Ulogujte se / Kreirajte profil

Politika i rokenrol

Intro: ,,It’s better to burn out than to fade away”

Odavno sam ukazivao na opasnost da rock and roll bude kooptiran unutar establišmenta. Nekada je rock trebalo da bude pobuna protiv otuđenosti i preozbiljnosti sveta u kome su rad i trošenje bile jedine vrednosti. Ali, zvezde dugih kosa počele su da bacaju poglede na rezidencijalne kvartove gradova i da se druže sa bosovima. Danas je taj proces priveden kraju. Muzika je isto ono što i TV propaganda: svrha joj je kretenizacija mladih. Kao i sve revolucije, rock and roll je imao fazu belog usijanja zanosa, ogromne energije; kao i sve revolucije imao je svoje heroje i svoje žrtve.

I onda je došao period petrifikacije.Ono što se danas svira podseća me na etnografske ili prirodnjačke muzeje. I – kao što vlade daju subvencije za te ustanove koje zvrje prazne – iste oligarhije i kapom i šakom potpomažu diskografsku produkciju čiji je proizvod sličan muzejskim: PRAZNINA. Techno i rave partiji pre podsećaju na voodoo orgije, nego na sastajališta mladih. Vlasti sve to posmatraju blagonaklono, jer im više odgovara da se gnev, nezadovoljstvo i energija mladih bez ikakve izgledne budućnosti potroši (uz pomoć ekstazija) na samouništenje, nego da ti isti momci i devojke jednoga dana dođu pod prozore glavešina sa motkom. (Svetislav Basara, književnik)

 

To je samo rock and roll

Rock and roll je, sam po sebi, oduvek bio politiziran, ali ta njegova karakteristika nije u svakoj prilici vidljiva. Ono što rock muzici daje notu političnosti, počiva na aksiomu da ona predstavlja jedno moćno i u istoriji nezabeleženo sredstvo mladih ljudi unutar večnog sukoba generacija za nadmoć i prevlast.Kada se kaže rock and roll, misli se na pobunu – preglasna i iritirajuća muzika, način oblačenja, izražavanja i ponašanja koji odstupaju od iole konvencionalnog, tradicijom zacrtanog stereotipa.

Svoju punu popularnost, naoko deformisani i besmisleni tonovi, stekli su onog trenutka kada je ,,klasa” odraslih punim glasom ustala protiv njih , tj. protiv tzv. zvukova džungle. Rock je samo jedan od načina duhovnog odražavanja stvarnosti, a time i politike, samo što se ogledalo tog odraza nalazi u dušama mladih ljudi. U stvari, tako bi bar trebalo da bude. Duboka komercijalizacija svega i svakoga, jeftino podilaženje masama, konkurentska borba za opstanak na tržištu šou biznisa, poza, prodaja magle i strahovit pritisak mas medija u velikoj su meri otupeli izvornu oštricu rocka.

“Posle Bitlsa disko industrija je postala fabrički visoko serijski posao. Izgubila se kreativna sloboda. Talenti su potisnuti. Menadžment je počeo da diktira jednoličnu udaračku muziku: bip bip bip bip. Izgubio se dvo ,tro i četvoročetvrtinski takt.Uniformu u poslednjih 30 godina jedino remete regge muzika i alternativni eksperimenti antiindustrijskih grupa. Rap stil je verovatno poslednja stepenica u degradaciji električne epohe, jer tu muzike više ni nema, dok se pesma svela na atonalno brbljanje pevca recitatora”.

Dragan Veselinov, profesor

Potpadajući pod uticaj industrije i establišmenta, rock je počeo da se otuđuje od sopstvenih izvora i vrednosti, nastavljajući potom da pluta u mulju indiferentnosti. Vremenom se pretvara u ispraznu, jeftino upakovanu zabavu mediokriteta, tj.postaje oblik vlastite parodije.Ipak…

 

We are only in it for the money

Pojava punk rocka, sredinom sedamdesetih godina 20.veka, najbolje je potvrdila sledeću činjenicu: rock je izvoran i čist jedino onda kada se bori protiv autoriteta. Punk pokret nije štedeo Sistem i Poredak savremenog, fino upakovanog, totalitarnog društva. Njegove poruke su bile jasne i ubojite, njegova pobuna je bila iskrena i utemeljena u izvornim vrednostima rock and rolla. Jedan od slogana najrečitije govori o suštini ideje: “Ne znam šta želim,ali znam kako to da postignem”.

