujte se / Kreirajte profil

Pilotinica

.

Become a Patron!

.

Bila je osobena u svojoj eleganciji i senzibilitetu. Osamdesetih godina, visoka, vitka, lepe prosede kose, koju je negovala. Imala je lepo mladoliko i dopadljivo lice i tamne oči. Bila je tiha, nije se nešto naročito družila. Teško je podnosila život u domu, ali ga je podnosila. Jer, gde bi inače bila? U dom je prvo došla sa mužem – elegantni fini par dvoje starijih ljudi – imali su svoj stil i način i držali se jedno drugog. Imali su svoje izlaske i šetnje. On je nekad bio pilot, a ona modni fotograf – ljudi iz višeg građanskog sloja. U domu su proveli najmanje sedam-osam godina, a onda je muž umro i ona je ostala sama. Nisu imali dece, jer, kako je ona ponekad pričala, radili su puno i imali su zanimljive i dinamične poslove, putovali su puno po svetu i deca im nisu bila neophodna. Nju su zvali „pilotinica“, po mužu pilotu i skoro da je ko znao njeno pravo ime, osim osoblja. Svi su je zvali – pilotinica.

Odlaskom muža i starenjem, u njenom životu su nestali živost, bogatstvo i ljubavi njenog nekadašnjeg života. Ona je bila dama – verovatno kreativna u svom poslu i zaljubljena u svog muža. U domu ostade sama – ponešto kruta i distancirana, nije se priklonila zajedničkim aktivnostima u domu, niti joj je bilo blisko da nešto menja u svom životu. Ostala je po strani i prihvatila svoju samoću i izolaciju. Ostalo je – kako je – tako je.

U svojoj lepo nameštenoj sobi imala je portrete koje je u svoje vreme radila – fotografisala je sebe, muža, najpre, i videlo se da je to umela da radi, sa čulom za lepotu i senzibilitetom za prepoznavanjem one divne celine ljudskog lica koja ga čini jedinstvenim, i markantnosti detalja na tom istom ljudskom licu zbog kojih se to lice pamti. Njeni portreti iz mladih i mlađih dana bili su izraz lepote i dara da se ta lepota uhvati. Očito da je ona bila veoma lepa žena. Nije imala nikoga kome bi ove lepote ostavila i šta drugo da se radi u domu – nego da se sedi u sobi i gleda ta lepota, da se mirišu mirisi jednog ugodnog ranijeg života ili dodiruju stvari, koje su uspomena na stvarne žive dodire koji su prošli. Ipak – kada se sa uspomenama pretera one postaju opasne. Izgleda da sve ima svoju meru i „pilotinica“ je vremenom počela da se plaši prošlosti kojom je okružena. Prošlost se gubila u magli vremena, a prostor kojim je okružena, postajao je sve pustošniji. Život je sve više postajao trpljenje, tupo i prazno – bez smisla. Nije se ničim bavila, nije nikoga tražila – prosto „ćumurala“ je po automatizmu – jutro je postajalo teže od večeri, a veče je postajalo teže od jutra. Nije više znala kuda da se dene niti šta da radi mada je ostala u svojim osnovnim navikama da bude čista, lepo obučena i začešljana i da zastere svoj krevet. Istina, uočavala se početna traljavost u navikama – sve je manje bilo ruža na njenim usnama, kosu je ostavljala ponešto čupavom, nije bilo više prstenja na rukama, niti je tako često menjala svoje kućne haljine kao ranije.

Onda je „pilotinica“ jednog dana popila šaku tabletu. Na vreme su je pronašli, isprali joj stomak, osvežili je i poslali doktoru za „živce“, kome je rekla da joj se više ne živi. Proglašena je depresivnom, dobila je lekove i vraćena u sobu, da bi potom sama došla do terapeuta i zamolila za razgovor. U razgovoru škrta i usporena, ali, uspela je da kaže ono što je htela – da joj se zaista ne živi, da je ništa ne interesuje, da se nečim bavi ne želi, niti da se sa nekim druži i šeta. Ipak ona i terapeut su se dogovorili da se javi na razgovor kada je „stegne“ muka od života.

I počela je ona da navraća svaki dan – ne dugo da se zadržava, već sa par reči i diskretno. Potom sve se duže zadržavala – čisto tako da sedi, pa je počela da priča o sebi i svom ranijem otmenom i dobrom život sa mužem, koji ju je voleo, i da odćuti prazninu, koja je nastajala nakon tih priča. Onda bi se povlačila. Na vidiku nije bila nikakva promena – da bi ona sama nešto radila, već samo da dolazi i da priča priče koje su se vremenom počele ponavljati.

Onda joj je terapeut jedno jutro – pre svih priča – dao jednu malu saksiju u kojoj je bio maleni koren biljčice, koja inače raste između kamenja. Površina zemlje u kojoj je bio koren, bila je prekrivena sitnim belim kamenčićima. „Pilotinica“ je dobila zadatak da tu saksiju sa korenčićem čuva i da je zaliva – svako jutro po kap-dve vode i da posmatra – korenčić je slabašan i mali, ali valja biti uporan i brinuti o njemu, nadgledati ga. „Pilotinica“ je prihvatila svoj „domaći zadatak“ i pažljivo odnela saksiju u svoju sobu. Od tada je svako jutro dolazila terapeutu da referiše stanje saksije i korena – strpljivo i pažljivo je zalivala zemlju i po njoj posute kamenčiće i zavirivala da se odnekud iz zemlje pojavi živi listić biljke. Prolazilo je vreme a biljčica se ne pojavljuje – terapeut već u sumnji, a „pilotinica“ zabrinuta. Hrabrile su se međusobno, sve dok jednog dana „pilotinica“ nije ušla u sobu terapeuta, noseći obema rukama saksiju i veselo uzvikujući: „Pogledajte pogledajte on je nikao“ I zaista između kamenčića pojavio se providan zelenkasti končić veliki kao naprstak i listić veliki kao glava od čiode. „Pilotinica“ je bila presrećna – ta ona je čuvala biljčicu i biljčica je živa, evo je raste … I nežno i pažljivo odnese saksiju u svoju sobu.

Sledećih dana zvala je terapeuta da dođe u sobu, da joj na tabli prozora pokaže biljčicu kako izgleda – raste milimetar po milimetar i biva sve zelenija. Sa ponosom i zadovoljstvom, sa osmehom i dobrotom čoveka koji istinski živi – „pilotinica“ je pri tom posmatrala biljku i lagano spuštala svoj kažiprst na nju, tek da je pozdravi i pomiluje.

Za P.U.L.S.E: Slavica Vukasović

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.