Pop (up) istorija novinarstva kroz minula stoleća

Slova su, to znamo danas, nastala sva redom iz prastarih simbola: O iz simbola za oko a I za ruku, R za ratničku glavu pod šlemom, K iz vrha strele zabijenog u cilj, M iz simbola za talas, N iz simbola za zmiju… Ipak kad su ih Crnogorci videli u vidu prvih pečata za štampanje nazvali su ih đavoljim semenima iz čijeg kombinovanja i pečatanja ne može da iziđe baš ništa dobro.

Novine kao periodična publikacija kakvu danas poznajemo koja donosi novosti – vesti s raznih područja delatnosti od politike do privrede, nauke, umetnosti i drugih oblasti kulture u obliku kakve ih danas znamo proizvod su građanskog društva XVIII i naročito XIX veka.

Silan polet za svoj razvitak novinarstvo kao kontinurana delatnost dobija Francuskom revolucijom koja je otvorila neutaživ apetit širokih masa za vesti iz politike. Sa uvođenjem obaveznog osnovnog školovanja rapidno je rastao i broj potencijalnih novinskih čitalaca.

Pred kraj osamnaestog veka novine kao instrument informisanja javljaju se i kod Južnih Slovena u našem regionu prvobitno na latinskom i nemačkom u Zagrebu. Ephemerides zagrabienses zvala se prva novina koju je tamo štampala tiskara Jandera 1771. Trajala je celih 25 brojeva. Za njom je usledio Kroatischer Korrespondent koji je izlazio od 1789 do 1790 tokom eskalacije austrijsko-turskog rata. Već naredne godine pokrenute su u Beču Serbskija povsednevnija novini koje su potom prerasle u Serbskija novine. Ni one takođe nisu potrajale s publikovanjem duže od godinu dana. Slovenci su imali s ovom delatnošću imali najviše sreće – sedam leta docnije pokreću Lublanske novice koje uspevaju da opstanu čitave tri godine do 1800te.

Kad su srpske novine konačno štampane u Srbiji kao zvanično glasilo (parcijalno) novooslobođene kneževine zabeležen je živopisan događaj u kom je knjaz Miloš Obrenović naterao svog cenzora da pojede listove papira na kojim je izašao nemio mu članak o narušenom zdravlju njegovog sina Milana:

Nisu novine gaće da u njih gurate šta god stignete! Srbija i istina to ne ide zajedno! Srbija je nejaka država i o njoj se stoga mora nejako pisati.- (Ova scena prikazana je u 12 epizodi serije Vuk Karadžić kao povod za bunu protiv Miloša i ograničavanje njegove samovolje Sretenjskim ustavom).

Ako bi smo pak pokušali da dokučimo i razlučimo pra-istoriju distribucije periodične pisane u svetskim okvirima reči to bi u najkraćim crtama izgledalo ovako: Do 8000 pre n.e sve vesti se prenose samo dimnim signalima i bubnjevima. 3100 pre n.e u Mesopotamiji otkrivaju tehniku pisanja po tablicama.

490 pre n.e Filipides trči 42 kilometra od Maratonskog polja do Atine donoseći  Grcima ekskluzivnu vest o pobedi nad persijancima. Potom (ovaj prvi zapamćeni samopožrtvovani reporter u istoriji) pada mrtav od iscrpljenosti.

443 pre n.e Herodot piše istoriju svog doba. 430 pre n.e Čuveni filosof Sokrat lično donosi vesti o Peloponeskom ratu u Atinu. 334 pre n.e Aleksandar veliki šalje u Atinu svoje novooženjene vojnike  kući sa 300 zarobljenih persijskih štitova kao vest o svojoj pobedi nad njima

145 pre n.e Rimljani dolaze u centar grada do svog foruma da čuju najnovije vesti

59 pre n.e  Julije Cezar naređuje javno postavljanje akta koje beleže dnevne novosti o zbivanjima u senatu i širom rimske imperije

44 pre n.e ista ta akta donose vest o njegovom atentatu u rimskom senatu

47 n.e Plinije stariji nas obaveštava da je čitao iz rimskih akta kako se feniks pojavio u Rimu (?!)

