Pol Oster – Mesečeva palata

Nije ovo nikakva palata, već naziv kineskog restorana usred Njujorka, ili jednog orkestra u kome svira ujak Viktor, ili kolačić sudbine u kome piše kako je “Sunce prošlost, Zemlja sadašnjost, Mesec budućnost”. A i prvi koraci čoveka na Mesecu su povod da se ispriča ova uzbudljiva priča u kojoj funkcioniše čuveno Osterovog trojstvo, koje se ponavlja u većini njegovih romana.

Kod Pola Ostera postoji samo priča. Dobra priča. Nema onih lepih, univerzalnih životnih misli koje ćete prepisivati. Nema podvlačenja teksta, obeležavanja. Nije on takav pisac. Mora samo da se pamti. Dok čitate bilo šta njegovo, počnete da verujete u istinitost napisanog, u mogućnost da se baš tako desilo. Kao da ste se vratili u ono zaboravljeno doba pričanja priča, prepričavanja događaja. Detinjstvo. Neko vam priča priču. Jednu, drugu, treću. Uzbudljivu, zanimljivu, šarenu, daleku, američku. A moguće i vašu, jer mladi ste, imate tek 23, život je pred vama, ali ne znate šta ćete sa sobom, eksperimentišete, gladujete, samujete, iscrpljujete se do krajnjih granica.

Reč je o sedamdesetim godinama prošlog veka u Americi. O jednom pomalo čudnom studentu, koji eksperimentiše sa svojim životom. Čitave stranice u kojima opisuje život bez novca i svesno odricanje od svega što novac čoveku daje (struja, voda, hrana, svetlo, misaoni svet), sve je to zarad neke ludosti i uverenja da on može sa svojim životom kako hoće. Dovoljno je da zamislite kako više nemate ništa, knjige (nasleđe divnog ujaka) ste rasprodali, iz stana su vas izbacili (neplaćena stanarina) i eto vas u parku. Spavate pod drvetom ili u žbunju, jedete ostatke hrane izletniika, kradu vas, iscrpljeni ste, bolesni, sve trpite. Dok vas prijatelji ipak ne nađu.

U nastavku, ovaj mladić iz parka će se vratiti uobičajenom životu drugih. Zaposliće se kod nepokretnog starca. Čitaće mu, pričati, opisivati svet, opisivati stvari, do u detalje. Tu već nalazimo sličnost sa Mersoovim prosvetljenjem: videti koliko je svet lep kad ga ne vidiš. Ili kad ga izgubiš. Onda će uslediti priča tog starca, Tomasa Efinga, avanturistička, glupa, divlja, u planinama i pećinama Jute, kao u najboljem i najuzbudljivijem kaubojskom filmu. I kod Efinga je sve dobrovoljni izbor, eksperimenat, avantura koja proizvodi strah ali i egzistencijalističku žudnju za životom. Dakle, starac ima priču svoje prošlosti, ali ima i ovu sadašnju, koju proživljava sa “družbenikom”, Markom Fogom. Te stranice su duhovite, zabavne, često proročke, jer Efingovo geslo je da ništa nije slučajno i ništa nije onako kako izgleda.

Tek u trećoj priči stiže Solomon Berber, profesor istorije na raznim univerzitetima u Americi, uhvaćen na delu sa studentkinjom Emili Fog, izbačen sa svih, autor romana o Mesečevom narodu negde u Americi, neprirodno debeo, širok kao tri ormara. Sve ove priče, uglavnom muške, ne proističu smišljeno jedna iz druge, nego se slučajno dotiču, u postepenom razotkrivanju istine. Svaka je potkrepljena dodacima, u svaku su umetnute nove ličnosti, koje, kad ih Oster predstavi, ne mogu da se zaborave.

Za kraj sam ostavila ljubav, osećanje bez koga se ne može, pogotovu kad ste tako mladi. Kiti Von je Kineskinja, ćerka čuvenog diplomate, posle smrti roditelja sama na svetu. To osećanje da su sami na svetu, i zato sudbinski predodređeni jedno za drugo, to ih zbližava. Ali… Na kraju, glavni junak, mladić iz parka, započinje svoje ekscentrično putovanje preko Čikaga, Oklahome i Nebraske, do Jute, u kojoj traži pećinu Tomasa Efinga da bi proverio starčevu ispovest. Ali, pećine nema, sada je tu jezero u kome se ubila Efingova priča. Da li je mogla da bude laž? Konačno, od Jute do Kalifornije Marko stiže do same obale okeana, iza koga se u daljini naslućuje Kina. Ne slučajno Kina!

I još malo o emocijama. Paketi knjiga kao uspomena na ujaka Viktora. Razglednice od njega. Klarinet kao uspomena. Spavanje na Dostojevskom. Kuvanje na Tolstoju. Rasprodaja, ali tek kad se sve pročita.

Otkrivanje oca, službovanje kod dede. Mnogo smrti! I te čuvene slučajnosti Pola Ostera. Slučajno ste se rodili, očevi nisu obavešteni. Slučajno se zaposlite kod dede. Slučajno vam otac umre nekoliko meseci pošto saznate da ga imate. Slučajno je u kineskom kolačiću sudbine izvorna Teslina rečenica ( ona sa početka!).

Likovi su uglavnom muškarci. Žene su tu da bi se o njima pričalo. Često namćoraste. Jedna tvrdoglava studentkinja, jedna supruga strogog katoličkog vaspitanja, jedna pijana ujna, jedna moderna Kineskinja, sposobna da voli.

Mesečina obasjava sve. I Nikolu Teslu, sa kojim se jedan od junaka sreo u nekoliko navrata. Nekoliko stranica o Tesli, baš godi! Tu je i Mesečev narod koji je sa Venere pao u Veliku slanu pustinju, pa nestao u pustošnoj Juti, gde Amerikanci isprobavaju hidrogensku bombu.

Egzistencijalističko isprobavanje života, apsurdno i zakasnelo srljanje ka istini, avanturističko špartanje po Americi, majstorstvo prostora u kome će se, ipak, zagubitii nešto što je ličilo na pravu ljubav, eto, to je suština ovog romana ! Divna knjiga, meni omiljena. Podseća me na prve trešnje! One uvozne! Listovi ispadaju, čekam novo izdanje!

za P.U.L.S.E Dana Ćirić

Tekst je preuzet sa fb stranice “Plavi krug književnosti”

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

  Dana Ćirić, Književnost, Mesečeva palata, Pol Oster