Intro: Za koliko bi prodao svoja sećanja?

Počeću ovu priču posetom prvog Urusai-Con-a. Tokom ovog događaja, porazgovarao sam sa Igorom Markovićem, predstavnikom izdavačke kuće „System Comics“ i njene sestrinske kuće „Lokomotiva“. Tu mi je istakao jedan detalj koji mi je ostao u sećanju. „Jedno moram da naglasim“, rekao je on, „od svih stripova koje sam doneo ovde, „Mu“ se ubedljivo najbolje prodaje. Domaći proizvod!“.

„Kod nas se skroz rasprodao“, rekao je jedan od mojih prijatelja, igrom slučaja zapošljen u „Laguni“. „Imali smo 15 primeraka, svih 15 otišlo!“ Potpuno neverovatno, ali istinito – primerci koje su tada imali su došli naknadno. Sve ostale, one koje su autorke potpisale, su rasprodali.

„Rasprodali smo sve“, veli predstavnik „System Comics-a“, ovaj put ne Igor doduše, na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu knjiga. „Razgrabilo se, nije nijedan primerak ostao!“ Igor jeste, naravno, bio u blizini i ovo je aminovao. Jedino mesto gde prodaja ovog stripa nije išla lepo, a da barem ja za to znam, jeste „Svet stripa“ u Kragujevcu. Kako se čini, u svim drugim mestima gde se „Mu“ našao, naišao je na dobar prijem.

Dakle, o čemu se radi? Kako to da jedan strip u izradi sestara Sare i Ane Živković može toliko da eksplodira u popularnosti? Pa, zađimo malo u isti i saznajmo zajedno.

Radnja stripa ukratko

Velika metropola. Izvesni Mihail, od milošte Miša, odlazi u prostorije Zavoda za otkup memorijskog sadržaja gde obavlja transakciju koja je, sama po sebi, zapravo bila ideja-kapisla za ceo serijal – naime, on prodaje jedno svoje sećanje. Svoju radnu nedelju Miša provodi tako što narod dovodi do suicida (a ponekad se nađe i u Domu zdravlja, jelte). Paralelno s njim, tinejdžer Laza prolazi kroz probleme; odnos sa majkom mu je očajan, terapeut ga zlostavlja, a svoje probleme u školi rešava nasiljem.

Preprodaja sećanja, i sve što nju prati iza kulisa, će zapravo povezati ovu dvojicu mladića i odašljati ih na put nakon kojeg niko od njih neće biti isti.

Znak kvaliteta

„Nisam znala da „Mu“ ipak računaš u mangu. Uvek sam ga smatrala evropskim stripom sa karakteristikama mange“; ovo mi je Ana naglasila tokom jedne prepiske, komentarišući jedan od prethodnih tekstova na temu mange Zapadnog Balkana. Dakle, da istaknemo o čemu je reč; naime, iako su sestre Živković i te kako ljubiteljke mange, razvoj njihovog posebnog stila je usledio kada su, posredstvom Vlade Vesovića i beogradske škole stripa „Đorđe Lobačev“, otkrile autore kao što su Serđo Topi, Tanino Liberatore i drugi. Hodajući u stopama autora kao što su Vendi Pini i Erve Baruela, tj. Baru, sestre Živković su napravile blend više pravaca, kreirajući time unikatno delo koje je na međi Istoka i Zapada.

Prigušene, mutne boje rađene u akvarel tehnici navode čitaoca da obraća pažnju na svaki kadar „Mu-a“; poseban uspeh sestara vidimo u totalima, gde neboderi bespogovorno slični beogradskim zgradurinama paraju oblake svojim mrtvilom. Mada, i enterijeri su odrađeni spektakularno – pogotovo se izdvaja scena gde Julija Kavašima drži govor punom amfiteatru ljudi dok Dr Borislav Knežević sluša pomalo sardonično.

Dizajni likova dodatno pojačavaju užitak. Prateći pravilo „kvalitetni likovi se prepoznaju po siluetama“, Živkovićeve su unele sebe u potpunosti kada su osmišljavale oblike dva glavna protagonista, Miše i Laze. Miša gotovo uvek ima svoju narandžasto-crvenkastu kapu na glavi, koja je obrijana i obla dovoljno da se prepoznaje izdaleka. Sa druge strane, Laza, iako očito dečak koji se ne libi da pokaže svoju spremnost na fizički okršaj, nosi čupave grejače za potkolenice, tipične za žensku odeždu. Naravno, androgenost se ipak očekuje o autorki lepšeg pola, te su i Miša i Laza nešto obliji i nežniji po izgledu od drugih istaknutih muških aktera (poput, recimo, Dr Kneževića ili Lazinog terapeuta). Julija Kavašima je treća osoba koja se ovde izdvaja dizajnom, s njenim izgledom seks-bombe i poslovne žene, a posebno sa jarkim bojama koje obiluju na njenoj odeći.

Mnogo je kvaliteta za istaći ovde, ali treba pomenuti i jednu ključnu činjenicu. Naime, iako je manga estetika ovde najmanje prisutna, opet je „Mu“ prošao kroz proces koji sve mange u Japanu prolaze – drugim rečima, imao je kontinuitet u vidu izlaženja individualnih poglavlja bilo štampano, bilo na digitalnoj platformi. U slučaju „Mu-a“, ta platforma je bila i ostala portal Hellycherry.

Mesto za napredak

„Mu“ je izvanredan strip, ali nije bez svojih mana. Primera radi, na nekoliko mesta dijalog deluje pomalo plastično. Dostizanje prirodnosti dijaloga je zadatak sam po sebi, i nekada čak ni najboljim piscima ne pođe za rukom da adekvatno simuliraju jedan propisan razgovor. Naravno, ovo je u stripu prisutno tek u malim dozama, ali kad se primeti, primeti se.

Druga stavka koju bih istakao jeste manjak detalja oko fontova u stripu. Ovo zvuči kao čudna tačka kritike, ali poslušajte me. Naime, autori koji rade urbane sredine neretko (štaviše, jako često) odrade izvanredne prikaze modernih naprava poput računara, telefona, bilbordova, svetlećih reklama, kamkordera, itd., ali onda kada vidimo displej tih naprava, vidimo slova pisana olovkom, ili slobodnom rukom. Dakako, ovo daje šarm jednom delu, ali ako težimo ka verodostojnosti, prakse poput ove moraju da se izbegnu. Za devojke preporučujem da od sleećeg stripa krenu da sve znake, natpise, oglase i prikaze na ekranima unaprede tako da slova deluju digitalno i svrsishodno prostoru gde su prikazana.

„Mu“: Prikladni pledoaje

„Mu“ ne ostavlja ljude ravnodušnim. Sestre Živković, kao aktivne autorke koje jako često komuniciraju sa publikom, su sa punim pravom među trenutno najpopularnijim stripašicama u Srbiji. I da, ovo kažem sa punim autoritetom, čak i pored živih kvaliteta poput Aleksandra Petrikanovića, Ilije Jakovljevića, kolektiva „StripoTetke“, Novice Milivojevića i drugih. A da ugođaj bude još slađi, naglasiću da je ovo tek prvi veći deo priče. Još novih nam sledi, a dotle imamo individualna poglavlja na Hellycherry-ju za uživanje i ovaj štampani album za plasiranje na polici, uz druga remek-dela.

Za P.U.L.S.E Ivan Veljković, 21. novembar 2024.

  Ana Živković, Mu, Sara i Ana Živković, Sara Živković, System Comics