105 n.e Papir biva izmišljen u Kini legenda ovaj pronalazak pripisuje TS’ AI LUNu.  Trebaće mu više od 100 godina da stigne u Evropu

221 n.e Dinastija Han stvara Kinesku imperiju koja usvaja komplikovani sistem razašiljanja pisanih vesti

445 n.e Germansko pleme vandala pustoši Rim shodno tome pismenost rapidno opada po Evropi

618 n.e zvanične vesti TIPAO počinju da kruže Kinom

986 n.e Vesti o tom da su Vikinzi otkrili Grenland ostaju zabeležene u njihovim pisanim sagama

1041 – 1048 Kineski umetnik PI ŠENG prvi koristi pokretnu presu da bi štampao slova

1275 Marko Polo diktira u zatvoru svoju priču o putovanju iz Venecije na dvor Kublaj Kana

1450 Johan Gutemberg po prvi put koristi štamparsku presu u Evropi

1470 Prve sportske vesti izveštaji o turnirima u Italiji

1481 Vest o smrti Sultana Mohameda drugog preko Italijana iz Konstantinopolja stiže na Engleski dvor dve godine kasnije

1493 Vesti o otkriću Amerike cirkulišu u štampanoj verziji Kolumbovog pisma

1773 Bostonska čajanka smišljena u redakciji Bostonske Gazete

1908 Prva posebna škola novinarstva na univerzitetu u Misuriju

1923 TIME weekle news magazine počinje da izlazi svake sedmice

1937 Herb Morison sa WLS Chicago snima zvuk rušenja i eksplozija najvećeg dirižabla Hindenburg kraj nju Džersija koji emiuje na NBCu sat kasnije

1940 Radio raporti Edvard R Moroua za CBS o bombardovanju Londona

1941 Mutal Radio Network prenosi fudbalsku utakmicu  koju prekida u 2:22 pm vešću: Bela kuća javlja o japanskom napadu na Perl Harbur. U 2:31 uključuje se Džon Dejli s CBSa s podrobnijim izveštajem. Kako je taj 7-mi decembar nedelja i kiosci ne rade napad na Perl Harbur ostaje ekskluzivno radijska priča

1945 Na pitanje reportera Bernarda Berelsona kako podnose aktuelni štrajk novinara jedan od njujorčana ogorčeno odgovara: –Its like being in jail not to have newspaper!-

Iako većina teoretričara medija prapočelo stripa ispravno nalazi u egipatskim hijeroglifima i ilustrovanim biblijama njegov pravi život počinje tek 1895. (s Autkoltovim Yellow Kidom) u dnevnim novinama gde je u nastavcima zamenio prvobitno planirane reprodukcije umetničkih dela u boji koja se nisu čestito dala odštapati u stogo limitiranom koloru na lošem roto papiru. Kao da želi da uzvrati ovu uslugu novinama strip svojim najčuvenijim herojima daje povremenu ili stalnu novinarsku profesiju.

Neretko se  i podvizi junaka u oblačićima reflektuju u dnevnoj štampi. Tako završni ili uvodni kadrovi Li Fokovih Mandraka i Fantoma često krase novinska zaglavlja koja nagoveštavaju problem s kojim će se ovi junaci uhvatiti u koštac ili sumiraju kao epilog njihov uspeh u tome (kao npr): Banda nebeskih pirata skrivenih u oblak konačno raskrinkana. I prvi kadar stripa o Flaš Gordonu iz 1934 počinje upravo prikazom zaglavlja novina: Asteroid juri ka Zemlji da li je ovo kraj sveta? Samo nas čudo može spasiti. Takođe Aleks Rejmondov junak Rip Kirbi u epizodi iz1952 biva angažovan od strane lokalnih novina Dnevne Sfere da pronađe njihovu u pustinji nestalu najbolju foto reporteku Bižu Benson bez koje list nemože.