Rušiti, prebiti, spaliti, ubiti, uništiti i negirati, bile su ideje vodilje pristalica panka, a objekat tih glagola nisu bili tadašnji vodeći političari, nego sam sistem i autoritet, bilo sa koje strane on dolazio, jer ustanovljeni autoriteti i njegove institucije nisu odgovorile očekivanjima novih generacija. Isticanje fašističkih simbola – kukastih krstova i Hitlerovih slika – nikada nije imalo značenje koje stvarno ima; bilo je to samo burno i puno inata reagovanje na nesposobnost sistema da mladima pruži šansu.

Ali, već posle godinu-dve dana, političnost i odlučnost panka je splasnula na nivo komercijalizovanih i jalovih tirada. Pokret je pretvoren u modni trend, kao takav je podruštvljen a time i otupljen, te sveden na populističku zabavu. Za utehu ostaje činjenica da je takav razvoj događaja bio i ostao svojstven za ceo rock pokret. Silogizam je prost:ako si rocker, onda težiš da te čuje što više ljudi. Ako ti to pođe za rukom, prinuđen si da se oslanjaš na ustaljene institucije, poznate kao rock biznis. Onda te institucije uzmu pod svoje, zaradiš puno para i baš te briga za politiku i sistem koji, tamo neki kažu, uopšte ne valja.

 

Labudova pesma

“Ništa se, na žalost, ne može promeniti. Kao i pozitivna, i infernalna imaginacija  nema granica. Ne smem ni da mislim na šta će muzika ličiti za nekih deset godina. Umesto toga, radije maštam o NEČUJNOM ROCKU, o grupama koje bi odbacile hardver gitare, pojačala,bubnjeve i koje bi stvarale muziku unutar glava i duša. Samo za sebe i one koji ih mogu shvatiti.

Bilo je doba kada je rock&roll bio nevin. Oni koji su ga svirali, ostali su nevini, zato što su, uglavmom, mrtvi”.

za P.U.L.S.E:  Dragan Uzelac

  •  
  •  
  •  
  •  

10 komentara na tekst Politika i rokenrol

  1. zaletoes

    10/03/2018 at 12:51

    U potpunosti se slažem sa autorom ovog teksta. Danas je rok uplovio u mirne i ustajale vode glavnog toka društva. Današnji rok i/ili pop muzičari postali su bezlični sindrom tzv. formalne kulture. Drugim rečima,rok je, nekad subverzivan i antiasimilacion postao sastavni deo kulturnog establišmenta. Ali ne smemo, niti možemo, krivicu prebacivati na aktuelnu rok scenu, jer živimo u vremenu koje vrlo uspešno guši radikalne emancipatorske prakse. Ona samo to na suštinski način pokazuje.

  2. dragan uzelac

    10/03/2018 at 16:53

    Poštovani,

    saglasan sam sa Vašim viđenjem. Kao veoma mlad čovek(nekad davno) stavio sam na papir svu gorčinu i nezadovoljstvo koju osećam gledajući svet oko sebe kako tone sve dublje u glib indiferentnosti ili još bolje rečeno ,,Doba praznine” kako je to lepo definisao Žil Lipovecki. Rokenrol je samo moja velika ljubav i najneposredniji izraz koji koristim beležeći vlastita razmišljanja o svemu onome što volim ili što me iritira( pre svega laž i hipokrizija), ali bilo koju oblast stvaralaštva da uzmemo u obzir, stanje nije bolje … I žalosno je što nema otpora, barem ne onog suštinskog, beskompromisnog nad kojim će se moderni robovlasnici zamisliti …
    Prosto rečeno, sva moja energija usmerena je ka otporu takvom stanju, a članci, ma o kome ili čemu bili , upravo izražavaju taj bunt … Jer, kako se to lepo kaže, ako nisi deo rešenja, deo si problema … Plivati u mulju konformizma i eskapizma ne nalazim kao privlačan ,,sport” …
    Rokenrol je samo ostao muzika – divna, sentimentalna uspomena na neke kreativne i hrabre ljude … Ne mnogo preko toga …