Reporteri na tv-u frekventno pojavljuju sa svojim monolozima o problemima u društvu kao kontra teža neurotičnim naklapanjima dve junakinje Klovisovog stripa Ghost World….  Simpatični antropomorfni glodari Krcko i Malecki (R.Macherota) postali su novinari lista Eho na ostrvu životinja samo da bi tako dobivši prvi informacije o slučaju od inspektora Lisinkog dolijali strašnom Zinanonu i crnom pacovu Antracitu…

Naravno kad pomislimo na novinare u stripu prvo se setimo Klarka Kenta i Lois Lejn iz redakcije lista Dejli Planet najpoznatijih junaka devete umetnosti koji su pripadnici sedme sile. Svemoćni nadljudski došljak sa Kriptona iz pera Zigela i Šustera krije se uspešno iza naočara uljudnog novinara koji neverovatno brzo kuca. Brenda Star takođe je strip junakninja kojoj je glavni poziv novinarstvo kao i Betmenovoj drugarici Viki Vejl ali prva prvcata heroina žurnalista iz kadriranog sveta govornih oblačica bila je Džejn Arden iz 20tih godina 20tog veka.

Čuveni Hugo Pratov stripski dvojac Raspućin i Korto Malteze upoznaje se po prvi put 1905. preko ratnog izveštača San Franciso Exeminera iz Rusko-Japanskog rata Džeka Londona u epizodi Mladost. U šaljivom svetu Šulcovih Peanuts-a Čarli Braunov spisateljski nadareni pas Snupi redovno šalje svoje pričice pomno nakucane mašinom s krova njegove pseće kućice na objavljivanje i vazda dobija odgovor od redakcije da im se njegovi rukopisi ne uklapaju u koncepciju nakon čega on posle redovno iskaljuje bes na svom poštanskom sandučetu.

I Eržeov (Herge) malađni Belgijski junak avanturista Tin-Tin je ustvari novinar iako to za dete od 14 godina nije mnogo plauzibilnije od Čarli Braunovog eruditskog kućnog ljubimca. No ko će im zameriti u svetu fantazija sve je moguće.

Ipak dva najzanimljivija slučaja u kojima se omiljeni strip junaci bave novinarstvom potpuno direktno sami uređujući novine, možemo naći kod Mikija Mausa i Taličnog Toma. Prvi (Micky Runs His Own Newspaper iz 1935.) je 80-ih izdao Bigz u okviru obimnog albuma Zlatne Godine a drugu mesečna revija Biser Strip. Evo i kako je to bilo…

Negde oko 1867 Lucky Luke u nas preveden kao Talični Tom pomaže Horacije P.Griliju da svojim Dejli Starom pobedi protivnike slobodnih ideja sakupljene konkurentski Ćosokački Epitaf. Njihov slučajni susret zgodio se kada je Taličnog koji se u sred meseca maja bezbrižno kupao u obličnjoj reci zapljusnulo i obojilo mastilo iz Grilijeve štamparijske prese koju su posetioci salona nezadovoljni njenim surovo iskrenim izveštajem o njima bacilli u vodu. Talični: -Nešto se desilo?- Grili: -Pa svi pričaju kako je pivo u salonu bajato ali ja sam to prvi napisao.- -Da vas izvučem odavde?- Dok Tom pomaže da se presa izvroni na suvo njegov konj Džoli raspravlja s Grilovim atom: -Gde god stanemo isto nama se dešava.- -Tja ko ne sme da kudi neće mu verovati ni kad hvali- ohrabruje ga Džoli. Dok Tom spira boju sa sebe štamparskih boja Horacije Grili već sastavlja izveštaj za naslovnu novog broja : “Nezavisnost uvek neutralnost nikad. Treba li čitaocima reći istinu? Naš specijalni izveshtač Horacije P. Grili koji se tako revnosno javlja sa Divljeg Zapada ponovo je bio žrtva veoma uzvišene predstave koju ima o svojoj novinarskoj misiji. Pošto su ga u Noting Galču namazali katranom i uvaljali u perje i pošto u Kojot Kriku bio namazan medom i izložen muvama i mravima, te pošto su ga u Cvrcen Sitiju nalili bajatim pivom o kom se nepovoljno izrazio, danas je bio stavljen na  najveća iskušenja: pred njegovim užasnutim pogledom neki bednici gurnuli su u pobesnele talase mirne reke njegovog nerazdvojnog saputnika štamparijsku presu imperijal No3.” –Mnogo ste brzi.- primećuje Talični. -Pa i nisam dugo se boja suši.- U to (brži od sopstvne senke) Talični upuca zvečarku koja vreba Grilija iza stene:-A i Vi ste baš brzi.- -Pa i nisam barut je morao da se osuši.- Spasili ste mi život moji čitaoci moraju to da saznaju.- – Pa ako sam ja jedini čitalac ja već znam.-

Dok ga prati dalje kroz preriju Grilova imperijalka pada na prugu. Mašinovođa staje jel misli da je u pitanju pljačka. U to se pojavljuju i pravi pljačkaši voza – Grili ih intervjuiše na licu mesta: -Ruke u vis ovo je napad.- -Drago mi je Horacije Grili iz Dejli Stara da li bi ste za našu rubriku Ljudi izanimanja rekli nešto o tome kako pripremate napad?- -Paa sve je u izboru stene. Stena treba da je dovoljno velika da bi je video i ćoravi vozovođa a opet dovoljno laka da je mogu dvojica navaljati na prugu…- -Dok ih Horacije zagovara pojavljuje se u to Talični Tom i razoružavši ih i privodi pravdi. Grili: -Ja sam ovde završio hvala vam.- Posvećeni novinar na kopite svog konja stavlja potkovice sa natpisom od kojih svuda gde jaše ostaje utisnoto o tle: “Čitaje Dejli Star”. Uskoro je pala i prva pretplata: – Za tu kokošku imate 15 brojeva…Kilo krompira tri dana- Konkurencija iz Ćorsokačkog Epistafa (koju čine u Horacijevom listu prozvani pogrebnik, piljar i vlasnik saluna pojačani falsifikatorom u svojstvu štampara) spaljuje zalihe papira u štampariji. Talični mesto njih donosi poleđine poternica da se novi broj štampa na njima a čitaoci su oduševljeni ovim inventivnim ilustracijama na poslednjoj strani. Potom im konkurenti uništavaju zalihe mastila za štampu na šta Talični daje ideju da se mesto njega koristi crna afrička kafa uz savet : ako nemate kafe u kući potopite nakon čitanja ovaj broj Dejli Stara u vruću vodu. U finalnom revolveraškom okršaju između dve smrtno konfrontirane redakcije sam kreativni način izveštavanja odnosi prevagu nad objektivnošću: -Ruke u vis hulje izlazite- preti Talični. -Ni govora- viče redakcija Ćorsokačkog Epitafa skupo ćemo prodati svoju kožu za slobodu štampe.- Gril: -Talični recite ekskluzivno za naše čitaoce kakav ste plan smislili – Da ih namamim u klopku i iznenadim sa leđa. – Kupite Dejli Star! Talični hvata prestupnike s leđa, hvali se Grili ekskluzivnom vešću iz novog broja koju saznaju Epitafci i shodno tome onemogućuju njegovplanirani prepad. -Još jednu izjavu Tome šta posle neuspeha?- Talični shvata da ako hoće da pobedi mora ustvari u novine da proturi pogrešnu vest: -Objavite ovo Grili: Tačno u 16 h upašću u salun kroz prozor s istočne strane.- Epitafci kupuju novi Dejli Star da bi saznali Tomovu novu strategiju. Prevara uspeva i Talični ušavshi sa druge strane dok ovi vrebaju prozor hapsi konkurentsku redakciju i odvodi je šerifu. Šerif: -Ipak me je najava u poslednjem broju iznenadila … Kažete da ćete kroz prozor a ušli ste ipak na vrata.- Talični Tom se na to samo šeretski nasmejao ostaviši za sobom svoju avanturu s novinarstvom odjahavši u smiraj pevajući: -Kauboj jaše ljut pred njim je dalek put.-