  3. kole

    14/03/2018 at 15:42

    Zaista ne razumem ovakva viđenja… Kao da nisu postojale nezavisne kuće, kao da posle Bitlsa nisu postojali autentični, ozbiljni r’n’r autori, kojima je sopstveni art istinski značio… Pa danas kod nas, samo da postoje npr. “Repetitor” i “Goribor”, za mene je domaći r’n’r ziv… Svetski takođe, sa ozbiljno dugačkim spiskom. Ako govorite o manjku r’n’r histerije i manje idolopoklonstva nego u vreme Elvisa, Beatlesa-a (ili Franca Lista, ah?) – pa neka je ima manje, ali muzika je večna i uvek će biti ozbiljnih autora, životno zainteresovanih za sopstveni art. Biće ipak da se brka “žal za mlados'” sa objektivnom situacijom. (Što mi je posebno neverovatno, ovo isto priča S. G. Gile, a i dalje nastupa, bavi se muzikom…s tim što mu muzika već dugo i zvuči kao da je izgubila važnost, u skladu sa izjavama…)

  4. dragan uzelac

    14/03/2018 at 17:04

    Poštovani Kole,

    tema je kompleksna i možemo nadugačko i naširoko da polemišemo. Moj osvrt je jasno naglašen kao sociološki, u smislu rokenrola kao pokreta koji je pre muzike bio bunt protiv nepravdi sveta i političkih vladara koji su svet pretvorili u haos gde manjina ima sve, a ostatak nema ništa i živi ispod nivoa svakog dostojanstva… Muzika je još uvek tu, ma kakva bila, ali bunt jednostavno ne postoji …Ali nemam nameru da ulazim u bilo kakvu polemiku, jer svako ima jednako pravo da uzme papir i olovku i iznese svoj stav i viđenje …
    A taj cinizam ,,žal za mlados” u najmanju ruku je odvratan i ne znam kome je namenjen … Ali dobro, svako svojim postupcima najviše govori o sebi. Ipak, hvala na komentaru – i razumem tu vrstu viđenja … naročito kada su naše nabeđene ,,zvezde” u pitanju kojima izgleda svaki sistem odgovara – čast retkim izuzecima poput Džonija.

  5. Danilo Knezevic

    14/03/2018 at 21:17

    Rok kultura je proslost i najgori nacin da se mladim ljudima ispira mozak. Postoji engleska rok garaz scena kasnih 50ih godina koja je bila po meni autenticna i originalna posle toga sve je bilo na individualnom planu ako neki autor pokaze dovoljno kreativnosti..tipa grupa Jethro tull, Mark Nofler-solo karijera, pa i Dzim Morison koji je bio obrazovan covek i to svoje znanje implementirao u svoju muziku itd..ps ova Basarina izjava-Nekada je rock trebalo da bude pobuna protiv otuđenosti i preozbiljnosti sveta u kome su rad i trošenje bile jedine vrednosti…mislis sta sad treba da budemo neozbiljni, nekakvi indoktrinisani debili? Rok kultura se ne oslanja na nikakvu rtadiciju itd. Cista pogubna kultura. Zato je i propala. Jadno je kad vidim nekoga sa 70 godina koji slusa stonse.

  6. kole

    15/03/2018 at 13:51

    “Žal za mlados'” jeste pomalo otrovan i ciničan navod, namenjen svima koji lepotu sopstvene mladosti i krajnje subjektivne doživljaje sveta – nesvesno i neprimetno miksaju sa “objektivnim” suđenjem o pojavama, pa svedoče o prestanku važnosti i nestanku pojedinih kulturnih fenomena. To je tako često, tako ljudski. Ne slažem se da je moja primedba “odvratna”. I mislim da nije ništa loše da se čovek bori i ispoljava sebe “u svim sistemima”. Šta je alternativa? Da čeka da dođu njegovi? Ili neki podnošljivi?