Avantura Diznijevog Miša s masonskim belim rukavicama u štampanim medijima nije bila ništa manje napeta od ove lakoprstog kauboja iz pera Morisa i Gošinija. Miki večito tražeći novi posao tako jedared nailazi na oglas: JUTARNJI DOBOŠAR PRODAJE SE JEFTINO, UPITATI UNUTRA. -Ja bih da kupim ovaj list ako nije skup.- -Kako da ne- odvraća mu kucoliki vlasnik s bradicom, kačketom i naočarima -Evo ponudite kolko možete.- -Ali Zašto ga dajete tako jeftino?- -Da budem iskren zbog gangstera-. -Gangstera šta imate s njima?- -Eh otkrio sam da su povezani s političarima ovde! Bio sam lud mislio sam da će me građani podržati sad sam u nevolji…- -Dajte račun evo prve rate.- -List je vaš.- -Nadam se da ću uspeti.- -Ali savetujem vam neizigravajte heroja.- -E evo (ti) dva odlična saradnika- kažu Horacije i Šilja ulazeći kod Mikija. Prvi je već radio u jednoj štampariji a drugi iako ne zna da piše ima dobar fotoaparat. Premijerni primerak nove redakcije uskoro izlazi ispod prese pun štamparskih grešaka : DNEVNI DOBOŠAR NASTAVLJA DIZLAZI. -Ali ko će prodavati list?- Miki zatiče Paju Patka u pozi kol portera u kojoj ga pamtimo sa starog zaglavlja Zabavnika : -Najnovije vesti!- -Hoćeš li da prodaješ moj list?- Paja pristaje. Gospođa Reklakazalić u pismu redakciji traži društvene vesti dojavljuje Mini i Miki angažuje Belku da uključi u list sve aktuelne tračeve. Ovo izaziva nemile reakcije… Gospođe Prasić i Čekinjić otkazuju pretplatu jer nisu zadovoljne kako su prikazane u listu. Uskoro nakon teksta o tome kako su ovejani zločinci povezani sa visokim ličnostima u gradu stižu sve teže pretnje redakciji od gangstera sakrivenih iza paravana dobrotvornog društva a iza njih svih stoji niko drugi do Mikijev arhi neprijatelj Hromi Daba koji je uvezan sa policijom preko svinjolikog inspektora Oborskog i većnika Sivonje (koji se nigde u stripu ne prikazuje samo s strahopoštovanjem spominje). Urednik Miki šalje svog fotoreportera Šilju da snimi koruptivne radnje predaje novca Dabi u mraku bioskopa… Paja sutradan najavljuje novi broj Dobošara kao senzaciju : -Većnici povezani s gangsterima! Nova afera u gradskom veću.- Miki raskrinkava i to da Daba stoji iza Elitnog Smetslarskog društva iz Južnog Bulevara 44 preko koga će ovaj prati novac uz moto VIDEĆETE KAKO JE ĐUBRE VELIKI POSO. Miki se ušunjava kod Dabinog dobrotvornog društva  gde dolazi do njegovog neregularnog ugovora sa gradom. Zaglavlje njegovih novina potom krasi naslov : KORUPCIJA! SUTRA OBJAVLJUJEMO FAKTE!- Banda biva uhapšena ali Hromi Daba zahvaljujući svojim vezama s vlašću volšebno netragom nestaje. Sve se smiruje. Mini: -Sad možemo mirno izdavati novine.- Miki:- Ne znam … Dosta mi je.. Da prepustim list nekom drugom? Našao sam kupca to je stari vlasnik… Želi list natrag. –Baš fino izgleda (kaže ovaj)  počeću iznova.- – Dogovoreno list je opet Vaš.- U to nailazi psić koji prodaje novine: -Hoćete li da se pretplatite na Dobošara?- Miki: -Da se pretlatim? Pa… ne znam.- Kol porter: -Da znate to je mlogo dobar list.- -U redu kad kažeš da je mnogo dobar.- -Aha nemate pojama kolko dobar.- -Ha ha nemate pojma -smeje se Mini. -Šta da radiš, odgovara Miki: -Nadajmo se da je to kraj.-   

za P.U.L.S.E: dr Mladen Kalpić 

  Društvo, Istorija, Mladen Kalpić, Novinarstvo