  7. Nikša

    16/03/2018 at 00:56

    Zanimljivo i problematično stanovište ste izrekli i citirali u tekstu. Veoma je teško govoriti o politici bez sopstvene sklonosti, kao i o umetnosti bez sopstvenog ukusa. Zato stanovište ima nebrojena ishodišta. Jedan sam od urednika novog sajta Udruženja rok muzičara Srbije, pa bi’ voleo da uzmete učešće u njegovoj kulturnoj realizaciji.

  8. dragan uzelac

    16/03/2018 at 09:47

    Poštovani Kole,

    ja svakako poštujem Vaše mišljenje i borbu. O svemu navedenom mogli bismo danima da pričamo, a ovde je tako malo mesta i vremena. Samo bih dodao da sam ovaj sažeti prikaz, gotovo jednu prostu misao, napisao sa 26-27 godina i da nema nikakvog žala za ,,mlados” u njemu … Više sam bio iziritiran svim onim domaćim rok ,,zvezdama” koje dupetom nisu mrdnule na sve zlo što je zadesilo ovo društvo devedesetih(pa do danas), nego što mi je namera bila da pravim neku vrstu sociološke studije. U svakom slučaju hvala na javljanju i mišljenju – po meni, bogatstvo sveta jeste u različitostima (što se odnosi i na mišljenje o ovoj ili onoj temi). Ja sam samo strastveni ljubitelj rok kulture i muzike, njegovog borbenog i nadam se iskrenog duha … I u svom tom zanosu svakako da i grešim ili preterujem … Ali, ljudski je grešiti – to nas i čini ljudima i daje nam motiv da kroz život težimo boljem …
    Srdačan pozdrav!

  9. dragan uzelac

    16/03/2018 at 10:08

    Poštovani Nikša,

    po mom skromnom mišljenju rokenrol kao pokret nije jedini koji se prodao i koji je podruštvljen i pretvoren u industriju jeftine zabave i zaglupljivanja. Nestali su i mnogo radikalniji pokreti (ne poredim ih sa rokenrolom) poput dadaizma, nadrealizma, egzistencijalizma, bitnika …To su sve fenomeni koji su me fascinirali tokom mog poluvekovnog postojanja, a sve što sam slušao, gledao,čitao ili proživljavao kao mlad čovek (nekad davno) beležio sam na papir … I tako, vremenom, u poslednjih 20 godina nastala je gomila spisa, koje u poslednjih 5-6 godina prezentujem putem internetskih magazina i portala … Sve je to rađeno iz čiste ljubavi i duboke unutrašnje potrebe bunta protiv nametnutih laži i licemerja …
    U vezi sa tim, zahvaljujem Vam se na pozivu na saradnji, ali ja nisam neko ko bi na taj način pisao ili radio za nekog – pišem isključivo kad osetim potrebu i o onome o čemu želim(dakle, isključivo za svoju dušu) … nisam novinar u smislu da bih radio po nekom klasičnom diktatu redakcije.I još nešto – sve što sam imao da kažem, uglavnom sam već stavio na papir – otme se još po neki filmski prikaz ili tako nešto … Ali ako Vas se nešto dopada od onoga što sam do sada napisao možete da preuzmete(što se mene tiče) sa PULSE portala sa kojim sarađujem na moje veliko zadovoljstvo … Imam još neobjavljenog materijala o rok i bluz muzičarima, ali ono glavno imate već na PULSE portalu …od Morisona i Lenona, do Roberta Džonsona i istorije bluza i rokenrola!
    U svakom slučaju hvala Vam na javljanju i pozivu na saradnji !!!

  10. kole

    16/03/2018 at 11:35

    Hvala, pozdrav!!

Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.